Kako je Kina transformisala svoju autoindustriju i šta bi Evropa iz toga mogla da nauči
Kinezi su jasan primer ogromnog potencijala elektrifikovanih automobila. Za samo pet godina prodaja je značajno porasla. Danas je Kina najveće tržište na svetu i najveći izvoznik novih automobila.
Nakon sporog početka, kineska EV industrija se preokrenula u rekordnom roku, od globalnog zaostajanja do svetskog lidera za oko pet godina, pokazujući drugim zemljama kako to treba učiniti.
Kina je 2020. godine još uvek bila u ranoj fazi tranzicije na e-mobilnost, zaostajući za mnogim drugim zemljama i regijama. Samo 5,4 posto tržišta automobila u zemlji tada su činili električni automobili.
Tada je kineska vlada postavila relativno neambiciozan cilj da 50 posto prodaje budu električna vozila do 2035. godine, a da drugih 50 posto čak ne moraju biti klasični SUS modeli već hibridi ili plug-in hibridi, odnosno NEV (new energy vehicle). Još 2020. godine Evropa je takođe razmatrala zabranu prodaje automobila s unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine. Međutim, Kina je nagazila gas, dok je Evropa nastavila sa svađama, piše Klix.ba.
Vodeći svetski izvoznik automobila
Sada, kada smo ušli u 2025. godinu, Kina će verovatno ispuniti svoj cilj za 2035. deceniju ranije. Situacija je takva da do 2027. godine očekuju da će 45 posto registracija biti NEV vozila.
To je znak koliko je Kina sposobna kada se odluči na nešto i kako druge zemlje u potpunosti nisu uspele da održe korak, zbog sporova i otpora kompanija ili vlada koje su neprijateljske nastrojene prema ovoj tehnologiji. Dakle, 2020. godina je bila prekretnica za kinesku industriju električnih automobila.
Od tada su domaći proizvođači počeli da povećavaju stopu proizvodnje i stopu kvaliteta, odnosno nakon decenije pametne industrijske politike usmerene na podsticanje domaćih proizvođača.
Ovo, zajedno s novim kineskim pravilima o emisiji štetnih gasova, za koje se ostali svetski proizvođači automobila nisu adekvatno pripremili, dovelo je do prezasićenosti automobilima na benzin, uglavnom stranih marki. Daleko od pozivanja na promenu politike, kineski dileri su tražili, i dobili su šestomesečno odlaganje da uklone neprodate automobile sa svojih placeva i zahtevali da proizvođači automobila rade brže. Kao rezultat ovakvog načina razmišljanja, Kina je 2024. godine postala vodeći svetski izvoznik automobila – titula koju je Japan držao decenijama.
Norveška može biti primer takođe
Brzi rast prodaje električnih vozila u Kini, koji su ispunili svoje ciljeve znatno pre roka, može se na prvi pogled činiti "nenormalnim". Nije čest slučaj da se cilj ispuni za trećinu planiranog vremena, posebno kada je u pitanju zemlja od 1,4 milijardi ljudi. Ali postoje i drugi primeri da su ciljevi rano ispunjeni i premašeni, zbog čega bi kompanije i vlade u Evropi trebale da budu svesne toga i ostanu fleksibilne, umesto da se bore protiv pozitivnih promena.
Evropa i ostatak sveta imaju mnogo toga da nauče iz kineskih politika i procedura. Da, istina je da su brendovi imali prednost primanjem velikih finansijskih doprinosa od vlade, što je na kraju dovelo do sukobljavanja dva regiona jedan protiv drugog u vidu izvoznih tarifa, ali i u Evropi je automobilska industrija delimično subvencionisana.
Norveška je čisti primer šta se sve može postići. Zemlja je već bila daleko ispred međunarodne zajednice i postavila je sebi cilj da prekine prodaju automobila na benzin do 2025. godine. Iako se neki automobili s unutrašnjim sagorevanjem još uvek prodaju, norveško tržište je već 2021. godine bilo više od 90 posto elektrifikovano, da bi u prošloj godini 90 posto bilo čisto električnih vozila.
Izvor: Klix.ba
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Geely / Dongfeng / BYD / NIO / Xpeng / Zeekr / Yangwang / Chery
