Industrija električnih vozila (EV) često se predstavlja kao ključni saveznik u borbi protiv klimatskih promena i dekarbonizacije transporta. Međutim, kako se tržište EV-a širi, postaje očigledno da sama elektrifikacija vozila nije dovoljna. Da bi električna vozila u potpunosti opravdala svoj status ekološki prihvatljive alternative, potrebno je unaprediti svaki segment njihove proizvodnje, upotrebe i zbrinjavanja.

U nastavku teksta predstavljamo tri ključne inovacije koje mogu transformisati EV sektor u još zeleniji stub globalnih napora za dekarbonizaciju čije performanse neće zaostajati za vozilima na fosilna goriva.

Natrijum-jonske baterije – Litijum-jonske baterije dugi niz godina dominiraju tržištem električnih vozila, međutim, natrijum-jonska tehnologija sve više privlači pažnju kao održiva i isplativa alternativa.

Zagovornici natrijum-jonskih baterija ističu njihove brojne prednosti: niži troškovi proizvodnje, ekološka prihvatljivost i lakša dostupnost sirovina. Nasuprot litijumu, čija nabavka i prerada mogu biti izazovni, natrijum je mnogo zastupljeniji element, čime se značajno smanjuju izazovi u lancu snabdevanja.

Pored toga, materijali za proizvodnju natrijum-jonskih baterija generalno su jeftiniji od onih za litijum-jonske baterije, što dovodi do nižih ukupnih troškova po kilovat-satu (kWh). Takođe, očekuje se da će troškovi proizvodnje ovih baterija biti stabilniji u poređenju sa litijum-jonskim tehnologijama, čime se dodatno osigurava njihova održivost na tržištu, piše Innovation News Netwotk.

Jedan od lidera u razvoju natrijum-jonske tehnologije je kineska kompanija CATL. Na nedavno održanom Svetskom samitu mladih naučnika, glavni naučnik Vu Kai predstavio je drugu generaciju natrijum-jonskih baterija, koje će biti lansirane 2025. godine. CATL već proizvodi natrijum-jonske baterije i koristi ih u svom novom hibridnom Freevoi baterijskom paketu, koji kombinuje natrijum-jonske i litijum-jonske ćelije.

Freevoi baterija je posebno dizajnirana za električna vozila sa produženim dometom, nudeći domet veći od 400 kilometara i mogućnost ultra-brzog punjenja. Ova inovacija predstavlja značajan korak ka širenju primene natrijum-jonske tehnologije i pokazuje njen potencijal u razvoju održivijih rešenja za budućnost industrije električnih vozila.

Solarni automobili i solarno nadstrešnice – Solarni automobili predstavljaju električna vozila koja koriste solarnu energiju za direktno napajanje baterije. Ključ uspeha solarnih automobila leži u njihovoj efikasnosti i laganoj konstrukciji, koja omogućava maksimiziranje dometa sa ograničenom energijom prikupljenom od sunca.

Jedan od prvih značajnih koraka u razvoju solarnih vozila napravljen je 2013. godine, kada su studenti iz Holandije predstavili Stelu, prvi porodični solarni automobil. Stela može preći 890 km sa jednim punjenjem tokom sunčevog svetla, uz masu od svega 390 kg i solarnu mrežu kapaciteta 1,5 kWh.

Njen naslednik, Stela Luks, podigao je standard još više. Ovaj model oborio je rekord sa dometom od 1.500 km sa jednim punjenjem. Zahvaljujući izuzetnoj aerodinamičnosti (koeficijent otpora od samo 0,16) i visokoj energetskoj efikasnosti, Stela Luks pri brzini od 72 km/h praktično ima beskonačan domet tokom sunčanih dana. Prosečna porodica, koja dnevno ne prelazi 320 km, nikada ne bi morala da puni vozilo iz električne mreže, osim ukoliko ne bi želela da višak energije vrati u mrežu.

Na drugoj strani sveta, američka kompanija Aptera Motors posvećena je razvoju solarnih električnih automobila namenjenih široj javnosti. Njihovi modeli su dizajnirani sa ciljem maksimalne energetske efikasnosti i pristupačnosti. Aptera automobili koriste napredne solarne ćelije koje mogu generisati dovoljno energije za vožnju i do 64 km dnevno samo na solarnu energiju, što je idealno za svakodnevne gradske relacije bez potrebe za punjenjem.

Osim solarnih automobila, tu su i solarne nadstrešnice – još jedno efikasno rešenje pogodno kako za domove, tako i za kompanije. Solarne nadstrešnice pružaju hlad i zaštitu od vremenskih nepogoda za vozila dok istovremeno obezbeđuju zelenu energiju za punjenje baterije.

Ova tehnologija postaje sve popularnija i u našoj zemlji, a brojne kompanije već su prepoznale njenu višestruku isplativost. Domaća kompanija MT-KOMEX specijalizovana je za izgradnju stanica za punjenje električnih automobila sa sporim (AC) i brzim (DC) punjačima u kombinaciji sa nadstrešnicama ili bez. Uigran tim kompanije MT-KOMEX tu je da uvek pruži kvalitetno rešenje koje kombinuje praktičnost, efikasnost i ekološku odgovornost, osiguravajući jednostavan i siguran način za punjenje električnih vozila.

Bežično punjenje – Bežično punjenje električnih vozila (EV) predstavlja značajan korak ka pojednostavljenju i unapređenju iskustva vlasnika EV-a. Ova tehnologija dolazi u dve glavne varijante:

* Statično bežično punjenje funkcioniše slično kao bežični punjači za pametne telefone. Kada kompatibilan električni automobil parkira iznad punjača, energija se prenosi bežično, eliminišući potrebu za priključivanjem kablova.

* Dinamičko bežično punjenje, ambiciozniji koncept, omogućava punjenje automobila dok se kreću putem, što predstavlja veliki inženjerski izazov, ali i potencijalno revolucionarno rešenje.

Industrija prepoznaje potencijal bežičnog punjenja, pa su mnoge kompanije počele da ulažu u razvoj i testiranje ovih sistema. Društvo automobilskih inženjera (SAE) objavilo je zvanične standarde još 2020. godine, što je otvorilo vrata za ubrzan razvoj tehnologije. Kompanije kao što su BMW, Hyundai, Genesis i Volvo sada aktivno razvijaju svoje prototipe, piše PCMag.

Zanimljivo je i da je kompanija Tesla prepoznala potencijal ove tehnologije, kupivši 2023. godine nemačkog dobavljača bežičnih EV punjača Viferon. Ovaj potez mnogi tumače kao signal da će bežično punjenje uskoro postati ključni deo EV infrastrukture.

Izvor:Energetskiportal.rs

Foto: Arhiva Autoblog.rs / Mercedes / Aptera