Vaterpolo

Od nedelje do petka uveče dogodilo se sasvim dovoljno stvari da se, ovako-onako, vratimo u poziciju da moramo da pobedimo Brazil. Ovo je pet najupečatljivijih.

/od reportera Monda iz Rusije/

Fudbalska reprezentacija Srbije moraće 27. juna na "Otkritije areni" da pobedi najtrofejniji nacionalni tim u istoriji FIFA svetskih prvenstava, kako bi se plasirala u osminu finala i nastavila takmičenje.

Ili, drugačije rečeno, kako se ne bi vratila kući već posle prve faze.

Iracionalni optimista u nama govorio nam je pre puta u Rusiju da bi "orlovi" mogli sa "Selekaom" da igraju za prvo mesto u grupi i lakšeg rivala na startu "nokaut" faze. Napaćeni skeptik u nama tvrdio je još posle žreba za XXI svetsko prvenstvo u fudbalu da ćemo, ovako-onako, morati da pobedimo Brazilce ako želimo dalje.

Prvi se busao posle tanke, ali 20 godina čekane startne pobede na velikim takmičenjima, kada smo skromne Kostarikance pobedili 1:0 u Samari. Samo 1:0, ali i konačno 1:0.

Drugi je, ipak, mudro ćutao i javio se posle još jednog srpskog "klasika" na velikoj sceni, bolnog poraza koji i dan posle izaziva mučninu, pre svega, zbog načina na koji je zabeležen. Posle ranog vođstva i dominantnih 20-ak minuta odrekli smo se lopte i pozvali kosovske Albance u redovima Švajcarske da nas pošalju tamo gde nijedan tim ne želi da bude - "pobedi ili idi kući" u utakmicu sa Brazilom.

Kako je do toga došlo?

Razloga je verovatno koliko i minuta igre sinoć po kiši u Kalinjingradu, ali nekako se ovih pet izdvaja i s obzirom na to da je teško izdvojiti najvažniji, krenućemo hronološki računajući od nedelje do petka uveče.

1. Propuštene šanse u utakmici sa Kostarikom;

Gledati u zube dve decenije čekanoj startnoj pobedi našeg nacionalnog tima na FIFA i UEFA finalnim turnirima ne bi bila odlika pobednika, ekipe koja veruje u sebe, ali ni reportera koji veruju u ekipu.

"Orlovi" su u nedelju uveče na "Kosmos areni" imali sasvim dovoljno prilika iz igre, lepih i izgrađenih akcija da dotuku najslabiji tim u Grupi E, nabiju samopouzdanje na maksimum i pošalju preteću poruku u kampove Brazila i pre svega Švajcarske. Nisu to uradili.

Jedini gol postigao je kapiten Aleksandar Kolarov iz slobodnog udarca sredinom drugog poluvremen, pre i posle čega je ofanzivna postava selektora-debitanta Mladena Krstajića sa samo jednim pogrešnim izborom za datu poziciju bila za očigledan nivo kvaliteta iznad "tikosa", ali ne i iznad Kejlora Navasa.

Golman Real Madrida nije se izborio samo sa đuletom koji je ispalio top iz leve noge našeg kapitena, pa se posle prvog rezultata koji se nije uklapao u jedini mogući scenario po kojem bismo mogli da prođemo dalje (a, to je remi Brazila i Švajcarske), tiho javio i skeptik u nama svestan da tih 1:0 možda neće biti dovoljno za prolazak dalje.

To što bi isto bilo i da je, recimo, Brazil pobedio Švajcarce 1:0, nije bilo previše bitno, počeli smo da sumnjamo i kalkulišemo kao prvi u grupi sa dva i tri boda više od konkurencije.

2. Odluka FIFA da utakmicu sudi Nemac;

Krajem marta FIFA je objavila listu od 36 sudija i 63 asistenata, među kojima su se našli i naši arbitri na čelu sa Miloradom Mažićem, a dolazili su iz svih šest konfederacija, odnosno sa šest kontinenata. Nakon što je jedan korumpirani (drugim rečima: uhvaćen u prevari) eliminisan u junu, ostalo ih je 35.

U nedelji pred eliminacionu utakmicu između Srbije i Švajcarske (o, da, celom svetu bila je jasna važnost ovog susreta), FIFA se odlučila baš za elitnog arbitra iz Nemačke, Feliksa Briha, čoveka kojem je i UEFA prethodnih godina poveravala svoje najkomplikovanije utakmice.

Iako je to mogao da bude i Tunišanin i Kolumbijac i Australijanac i Japanac i Amerikanac i Poljak i Španac, određen je baš sused naših rivala, zbog čega je skeptik u nama postavio realno pitanje:

"Čekajte, pa je l' mora baš ovako?", ali je optimista u nama uporno ponavljao:

"Daj, čoveče, mani se teorija zavere, Brih je ozbiljan čovek, a mi smo bolji od njih i pobedićemo".

Suština je, i to nema veze sa ishodom duela na "Areni Baltika", da je FIFA bez ikakvog posebnog razloga iziritirala skeptika u svakom od nas i uvela još jedan i to najnepoželjniji faktor u pripremu važne utakmice: crva sumnje.

Ujedno, naš rival iz zemlje u kojoj čelnici "Svetske kuće fudbala" žive, rade, zarađuju i odlučuju bio je svestan da na ovako velikim takmičenjima ne postoji nešto poput "slučajnog", "nesvesnog" ili "nehotice", pa je Vladimir Petković u pripremi utakmice nad utakmicama dobio pozitivan impuls iz Ciriha, gde od nedavno gazduje Švajcarac italijanskog porekla, Đani Infantino.

Skeptik u nama to nije mogao da izbaci iz podsvesti, ma koliko ga optimista ignorisao.

3. Očekivan izbor tima i predvidljiva Krstajićeva postavka igre; Čak i sa tankih 1:0 iz Samare, Srbija je pred 2. kolo u jednoj od najnezgodnijih grupa na Mundijalu bila za dva koraka ispred rivala što je čoveku u kog se FSS opkladio prilikom smene Slavoljuba Muslina pružilo priliku da se zaigra, povuče neočekivan potez, izvuče "keca iz rukava" i prevari deset godina starijeg zemljaka iz Sarajeva.

Međutim, naš selektor Krstajić tu priliku nije iskoristio. Naprotiv, uradio je upravo ono što je mogao da pretpostavi i neko ko nema 2% iskustva sa kojim Sarajlija uspešno vodi selekciju najtalentovanije dece imigranata iz raznih krajeva sveta čiji su roditelji pronašli mir pod Alpa.

Krstajić je na premijeri napravio samo jedan pogrešan izbor, tražio je od klasične "desetke" Ljajića da sa levog krila kontra nogom napada "kapicu" i odatle traži ili završni pas ili udarac u Navasovu malu mrežu. Verujući da Adem to može dovoljno dobro da odredi, selektor je izbegao neprijatnu odluku: Ljajić ili Milinković-Savić, i za to nismo platili na mostu...

...ali jesmo na ćupriji.

Ukoliko je gledao utakmicu Srbija - Kostarika, a verujemo da jeste i to više puta, Petković je lako mogao da pretpostavi da Krstajić neće ponoviti isti previd i da će probati ili sa Kostićem ili sa, eventualno, Radonjićem. Na našu veliku žalost, bio je u pravu.

Njegov kolega nije uradio ništa neočekivano u pripremi utakmice nad utakmicama, što apsolutno ne znači da bi naš tim izašao kao pobednik da eventualno jeste iznenadio, pomerio, pretumbao, pokušao... Kako nas je Rajevac pročitao kao otvorenu knjigu u Južnoj Africi, tako nas je i Petković provalio pre nego što je i počelo, pustio je čopor hijena u vezni red od kojih je svaka znala čiju nogu da grize i malo je reći da su brojčano inferiorni u ovoj borbi Milivojević, Matić i Milinković-Savić izgriženi u 90 i kusur preoštrih minuta, gde nije bilo nedozvoljenih poteza.

4. Gospodin Brih;

Nakon što je besprekorno odsudio zavidan broj istorijskih utakmica u bogatoj karijeri i izgradio reputaciju čoveka čija se čast ne dovodi u pitanje, svesno ili nesvesno, ovaj doterani advokat iz Minhena pokazao je u Kalinjingradu klasu i u ne tako časnoj sudijskoj disciplini: perfidnom radu u korist jednog tima, ovog puta Švajcarske, jer tu privilegiju srpski fudbal teško da će imati snage da izlobira i za narednih 100 godina.

Da nije bilo očiglednog penala nad Mitrovićem kod 1:1, zbog čega u šoku nije ostao samo iracionalni optimista u nama već i kompletan fudbalski svet (a, tu mislimo i na švajcarski deo navijača Švajcarske), Brihovo zanatsko umeće da tendenciju sakrije u brojne 50-50 situacije i pokrije slobodnim sudijskim uverenjem ostalo bi nevidljivo za svetsku javnost.

Na stranu to što nije želeo da vidi penal, čak ni da iskoristi šansu da se uveri u to da svesno pravi grešku i to tako što će pljunuti igrača u lice faulom u napadu, Brih je od prve do poslednje sekunde utakmice donosio odluke koje su bile poput poziva Albancima u redovima našeg rivala na juriš ka Stojkovićevom golu (čitaj: osmini finala).

Našim prebijenim vezistima podelio je žute kartone da im ne padne napamet da istom merom uzvrate hijenama, Mitroviću je delio i moralne lekcije nakon što mu je pumpao košarkaške lične greške u napadu prilikom vaterpolo faulova odbrane za igrača više, nije dosudio nijedan prekršaj nad našim momcima u zoni šuta, tako je pesimista u nama, u Krstajiću, u igračima, u stručnom štabu, ma u svima... već tokom same utakmice počeo da prepoznaje ono čega se pribojavao još kad je FIFA odredila svog specijalca za specijalan meč u Kalinjingradu.

5. Razgovor u svlačionici i Krstajićeve izmene;

Ako je Petkoviću bilo jasno šta je naša namera i pre utakmice, a nama šta je Brihova namera i pre odlaska na poluvreme, i dalje je nejasno šta je bila Krstajićeva i namera našeg tima u drugom delu igre u kom smo - na stranu sve gore napisano - razbijeni.

Iako nikad nećemo saznati šta su Krstajić i Petković rekli tokom taktičko-motivacionog govora u pauzi, ali teško ćemo moći da zaboravimo šta je bila posledica tih razgovora kada je meč nastavljen. Hvalili smo "orlove" za to što su tokom svih 90 minuta "raznosili" Kostarikance u duelima i naterali ih u beg ka svom golu, ali se nekako dogodilo da smo u najvažnijih 45 minuta na šampionatu doživeli od rivala to isto i bili surovo kažnjeni.

Da, imali su Švajcarćiriji očiglednu podršku, ali je i činjenica da je naš tim pretrčan, da je ustuknuo usled energije sa druge strane terena i da nije odgovorio svom snagom - po cenu da "gospodin" to kazni momentalnim crvenim kartonom.

Da sve bude gore, pročitani Krstajić ne samo da je propustio i poslednju priliku da sredinom drugog poluvremena iznenadi sve i svakoga, već je povukao potez posle kog je igra našeg tima konačno kolabirala. Izvođenjem sinoć jedinog veziste u našem timu koji je imao energije da dobija duele, kojem je uspevalo da čita igru rivala i stigne do lopte "tik" pre protivnika, Milivojevića, selektor je širom otvorio kapije našeg gola kroz koje je Šaćiri protutnjao i zadao težak udarac srpskom fudbalu, od kog imamo samo još tri dana da se oporavimo.

Shodno prikazanom do tada, logično je bilo da je Milivojević daleko umorniji od Matića i Milinković-Savića, ali teško da bismo se onako sunovratili u finišu da je Krstajić imao mudrosti i samopouzdanja da donese jednu od dve komplikovanije odluke.

Milivojevićev izlazak je, verovatno, bila najpogubnija stvar u tom trenutku i tačka posle koje (čitaj: 1, 2, 3, 4...) više nije bilo povratka.

6. Šta dalje?

Utoliko, u pravu je i Tadić kada kaže da smo izgubili "jer su ljudi trčali više od nas", u pravu je i Kolarov kad kaže da je "odabir Nemca za utakmicu Švajcarske isto kao i Crnogorca za utakmicu Srbije", u pravu je i Krstajić kada da viđena "selektivna pravda" (premda to nema nikakve veze sa Hagom), ali je i dalje neizvesno da li će se poslednji smejati iracionalni optimista ili napaćeni skeptik u nama, jer...

...srpski fudbal u svoj toj nedokučivosti jeste ono sa čim Brazilci možda neće uspeti da se izbore.

Ali, samo pod jednim uslovom - da ostanemo bar malo više optimisti do srede uveče, ma koliko to uzaludno delovalo ove subote popodne.

*napomena: pod "preVAReni" se podrazumeva i deo u kom smo varali sami sebe.

Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Savić odredio je ekipu koja će igrati na Mediteranskim igrama u španskoj Taragoni.

U timu Srbije su golmani Gojko Pijetlović i Branislav Mitrović, a tu su Dušan Mandić, Viktor Rašović, Sava Ranđelović, Miloš Ćuk, Duško Pijetlović, Strahinja Ubović, Milan Aleksić, Nikola Jakšić, Filip Filipović, Stefan Mitrović i Strahinja Rašović koji je dobio poziv umesto Andrije Prlainovića koji se oporavlja od povrede rebra.

Srbija će na Mediteranskim igrama igrati u grupi sa selekcijama Crne Gore, Francuske i Portugala. U drugoj grupi su Grčka, Italija, Španija i Turska.

Mediteranske igre biće održane od 27. do 30. juna.

Selektor je odredio koji igrači će nastupiti na Mediteranskim igrama, koje srpska vaterpolo reprezentacija uzima izuzetno ozbiljno.

Dok trenira "delfine" u Kranju, na pripremama za takmičarsko leto, selektor Dejan Savić napravio je presek trenutnog stanja i sastavio spisak igrača koje će povesti na Mediteranske igre u Taragoni (27-30. jun).

Andrija Prlainović, "mozak" igre srpske reprezentacije, neće moći da nastupi na "generalnoj probi" za Evropsko prvenstvo u Barseloni (14-28. jul). Naš iskusni vaterpolista priključio se ekipi posle oporavka od povrede, ali i dalje nije u takmičarskom ritmu da bi mogao da igra već krajem juna.

Njegovo mesto zauzeće Strahinja Rašović.

Na Savićevom definitivnom spisku za Mediteranske igre napisana su ova imena: Gojko Pijetlović, Branislav Mitrović, Dušan Mandić, Viktor Rašović, Sava Ranđelović, Miloš Ćuk, Duško Pijetlović, Nemanja Ubović, Milan Aleksić, Nikola Jakšić, Filip Filipović, Strahinja Rašović i Stefan Mitrović.

"Delfini" će u Taragoni početi učešće u grupi sa Crnom Gorom, Francuskom i Portugalom, dok su u drugoj grupi Grčka, Italija, Španija i Turska.

Vaterpolisti Srbije oduševljeni uslovima u kojima treniraju u Kraju i prijemom Slovenaca.

Kranj i jeste i nije u lepom sećanju srpskim vaterpolistima. Pre 15 godina, u neprijateljskoj atmosferi, reprezentacija tadašnje države Srbija i Crna Gora osvojila je titulu prvaka Evrope protiv Hrvatske, ali uz nerede hrvatskih "navijača".

Petnaest godina kasnije, ovaj miran gradić, koji je na 20 kilometara od Ljubljane, domaćin je srpskim vaterpolistima koji se pripremaju za izazove ovog leta, a najveći je svakako Evropsko prvenstvo u Barseloni.

Malo je reći da su "delfini" oduševljeni prijemom i uslovima u kojima treniraju.

"Sve je na najvišem mogućem nivou i kada bismo želeli nešto bolje, teško da bismo mogli da nađemo. Gde god da krenemo primaju nas kao domaće, izlaze nam u susret na svakom koraku. Usluga u hotelu 'Brdo' je prvoklasna, vreme predivno, samo tako da ostane", kaže kapiten Filip Filipović za sajt Vaterpolo saveza.

Fića ima ideju:

"Bilo bi sjajno ako bi bilo moguće da ovu saradnju sa opštinom Kranj nekako i ozvaničimo jer nismo prvi put ovde i svaki put je izvanredno. Teško da bi na nekom drugom mestu mogli da nađemo takve uslove za rad. A što se rada tiče, nama, koji smo igrali fajnal ejt Lige šamppina je čak i relaksirajući početak bio pretežak. Sada radimo udarnički, svi smo zdravi i to je najvažnije".

Reprezentacija se 23. juna vraća u Beograd.

Evropsko prvenstvo u Barseloni je od 14. do 28. jula. Srbija je u Grupi D sa Rusijom, Slovačkom i Rumunijom.

Ustanova sportski centar Voždovac podnela je tužbu za iseljenje vaterpolo kluba Partizan, "koji obmanjuje javnost da je dobio sudsku presudu".

"Nakon odbijanja rukovodstva vaterpolo kluba Partizan da postupi po rešenju gradonačelnika Beograda i preda prostorije sportskog centra na Banjici Ustanovi sportski centar Voždovac na korišćenje, ta ustanova bila je prinuđena da podnese tužbu za iseljenje kluba iz sportskog centra. Tužba za iseljenje podneta je Drugom osnovnom sudu u Beogradu", navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, rukovodstvo Partizana "ne želi dogovor i pomoć koju mu nudi opština Voždovac, već na sve načine pokušava da opstruira rad sportskog centra na Banjici, tako što isključuje struju zakupcima i ne dozvoljava sprovodjenje besplatnih sportskih aktivnosti za đake, koji su deo programa grada.

"Rukovodstvo vaterpolo kuba Partizan je naložilo presecanje kablova za dovod struje zakupcima koji su, nakon odluke Apelacionog suda, potpisali ugovore o zakupu sa opštinom Voždovac. Kako bi zakupcima obezbedili nesmetano snabdevanje električnom energijom SC Voždovac je od EDB tražila i dobila novo brojilo", piše u saopštenju.

Rukovodstvo Partizana je, kako se dodaje, za postavljanje kablova koji vode do lokala tužio USC Voždovac.

"Iako postupak još nije okončan, oni obmanjuju javnost da su dobili sudsku presudu", piše u saopštenju.

Apelacioni sud je potvrdio pravo korišćenja Opštine Voždovac nad sportskim centrom na Banjici, koji je kao državna imovina, nezakonitom odlukom Izvršnog odbora opštine Savski venac 1992. dat na korišćenje vaterpolo klubu Partizan, dodaje se u saopštenju Opštine Voždovac.

I, bila je u pravu.

/od reportera Monda iz Rusije/

Navijači reprezentacijA Poljske (nije greška u kucanju, iako mi se često događaju), već neko vreme postavljaju standarde na evropskoj sceni.

Imate puno pravo da se ne složite sa mnom, ali u onome što smatram podrškom Poljaci dugo nemaju sebi ravne u Evropi i zbog toga moraju četiri godine da čekaju kako bi se eventualno sreli sa Argentincima na nekom od Mundijala kako bi se susreli sa grupom koja bi, možda, mogla da bude brojnija i glasnija.

Jača, ne pominjem namerno, jer i nije reč o tome.

I, kada sam napisao reprezentacijA Poljske, a ne navijači konkretno nacionalnog fudbalskog tima zbog kog je Moskva ovih dana crveno-bela bez da igra Spartak, mislio sam pre svega na način na koji Poljaci širom sveta bodre svoje timove u gotovo svim sportovima, u obe konkurencije.

Ispunili bi tribine i na utakmica vaterpolo reprezentacije da tako nešto postoji.

Gledajući ih godinama na odbojci, rukometu, košarci... pa i pojedinim individualnim sportovima, među kojima su ski skokovi najupečatljiviji primer, nisam mogao onda i ne mogu sada da nađem vernije, brojnije, uniformisanije, organizovanije i, samim tim, glasnije od njih.

Ispravite me, neću imati problem da kažem: "Tako je, povlačim reč".

Iskreno mislim da ni Englezi više, iako kultom koji neguju oko "albiona", ne mogu da im stanu na crtu. Naročito ne u Rusiji, u koju su jedni došli masovno marširajući podno zidina Kremlja, a drugi u rekordno malom broju i inkognito koristeći prestonicu samo kao vezu za put u Volgograd. Čim sam danas u društvu jednog navijača Lokomotive kom sam zaboravio ime, a koji mi je prišao u metrou nakon što je pročitao Янкович Никола na akreditaciji, izašao na plato ispred "Otkritie arene" (ne smemo da je zovemo tako zbog čvrstih ugovor sa sponzorima koje ima FIFA), bilo mi je jasno da nas čeka bučna utakmica tokom koje će jedan tim imati podršku nalik onoj koju Legija ima u Varšavi, Leh u Poznanju, Visla u Krakovu, Viđev u Lođu, itd.

I bilo je tako i pre nego što je utakmica sa Senegalom počela, a počela je horskim intoniranjem nama i dalje poznate melodije koju smo kao južni Sloveni bez problema delili sa svojim severnim rođacima, dok su se reči realno razlikovale.

Ni autogol Tijaga Cioneka u 37, a još manje pogodak Mbaje Nijanga za 2:0 u 60. minutu nisu ućutkali vernu vojsku na drugom spratu severne tribine "________ arene", koju su pratile jasno uočljive formacije Poljaka na ostalim tribinama iz čega se moglo zaključiti da su otkupljivali kompletne sektore, a ne ulaznicu po ulaznicu - ko je kad i kako mogao i stigao.

Pesma nije stala ni kada su Robert Levandovski i ostali prišli "kopu" kako bi se zahvalili, iako su pritom mogli jasno da čuju zvižduke ne malog broja razočaranih i uplašenih da je ovaj "rezultat" nenadoknadiv u grupi u kojoj je ranije danas Japan pobedio Kolumbiju.

Iako sam na terenu očekivao remi, uz ubedljivu pobedu Poljaka nad raštrkanim orkestrima koji su iz Senegala poneli mbire, zeze, slit bubnjeve i ostale udaraljke, ono što nisam očekivao je da ću vam ove večeri pisati o tome kako sam se i lično uverio u lojalnosti koju Poljaci iskazuju prema svojim sportistima čak i kada izgube.

Izlazeći sa tribina u pravcu Media centra primetio sam grupu navijača Poljske kako, nagnuta na ogradu udaljenu par metara od timskog autobusa, skandira upravo Levandovskom, zvezdi svetskog fudbala koja je poslednja napustila teren i to zbog dugog razgovora sa suprugom Anom koji smo svi iz "press" lože mogli jasno da vidimo - ne i da čujemo.

Pomislio sam da bih možda mogao da dobijem i izjavu ili bar zabeležim zanimljiv kadar, što jeste bilo novinarski, ali se sve završilo tako što me je jedna punija gospođa (s pravom, odmah da naglasim) snažno uhvatila za desnu nadlakticu glasno negodujući što snimam njenog ljubimca u prilično emotivnom trenutku.

.flowplayer .fp-ui .ad-time:before { content: ': ' }

Izvor: MONDO/Nikola Janković

Nije mi bilo potrebno reći dva puta, shvatio sam previd istog trenutka, ali me je njena reakcija još više uverila u to da se navijači reprezentacijA Poljske zaista osećaju kao da su deo ekipe i da će ih 28. u Volgogradu biti svuda na tribinama i ako u nedelju izgube i od Kolumbije.

P. S. Sada mogu da počnem sa pričom koju sam vam najavio danas na kraju izveštaja iz voza.

Mnogo netačnih i neproverenih informacija u vezi sa statusom sportskog objekta na Banjici oko kojeg se spore Opština Voždovac i Vaterpolo klub Partizan. Pročitajte šta su nam rekli u VK Partizan.

Vaterpolo klub Partizan i Opština Voždovac jesu u sporu i taj spor traje i dobija neke dodatne "elemente".

Postoje dva sudska spora - jedan pred Upravnim sudom, koji je pokrenuo Partizan zbog rešenja gradonačelnika Beograda od januara ove godine kojim je odlučeno da se Opštini Voždovac da upravljanje ovim objektom.

Drugi je pred Privrednim sudom, čije je ročište zakazano tek za 17. novembar, kada će se odlučivati o pravu na upravljanje objektom, kojim je Partizan gazdovao u prethodnih 25 godina.

Danas se pojavila informacija da je Ustanova sportski centar "Voždovac" podnela je tužbu protiv Vaterpolo kluba Partizan za iseljenje iz sportskog centra na Banjici.

MONDO je kontaktirao VK Partizan gde nam je saopšteno da je ta tužba podneta još 18. maja i o njoj nije odlučeno još.

Ali jeste novina da je Privredni sud doneo rešenje kojim ODBIJA ZAHTEV USC Voždovac za donošenje privremene mere nad VK Partizan.

Privredni sud je doneo privremenu meru o momentalnom uklanjanju elektrokablova kako USC Voždovac, tako i izvođaču radova i zabranio im pristup objektu bez prethodne saglasnosti VK Partizan, kao i da se ubuduće uzdrže od ometanja poseda, rečeno nam je u Partizanu.

Partizan je prethodno tužio USC Voždovac zbog smetanja poseda. Tačnije, kako nam je objašnjeno u Partizanu, razvlačeni su elektrokablovi po krovu objekta i u objektima koji pripadaju VK Partizan i koje Partizan koristi od 1992. godine a na osnovu Rešenja Skupštine opštine Savski venac.

USC Voždovac je takođe tužio Partizan i to 18. maja ove godine, trazeći isticanje privremene mere da Partizan odmah preda ključeve objekta.

"Mi smo odgovorili po nalogu Drugog osnovnog suda u Beogradu. Još nismo dobili nikakvo rešenje suda", rečeno je za MONDO u Partizanu.

U saopštenju USC Voždovac ističe se da "rukovodstvo Vaterpolo kluba Partizan ne želi dogovor i pomoć koju im nudi opština Voždovac", već da "na sve načine pokušava da opstruira rad sportskog centra na Banjici, tako što isključuje struju zakupcima i ne dozvoljava sprovođenje besplatnih sportskih aktivnosti za đake, koji su deo programa Grada.

"Rukovodstvo Vaterpolo kuba Partizan naložilo je presecanje kablova za dovod struje zakupcima koji su, nakon odluke Apelacionog suda, potpisali ugovore o zakupu sa opštinom Voždovac. Kako bi zakupcima obezbedili nesmetano snabdevanje električnom energijom Ustanova Sportski centar 'Voždovac' je od EDB tražila i dobila novo brojilo. Rukovodstvo VK Partizan je za postavljanje kablova koji vode do lokala tužio USC Voždovac. Iako postupak još nije okončan, oni obmanjuju javnost da su dobili sudsku presudu", ističu iz Opštine Voždovac.

Za kraj navode da je Apelacioni sud potvrdio pravo korišćenja Opštine Voždovac nad sportskim centrom na Banjici, koji je kao državna imovina, nezakonitom odlukom Izvršnog odbora opštine Savski venac 1992. godine dat na korišćenje Vaterpolo klubu Partizan.

U Partizanu za MONDO negiraju bilo kakve tvrdnje o presecanju kablova za struju.

"Netačno je da smo ikom presecali kablove za struju. Navedeni zakupci (Sport time, Sport vision i Stonoteniserska akademija Kocić) su, pored validnih ugovora o zakupu prostora koje imaju sa Partizanom, potpisali ugovore i sa USC Vozdovac, dakle duple ugovore. U tom smislu su nas tuzili Privrednom sudu kako ih ometamo u posedu i da im namerno isključujemo struju i slično. Po toj tužbi Privredni sud je doneo Rešenje kojim odbija njihov zahtev za sprovođenje Privremene mere nad VK Partizan", rekla je za MONDO generalni direktor VK Partizan Tatjana Rakas.

Tamo gde je 15. juna 2003. u neprijateljskom okruženju osvojio evropsko zlato, selektor Dejan Savić sada će pripremati ekipu za kontinentalno prvenstvo.

Pre tačno 15 godina, reprezentacija Srbije i Crne Gore ostvarila je jednu od najvećih pobeda našeg vaterpola.

Iako je bilo zlatnih medalja i pre i posle tog uspeha, iako su osvajane i olimpijske igre, ne pamti se i nije se ponovilo da su naši igrači nastupili u tako neprijateljskom okruženju kao tog proleća u slovenačkom gradu Kranj, gde su 15. juna 2003. pobedili Hrvatsku i postali šampioni Evrope.

Okruženi agresivnom masom i atmosferom na granici linča svakoga ko ima veze sa trobojkom, srpski i crnogorski vaterpolisti savladali su velikog rivala i osvojili zlato koje je zauzelo posebno mesto u istoriji našeg sporta.

Tačno 15 godina kasnije, tadašnji igrač, a danas selektor Dejan Savić odveo je ekipu u Kranj na pripreme za Evropsko prvenstvo.

Ovog juna, srpski vaterpolisti u Sloveniji se pripremaju za Evropsko prvenstvo u Barseloni, gde će naš tim braniti kontinentalno zlato. na turniru koji će se održati od 14. do 28. jula.

Selektor Savić poveo je u Kranj 18 vaterpolista, koji su pred put dobili podršku predsednika Vaterpolo saveza Srbije Viktora Jelenića i operativnog direktora, Đorđa Đorđevića.

Na pripremama u Sloveniji radiće ovi igrači:

Gojko Pijetlović, Mitrović, Rističević, Filipović, Viktor Rašović, Mandić, Pijetlović, Ubović, Lazić, Strahinja Rašović, Prlainović, Mitrović, Drašović, Jakšić, Aleksić, Ranđelović, Subotić i Ćuk.

"Imaćemo dane za oporavak igrača i za rad na fizičkoj spremi. Po dolasku u Beograd imaćemo još nekoliko treninga do odlaska na Mediteranske igre. Dobra vest je Prlainović počeo da trenira, ali nećemo nigde da žurimo", rekao je selektor Savić.

Predsednik Vaterpolo saveza Srbije Viktor Jelenić odgovorio na teške optužbe iz Partizana, otkrivši i ovo: "Partizanu će biti oduzeta vajld kard za učešće u Ligi šampiona". Dug Vaterpolo saveza 1,3 milion evra.

Nastavlja se sukob Vaterpolo saveza Srbije i Vaterpolo kluba Partizan. Sve zbog novca, tačnije manjka istog. Sve zbog bazena, termina...

Sve je počelo onog dana kada je Opština Voždovac poklonila Vaterpolo savezu Srbije besplatne termine na bazenu Banjica, a Partizan, koji gazduje ovim objektom već 25 godina, usprotivio se tom dogovoru, jer se on pita za te termine. U međuvremenu, Opština Voždovac i Partizan su na sudu i čeka se rešavanje spora oko toga ko ima pravo upravljanja ovim bazenom.

Šoštar je teško optužio Savez, odnosno njegovog prvog čoveka Viktora Jelenića da rade na "gušenju Partizana", a duel su imali i pred TV kamerama (o čemu je MONDO pisao >>>>> pročitajte OVDE)

"Sazvao sam konferenciju zbog neosnovanih optužbi VK Partizan da kao predsednik VSS radim na tome da uništavam klub. Njihovo saopštenje je, blago rečeno, sramotno. Mnogo je laži. Kako to radim na uništenju Partizana kada sam za mesec i po dana platio dug od 1,6 miliona dinara prema VK Banjica?", rekao je Jelenić na vanrednoj konferenciji za medije u prostorijama VSS.

Optužbe iz Partizana Jelenić je nazvao "sramotnim" i "lažnim", odbacujući tvrdnje i predsednika Partizana Aleksandra Šoštara i saopštenja Partizana da "radi na uništavanju" jednog od najtrofejnijih klubova u regionu.

"Rekli su da radim na uništenju VK Partizan. Evo da vidite kako 'uništavam'. Predsednik VSS postao sam 24. aprila, za malo više od mesec i po dana, a na dan 24. aprila dug VSS prema VK Banjica, dobro ste čuli prema VK Banjica, a ne prema Partizanu bio je 1,6 miliona donara. A taj dug sada ne postoji. Plaćeno je sve", rekao je Jelenić.

Nastavio je još o tvrdnjama da "uništava" Partizan:

"Računi Partizana su u blokadi već dve godine. Blokirano im je deset računa, a ja kao bivši predsednik Vaterpolo kluba Crvena zvezda, odlazim da im dodelim pehare i medalje kada su postali prvaci države. Mogao sam da pošaljem nekog drugog, a nisam to uradio, već sam otišao ja".

"Da nije bilo Partizana vaterpolo u Srbiji ne bi postojao, zbog svega što je uradio. Ipak, postoje i drugi klubovi i svi moraju da se pomažu".

Predsednik VSS je otkrio da je dug Saveza 1,3 miliona evra i da je iz tih razloga prihvatio ponudu Opštine Voždovac o besplatnim terminima za pripreme reprezentacije, što je i bio osnov da Šoštar zakaže konferenciju za novinare i ospe drvlje i kamenje po Jeleniću i Savezu zbog tog postupka.

Problem je, iz vizure Partizana, u tome što neko drugi nudi besplatne termine u bazenu na Banjici, a on je taj koji gazduje, upravlja tim objektom. Partizan, zapravo, gazduje objektom već 25 godina odlukom opštine Savski venac, ali je u međuvremenu gradska vlast preinačila tu odluku i donela rešenje da tim objektom treba da upravlja Opština Voždovac, čiji čelnici ne čekaju da bude doneta sudska presuda.

"Kako sam mogao da se stavim na jednu stranu, a platio sam njihov dug? Kako biste reagovali kad biste dobili šest besplatnih termina, a imamo velike dugove. Ne znam ko bi to odbio", naveo je Jelenić i nastavio:

"Predsednik Opštine Voždovac (Aleksandar Savić) je nudio Šoštaru da Partizan dobije besplatne termine, on to nije prihvatio, jer očekuje da Partizan dobije spor i da mu ostane bazen. Partizanu su nuđeni besplatni termini na Banjici, a to nema nijedan klub u Beogradu. Grad plaća određene sume za termine u bazenima svim klubovima, osim Partizanu, jer je u blokadi. Te sume su nedovoljne i ne pokriju ni 30 odsto od godišnjih potreba kluba za treniranje".

Predsednik Vaterpolo saveza Srbije odlučno je negirao tvrdnje Aleksandra Šoštara da mu je telefon bio nedostupan nakon što je saopštio da je Savez dobio besplatne termine od Opštine Voždovac.

"Gospodin Šoštar kaže da sam ga u ponedeljak nazvao posle konferencije za štampu u opštini Voždovac i rekao da smo dobili šest sati besplatnih termina u SC Banjica. Pitao me je 'Kako vi to možete da plaćate?', rekao sam mu da to ne plaćamo. Rekao mi je da će me zvati za pet minuta i nije me nazvao. Rekao je da mi je telefon bio isključen, a ja sam sedeo u savezu, u kancelariji generalnog sekretara, u njegovom društvu", rekao je Jelenić.

PARTIZAN OSTAJE BEZ VAJLD KARD ZA LIGU ŠAMPIONA?

"I ja kao predsednik VSS, i Šoštar kao predsednik VK Partizan upoznati smo sa tim da će Partizanu biti oduzeta karta za Ligu šampiona i zbog dugovanja prema LEN-u i zbog uslova u kojima igra. Mi ćemo dati sve od sebe da Partizan nastavi da igra Ligu šampiona sa valjd-kardom. Ali, da znate, ako se desi da Partizan ostane bez vajld-karda, da znate da nisam ja uništio Partizan i nisam ja za to kriv", rekao je Jelenić.

On je negirao tvrdnje Partizana da nije bilo nuđeno mesto u Upravnom odboru Vaterpolo saveza.

"Šoštar je predložio Đorđa Stefanovića, koji je zakonski zastupnik VK Banjica. Ali, prema Zakonu o sportu nijedan zastupnik i nijedan predsednik ne mogu da budu u UO", rekao je Jelenić, dodajući i da je u TV emisiji javno ponudio Šoštaru da Partizan predloži svog čoveka za članstvo u UO VSS.

Negirao je i tvrdnje Partizana da nema svoje trenere u nacionalnim selekcijama, ističući da je Dejan Jovović upravo izabran za selektora ženske reprezentacije, kao i da je trener prvog tima Partitzana Ćirić asistent u stručnom štabu Dejana Savića.

Jelenić se nije uzbudio previše zbog tvrdnje iz saopštenja Partizana da "nije njihov predsednik", dodajući da se to videlo i prilikom glasanja na sednici Skupštine VSS.

"Partizan je bio uzdržan, a Banjica protiv. Šta dalje da kažem", rekao je Jelenić.

"Navikli su ranije da sve iz Saveza 'curi' u Partizan i da znaju sve informacije", rekao je Jelenić.

- O DUGU VSS -

"Savez je u dugu gotovo 1,3 milion evra. Ovo je najzaduženiji savez u Republici Srbiji. Te dugove nisam ja napravio. Već smo počeli da smanjujemo te dugove i u principu znate da je teško... I na skupštini sam rekao da računam da bismo te dugove mogli da isplatimo u roku od tri godine. To je moja želja i to je moje nadanje, da bilo ko dođe posle može da funkcioniše normalno. Ono što država daje za VSS je super", rekao je Jelenić.

Šampionu Srbije Partizanu najverovatnije biće oduzeta specijalna pozivnica za učešće u Ligi šampiona naredne sezone najavio je prvi čovek Saveza Viktor Jelenić.

Šoštar: Žele da ugase Partizan, godinama im je trn u oku

Jelenić je na vandrednoj konferenciji za medije, zakazanoj zbog optužbi iz Partizana da radi protiv crno-belih, izjavio da je dobio takve informacije iz Evropske plivačke federacije (LEN), kao i predsednik VK Partizan Aleksandar Šoštar.

"Upoznat sam od LEN, kao i Šoštar, da će najverovatnje Partizanu biti oduzet vajld kard zbog dugovanja prema LEN i zbog ostalih uslova i situacije. Uradićemo sve da se to ne desi", rekao je Jelenić na konferenciji za medije u prostorijama VSS u Smetaninovoj.

Jelenić je dodao da će, na osnovu optužbi iz Partizana, ponovo "ispasti" da on uništava najtrofejniji srpski klub.

Vaterpolisti Partizana su prošle sezone završili sezonu u Ligi šampiona bez ijednog boda i svih 14 poraza.