Koji su uzroci velike evropske automobilske krize i zašto je oporavak sve manje izvestan?

U poslednje vreme smo svedoci da se evropska autoindustrija suočava s verovatno najgorom krizom u poslednjih nekoliko decenija. Ekonomsku krizu prate veliki gubici, usporavanje elektrifikacije i pretnje s istoka. Koji su uzroci ovog pada i zašto je budućnost sektora sve neizvesnija?

Evropska autoindustrija je glavni pokretač ekonomije našeg kontinenta. Međutim, sveprisutnija kriza u koju zapada, mogla bi da izmeni njenu, ali i našu budućnost, navodi Klix.ba

Prema podacima Evropskog parlamenta, ovaj izuzetno važan sektor ima više od 250 proizvodnih pogona u kojima se sklapaju vozila, proizvode motori, menjači i baterije. Sektor direktno zapošljava oko 2,6 miliona ljudi, a ako uključimo dobavljače delova, reč je o skoro 14 miliona radnih mesta, što predstavlja oko šest posto od ukupnog broja zaposlenih u Evropskoj uniji.

Međutim, oluja strukturnih, ekonomskih i geopolitičkih promena ostavila je ovu industriju u ranjivom položaju, sa sve neizvesnijim znacima oporavka.

Strateški neravnopravan sektor u Evropi

Značaj automobilske industrije nije ujednačen u celoj EU. U zemljama poput Nemačke, Slovačke, Rumunije, Mađarske, Švedske i Češke, ovaj sektor čini više od 10 posto ukupne zaposlenosti u proizvodnji. Ekonomija ovih zemalja uveliko zavisi o proizvodnji automobila, a sada se suočava s krizom koja nije bezazlena.

Ovaj sektor je kroz istoriju bio pokretač inovacija i razvoja, ali je i izuzetno složen. Industrija se oslanja na zamršenu mrežu prekograničnih lanaca snabdevanja, koja uključuje hiljade specijalizovanih malih i srednjih preduzeća. Trenutne promene u industriji ozbiljno utiču na ove igrače, dodatno slabeći evropski industrijski ekosistem.

Prelazak na električna vozila: Mač s dve oštrice

Posvećenost EU klimatskoj neutralnosti dovela je do zahteva da sva nova vozila koja se prodaju od 2035. pa nadalje moraju da imaju nultu emisiju CO2. Drugim rečima, tehnologija SUS motora, uključujući i hibridne varijante, ima rok trajanja i zato više nije isplativa u smislu ulaganja i razvoja.

Ovaj ambiciozni cilj stavio je elektrifikaciju u srce strategija proizvođača. U 2023. godini električna vozila su činila 18 posto globalne prodaje automobila, što je značajan rast u odnosu na dva posto u 2018. godini. Udeo električnih automobila u Evropskoj uniji gotovo se utrostručio između 2020. i 2023. godine. Međutim, evropska industrija mesecima beleži usporavanje rasta na zabrinjavajući način, što dovodi u opasnost ulaganja od više stotina miliona evra i sveobuhvatno igranje na kartu zvanu električni automobili.

Pored toga, Evropa mora da prevaziđe značajne izazove u ovoj promeni paradigme. Električna vozila se u velikoj meri oslanjaju na litijum-jonske baterije, tržište kojim dominira Kina, koja kontroliše ne samo proizvodnju već i preradu ključnih sirovina kao što su litijum, kobalt i nikl.

Udar iz Kine

Kina prednjači u proizvodnji baterija, ali to nije jedino tržište koje praktično monopolizira tržište. Ova azijska zemlja takođe dominira u proizvodnji električnih vozila.

U 2023. godini uvoz automobila iz Kine u EU se povećao za 40 posto. Nadalje, kineske kompanije osvajaju svetska tržišta, izvozeći konkurentna vozila po znatno nižim cenama od evropskih proizvođača.

To je navelo EU da preduzme akciju. Ove godine uvedene su dodatne tarife do 35,3 posto na kineska električna vozila kako bi se suprotstavile subvencijama kineske vlade. Međutim, ovi napori možda neće biti dovoljni da se preokrene gubitak konkurentnosti.

Kako Kina napreduje, evropski proizvođači su zauzeti pokušajima da prevaziđu svoje unutrašnje barijere. Samo jedan od 15 najprodavanijih modela u svetu je evropski. Osim toga, visoki troškovi proizvodnje, a navodi se da su u pitanju 30 posto veći nego u Kini, nedostatak adekvatne infrastrukture za punjenje i visoka cena električnih vozila usporili su njihovo usvajanje.

Geopolitičke tenzije i talas zatvaranja i otpuštanja

Evropsku autoindustriju guše ekonomski i geopolitički faktori. Visoki troškovi energije i rada, u kombinaciji sa ekonomskim usporavanjem, oslabili su njenu sposobnost da bude konkurentna.

Geopolitičke tenzije su takođe poremetile ključne lance snabdevanja. Pandemija i rat u Ukrajini naglasili su ranjivost Evrope na nedostatak osnovnih sirovina i komponenti kao što su poluprovodnici. Ova zavisnost pogoršava proizvodne probleme, odlaže tehnološku tranziciju i povećava troškove.

Posledice ove krize su već opipljive. Počev od 2023. godine, velike kompanije su najavile zatvaranje pogona i masovna otpuštanja. Tako Stellantis zatvara fabriku komercijalnih vozila u Velikoj Britaniji, dovodeći u opasnost 1.000 radnih mesta. Ford će otpustiti 4.000 radnika u Evropi, uglavnom u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Valeo i Michelin potvrdili su ukidanje radnih mesta i zatvaranje pogona u Francuskoj. Volkswagen takođe planira otpuštanja do 2030. godine.

Šta je potrebno da se situacija preokrene?

Smanjenje troškova u prvom redu. Ulaganje u automatizaciju radi poboljšanja konkurentnosti. Ubrzani razvoj mreže za punjenje električnih vozila. Projekti od zajedničkog interesa poput recikliranja baterija. Revizija propisa o emisijama pre 2025. godine kako bi se proizvođačima dalo dovoljno vremena da se prilagode.

Automobilska kriza u Evropi je simptom strukturalnih problema koji se ne mogu rešiti površnim merama. Bez sveobuhvatne strategije koja obuhvata inovacije, investicije i održivost, industrija rizikuje da bude zasenjena agilnijim konkurentima koji su manje opterećeni propisima. Ova tranzicija ne definiše samo budućnost mobilnosti, već i mesto Evrope u globalnoj ekonomiji.

Izvor: Klix.ba

Foto: Arhiva Autoblog.rs / Fiat / Opel / VW / Škoda / BMW / Audi / Jeep / Mini / Cupra

Cene benzinaca će rasti u sledećoj godini da bi električni automobili bili privlačniji kupcima

Evropski proizvođači automobila podižu cene automobila na benzin da bi modele s nultom emisijom štetnih gasova učinili privlačnijim kupcima. Od 1. januara 2025. godine, granica emisionih standarda u celoj EU će se povećati, a to će lančano dovesti do povećanja cena konvencionalnih vozila.

Od 1. januara 2025. godine, Evropska unija će zahtevati da prosečna emisija CO2 svakog novog automobila ne prelazi 93,6 grama po pređenom kilometru. Ova vrednost predstavlja smanjenje od 19 posto u odnosu na standarde iz 2024. godine.

Da bi se pridržavali i izbegli potencijalne kazne, proizvođači automobila će morati da povećaju prodaju automobila s nultom emisijom. Konkretno, najmanje 20 posto prodaje moraće da budu električni automobili.

Međutim, čini se da kupce ne privlače modeli s nultom emisijom, pa su evropski proizvođači automobila primorani da povećaju cenu benzinskih i dizel modela kako bi električni automobili bili privlačniji.

Stellantis, Volkswagen i Renault već primenjuju ovu strategiju, povećavajući cenu modela sa unutrašnjim sagorevanjem koji se prodaju na Starom kontinentu za nekoliko stotina evra. U oktobru su svi modeli Peugeota koji se prodaju u Francuskoj, osim električnih, poskupeli i do 500 evra.

Da bi dodatno ohrabrili kupce, proizvođači se pripremaju za lansiranje pristupačnih modela s nultom emisijom. Najbolji primeri su Hyundai Inster, Fiat Grande Panda, BYD Seagull, Cupra Raval, Renault R5 E-Tech, Škoda Epiq i Volkswagen ID.2.

Naravno, ne slažu se svi u autoindustriji sa ovom merom. Ove godine automobili s nultom emisijom činili su samo 13 posto evropske prodaje, pa mnogi, uključujući političare, žele da EU ublaži mere najavljene za 2025. godinu.

Treba reći i da ako automobilska industrija ne ispuni standarde za emisiju CO2, kazne bi mogle dostići impresivnih 15 milijardi evra.

Izvor: Klix.ba

Sledeća godina bi mogla da bude ključna za električne automobile

Od 1. januara novi automobili će postati skuplji između 1.000 i 2.000 evra. Evropa i njena ekološka politika su ti koji teraju proizvođače da stegnu kaiš u pogledu emisija CO2. S druge strane, Evropu će preplaviti pristupačniji električni automobili, kao i rasprodaja lagerskih modela.

Život u celoj Evropi je skuplji nego ikada pre. Nakon pandemije Covid-19 cene su u stalnom porastu. Tržište se suočilo sa raznim preprekama kao što su kriza snabdevanja i povećanje troškova energije.

Dolaskom 2025. godine na snagu će stupiti nova regulativa o emisiji koja smanjuje ograničenje CO2 koje svako vozilo mora da emituje. Da bi izbegli ili smanjili kaznu, automobili s unutrašnjim sagorevanjem će subvencionisati kupovinu električnih automobila. Kako?

Rastuće cene benzinskih automobila bi trebalo pomoći da se zatvori jaz sa skupljim električnim vozilima, što je jedna od metoda odvlačenja vode na mlin električnih vozila. Drugi način je da prodaju više električnih ili hibridnih automobila s adekvatnijom cenom. Dakle, proizvođači moraju smanjiti CO2 na nivou voznog parka i zato se očekuju značajni popusti za kupovinu elektrifikovanih automobila. Najmanje petina od ukupne prodaje većine automobilskih kompanija moraju da budu električna vozila da bi se izbegle velike kazne.

Brendovi su do sada morali da prodaju skupe električne i hibridne automobile, koji su između ostalog znatno skuplji za proizvodnju. E red je da neko popusti. Bar će sledeće godine to biti moguće, jer nas čeka poplava pristupačnijih modela, ali i popusti na postojeće modele koji stoje po lagerima.

Renault ima dva aduta: Renault 4 i Renault 5. Cena osnovnog R5 u Francuskoj je 25.000 evra, na šta se može dodati eko bonus od 4.000 evra. Stellantis gura novi Citroen e-C3 s odličnom cenom od 19.300 eura s podsticajem, a njegova blizankinja Grande Panda je pred pravim naletom s ulaznom cenom od 24.900 evra bez podsticaja. Škoda je nedavno lansirala SUV Elroq i zahvaljujući ceni, blago većoj od 30.000 evra za početni model, već je primila 20.000 narudžbina.

Volkswagen je prilično spustio cene ID modela. Ulazni ID.3 do kraja marta 2025. godine u Nemačkoj se može nabaviti po ceni ispod 30.000 evra.

Cupra Raval stiže takođe u prvoj polovini godine, a već sada se pominje okvirna startna cena od 25.000 evra. Po sličnoj ceni (24.900 evra) Hyundai je u vatru gurnuo Inster.

Ne treba zaboraviti da nalet kineskih brendova s malim i izuzetno pristupačnim formatima tek treba da pokaže pravo lice. Leapmotor je nedavno preko partnera Stellantisa počeo da montira polugotove automobile u Poljskoj, a model T03 se prodaje u Italiji po ceni ispod 18.000 evra.

Sličnu cenu bi mogao da ima i BYD Seagull, bez obzira što ga u Kini moguće kupiti za oko 9.000 evra. Ovaj model je već snimljen na završnim testiranjima spremajući se za evropske standarde, a šampion niske cene će verovatno biti jedan od udarnih modela sledeće godine.

Iako se sklapa u Kini, cena Dacije Spring nedavno je spuštena na 16.900 evra kao prvi punopravni električni automobil u EU s cenom ispod 17.000 evra.

Izvor: Klix.ba

Foto: Arhiva Autoblog.rs / Renault / Citroen / Škoda / VW / Hyundai / Leapmotor / BYD