Safet Sušić, jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena, za MONDO o Svetskom prvemnstvu u Italiji 1990. godine, ali i aktuelnim temama: "Nejmar ne ostaje u PSŽ-u, vraća se u Španiju. U REAL!"

"U stilu Safeta Sušića. Samo je Pape u naše vreme ovako davao golove", otelo se Nenadu Stojkoviću, bivšem asu Partizana, u trenutku Radonjićeve derbi majstorije.

...

Jedan od najboljih igrača u istoriji jugoslovenskog fudbala u petak je napunio 63 godine. Šta pokloniti čoveku koji je tokom karijere ostvario sve svoje snove? Stekao slavu, novac, reputaciju...

Možda neki kuriozitet? Evo ga jedan, kao poručen. Sve do "triplete" Iska u prijateljskoj utakmici u Madridu, Sušić je bio jedini Evropljanin u istoriji fudbala koji je Argentini smestio tri komada za 90 minuta.

"Hvala Mondu na divnom rođendanskom poklonu. Nisam znao za taj podatak i svakako da me čini ponosnim. Argentina je fudbalska velesila. Svaki gol protiv tako renomirane reprezentacije ima posebnu težinu, a naročito ako se ima u vidu da su 'gaučosi' u tom trenutku bili aktuelni šampioni sveta", kaže Sušić.

Stadion Crvene zvezde, 16 septembar 1979. Jugoslavija u sastavu:

Stojanović, Zoran Vujović, Hrstić, Zajec, Bogdan, Krstičević, Sušić, Slišković, Savić, Petrović i Džajić. Miljan u nastavku uvodi Šurjaka, Zlatka Vujovića, Primorca, Rožića i Cukrova.

"Ta utakmica je imala poseban emotivni naboj i ne pamtim je samo zbog svoja tri gola. Protiv Argentine se Dragan Džajić opraštao od dresa reprezentacije i bila je privilegija uzeti učešće u takvom spektaklu. Za mene je Džaja i dan danas najbolji fudbaler sa ovog prostora koga sam gledao uživo. Izuzetno sam ga cenio i bio je moj idol u svakom smislu te reči".

Sušić 1:0, Sušić 2:0, Sušić 3:0. Delirijum. Majstorija za majstorijom. Pape pleše po terenu i ismeva svetske šampione. Šta je, bre, ovo, fatamorgana?

"Menoti je posle svakog gola menjao čuvare na meni. Njih četvorica su tokom meča bila zadužena za striktnu markaciju. Često uđem na internet da se podsetim tih detalja i kada razmislim sa ove vremenske distance, možda sam malo i preterao. Svaki protivnik zaslužuje respekt. Naročito kod tog drugog gola, kada sam je primio glavom i krenuo u slalom. Da se utakmica igrala desetak godina kasnije, verovatno bih tražio neka druga rešenja. Eventualno dupli pas ili asistenciju ka saigraču. Imao sam i sreće kod trećeg gola da je golman pogrešio, lopta mu je prešla preko ruke i završila u mreži. Sva tri puta sam išao 'coast to coast' (od obale do obale), ispalo je dobro i danas se prepričava".

Argentina se preko Pasarele i Ramona Dijaza diže iz mrtvih, ali Blaž Slišković stavlja tačku na Sušićevu feštu u Džajinu čast. Jedna epoha je završena, druga počinje u furioznom stilu.

"To mi je bila deseta utakmica i jedanaesti gol za državni tim. Dao sam dva Mađarima u debitantskom nastupu, pa tri Rumunima u onoj čuvenoj utakmici u Bukureštu, a tri meseca pre te Argentine postigao sam tri gola i protiv Italijana u Zagrebu. Postoji samo jedno objašnjenje za takav rafal. Imao sam oko sebe vrhunske saradnike na terenu. Jugoslavija je bila jedna od najjačih evropskih reprezentacija i žao mi je što nikada nismo iskoristili taj ogroman potencijal. Sa toliko sjajnih individualaca morali smo da napravimo nešto više na međunarodnom planu".

Ah, ta Firenca. Ti prokleti penali. Ta famozna Argentina. Možda nam se vratilo zbog onih Papetovih vratolomija na Marakani:

"Samo da nam Retlisberger nije isključio Šabanadžovića. Ubeđen sam da nam '11 na 11' ne bi mogli ništa. Ne samo da bismo prošli u polufinale, već bi i protiv Italije imali realne šanse za pobedu. Nije mi žao što sam ustupio mesto Savićeviću i što nisam dobio priliku da šutiram penal. Verovatno ga ne bih ni iskoristio, jer su tog popodneva 'mašili' oni koji su bili specijalisti za belu tačku. Piksi, Hadžibegić, Maradona... Imao sam već 35 godina, odigrao sam 120 minuta protiv Španije i bilo je logično da tri dana kasnije ostanem bez snage za celu utakmicu. Šteta, velika šteta. Bili smo zreli za finale, a možda i za svetsku titulu".

"Sušić, Sušić, Sušić... i svi su oni Sušići". Antologijski komentar Milorada "Dugog" Đurkovića u finišu meča u Veroni. Sve smo imali da doguramo do vrha. Umetnike na terenu, "Štrausa" (Ivica Osim) na klupi.

"Osim i Miljan Miljanić su dva najveća stručnjaka sa kojima sam sarađivao tokom karijere. Čiča je bio veliki čovek. Imao sam privilegiju da u par navrata budem gost u njegovom domu, ne bih sebi oprostio da mu nisam došao na sahranu. Ostavio je dubok trag u mom životu. Sa 'Švabom' se često čujem, drži se, ne da se. Šta je sve preživeo, dobar je on".