Bivši reprezentativac prisetio se trojki i pobede nad Amerikancima na SP u indijanapolisu, prelaska iz Partizana u Zvezdu, pričao je o svojoj spornoj tetovaži, klincima na koje je ponosan i trenerskom poslu na malo drugačiji način

Posle sjajne igračke karijere Milan Gurović sada "pliva" u novim vodama – trenerskim. Radio je u stručnom štabu Crvene zvezde, vodio FMP i Vršac, a odnedavno se posvetio individualnom radu sa igračima.

TETOVAŽA DRAŽE

Tetovaže Draže Mihajlovića takođe je obeležila karijeru Milana Gurovića, jer zbog nje nije mogao da igra u Hrvatskoj. Ipak, ne kaje se zbog nje. "Sigurno je da je ranije bilo naboja zbog te tetovaže, ali ne kajem se. Ja sam Srbin, nacionalista, ali u Srbiji, BiH i Hrvatskoj kada kažeš reč nacionalista, svi te smatraju šovinistom. Imam mogo drugara Bošnjaka od Mulaomerovića, Sinaovića, Teletovića, svih tih momaka, ali to me ne zanima. Stojim iza svega. Ne moraš nikoga da mrziš. Bolje biti dobar komšija nego loš. Imao sam problema i to je bilo onako malo i da ne kažem nepromišljeno. Amerikanci drže svoje zastave, BiH i Hrvati svoje, ja volim svoju. Ne kajem se, možda je moglo biti i drugačije. Poštujem tuđe stavove i drugačije gledam na ljude i na taj prokleti i nesrećni rat. Svi su izginuli, izginula je sirotinja, a niti jedan general nije poginuo na ratištu", tvrdi Gurović, a zatim ispričao i zanimljivu priču. "Na povratku sa svadbe iz Trebinja, odakle su moji poreklom, kod Višegrada mi je pukla guma i muslimani su mi izašli u susret. Iako su znali ko sam, ponudili su da prenoćim tamo. Ta žena Fatima me je kupila za sva vremena, ona i njen muž, i obećao sam da ćemo ići na večeru sledeći put kada budem prolazio tim delom".

"Počeo sam da se bavim trenerskim poslom relativno skoro, ali doneo sam odluku da to nije ono što ja hoću. Stres je preveliki, 30 godina sam u ovom sportu i ne pada mi napamet u životu da ubijem svoje vreme pitanjima šta i kako. Sve to ostavlja velike posledice po zdravlje. Nije to ono što ja hoću. Opredelio sam se za privatnu akademiju, već radim sa decom i time ću se baviti u budućnosti. Gradim halu u Beogradu, želim da učim decu da igraju košarku i da postanu dobri košarkaši i dobri ljudi", naveo je Gurović u razgovoru za portal sportsport.ba.

On je istakao da je već ponosan na neke igrače koje je trenirao, a koji su se probili poslednjih godina.

"Mogu da budem ponosan na Gudurića, Dobrića, koji igraju Evroligu, a do nedavno je igrao u Prvoj ligi Srbije. Mali Lazarević, Stojanović, Radanov, sve su to vrhunski igrači. To je moj proizvod i jako sam ponosan na te momke. Igraju fantastično, u budućnosti će da imaju bitne uloge u košarkaškom svetu, samo neka ih zdravlje posluži".

Gurović je jedan od igrača koji su napravili rizičan korak u karijeri, jer je igrao za dva najveća rivalska kluba Partizan i Crvenu zvezdu. Logično, jedni ga i dalje vole, drugi ne.

"Tada sam bio mlad i temperamentan, drugačije sam razmišljao, a u Srbiji se neke stvari ne preštaju. Imao sam problema, ali to je u Srbiji jednostavno ako odete iz jednog u drugi rivalski klub. Danas imam 42 godine i drugačije na sve gledam. Kako rasteš i stariš, imaš drugi pogled na život".

Ono što svi u Srbiji, ali i šire, dobro pamte i čuvaju u lepom sećanju je Gurovićeva partija protiv selekcije SAD na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu, na kojem je tim Svetislava Pešića stigao do zlatne medalje. Pobedi tadašnje Jugoslavije nad Amerikancima (81:78) u istorijskom meču u četvrtfinalu doprineo je sa 15 poena, a posebno se pamte njegove četiri trojke.

"Prošlo je 15 godina i nisam baš ni svestan šta sam napravio s obzirom na veličinu naše zemlje. Doduše, ruku na srce, bilo je devet razlike do tri minuta pre kraja i potrefilo se. Da me sada pitaš da li sam to hteo, nisam, uzeo sam jednostavno odgovornost i ulazilo je", otkrio je bivši reprezentativac.

Prisetio se Gurović i razgovora sa Pešićem pred taj meč, koji je odigran 5. septembra 2002.

"To je bilo na zagrevanju, dok smo se istezali. Pešić je imao običaj kada je nervozan da uzme žvaku i da je rasteže i prišao mi je rečima: 'Redži Miler. Šta ćemo da uradimo?' Odgovorio sa mu: 'Pa i oni su od ljudi i krvi i od mesa, dobićemo'. Tada me je samo pogledao i rekao: 'Svašta'. To nikada neću zaboraviti".

[embed]http://youtu.be/vaQLHhDhKBs[/embed]

Izvor: Youtube

SLOVENCI NA KROVU EVROPE? ZAPANJUJUĆE

Osvrnuo se Milan Gurović i na finale Eurobasketa u kojem je furiozna Slovenija pobedila Srbiju i prvi put u istoriji osvojila titulu prvaka Starog kontinenta. "To je baš bilo zapanjujuće, možemo reći da je nestvarno, ali je stvarno", rekao je Gurović posebno apostrofirajući ulogu mladog Luke Dončića.

On se još jednom osvrnuo na Jugoslaviju koje više nema.

"Generalno, sa područja bivše Jugoslavije, kada bi se sastavila reprezentacija, mi bismo dominirali i bili bismo opet velika sila. Ratko Rudić, vaterpolo selektor Jugoslavije, otišao je da vodi Italiju, a ovi su slavili i smejali se, rekli su mu: 'Eto, sada vas više nema, aludirajući na Jugoslaviju, sada nećemo biti četvrti ili peti na svetu'. Tada je navodno nekog i udario i zagalamio, teško mu je palo, ali to vam sve govori".

Kada je reč o mladim talentima sa prostora bivše Jugoslavije, Gurović je izdvojio dvojicu.

"Luka Dončić! Dečko ima 18 godina, a igra kao da ima 10 sezona Evrolige iza sebe. Mislim da će po mojoj prognozi biti prvi pik na draftu i da njegovo vreme dolazi. Dečko je neverovatan, a ono što on radi je savršenstvo. Tu je i Džanan Musa. Izvanredan igrač, može u neko dogledno vreme da igra u NBA ligi. Potrebno je da igra Evroligu bar dve godine. Vidimo da dominira sa 18 godina i radi se o još jednom biseru. Kompletan je igrač, koji ima ono što uvek potenciram, tu sportsku drskost i bezobrazluk", naveo je Gurović.