Rukomet

Sanja Damnjanović i Andrea Lekić posle dve godine pauze vratile su se u nacionalni tim.

Poziv za prijateljske utakmice protiv Makedonije dobila je debitantkinja Jovana Milojević iz poljskog Zaglebja.

Damnjanović je, zajedno sa Lekić, Katarinom Tomašević i Draganom Cvijić, odbijala da igra za reprezentaciju dok je na klupi reprezentacije bio Saša Bošković.

Posle toga njegova naslednica Dragana Đurić nije htela da ih vrati u tim, ali je, u međuvremenu, obavestila Savez da odlazi zbog privatnih obaveza.

Poziv je dobilo 14 rukometašica, na kome nema Lekićeve zbog povrede, a i iz istih razloga otpale su i Marija Petrović i Katarina Krpež Šlezak.

“Devojke su orne za rad. Radimo na odbrambenim zadacima u odbrambenim formacijama 6-0 i 5-1, sve to ćemo sprovesti u delo na mečevima protiv Makedonki”, rekao je trener reprezentacije i koordinator mlađih reprezentativnih selekcija Živojin Maksić, koji će ove nedelje biti zadužen za A selekciju.

Na spisku su: gomani Nina Kolundžić i Marija Čolić, leva krila Sanja Radosavljević i Timea Milošević, desna krilo ŽŽeljka Nikolić, pivotmeni Slađana Pop Lazić i Jovana Milojević, levi bekovi Jovana Stoiljković, Marija Obradović, srednji bek Tamara Georgijev i desni bekovi Anđela Janjušević, Jelena Lavko i Marina Dmitrović.

Rukometašice Srbije i Makedonije odigraće dve prijateljske utakmice u Skoplju zavtvorenog tipa, u petak od 19.30 i subotu od 12.30, koje će poslužiti kao test pred baraž sa Italijom za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj.

Izvor: B92 Sport

Ženska reprezentacija se okupila bez selektora. Jer se ne zna ko je na toj funkciji! Ženska rukometna reprezentacija Srbije 2012. je igrala u polufinalu Evropskog prvenstva, a 2013. bila druga na svetu. Danas, 2017, oko ekipe vlada potpuni cirkus.

Najbolje rukometašice naše zemlje okupile su se u ponedeljak u Beogradu, ali se ne zna ko ih je pozvao, jer – ženska rukometna reprezentacija Srbije nema selektora.

Sportski žurnal piše da je na tu funkciju u petak Upravni odbor RSS trebalo da imenuje Ljubu Obradovića, međutim, sednica je prekinuta jer nije bilo kvoruma zbog odlaska Saše Markovića neposredno pred glasanje (!?). Dosadašnji selektor, Dragica Đurić, i dalje nije razrešena dužnosti, ali ona zbog privatnih obaveza nije sa ekipom, piše “Žurnal”. A, i zašto bi bila ako je u petak trebalo da bude razrešena dužnosti…

Iako nije poznato ko je sastavio spisak, rukometašice je dočekao Živojin Maksić, trener Bekamenta i još zvanično na funkciji koordinatora ženskih selekcija, inače prvi pomoćnik Dragice Đurić.

“Ja sam tu i ovu akciju ću raditi sa devojkama. Cilj je da što bolje uigramo odbranu i spremimo se za naredne aktivnosti koje nas čekaju. Računamo na sve igračice, i one koje nisu tu, tako da će svaka morati dobro da se pokaže”, izjavio je Maksić za “Žurnal” i dodao da ekipa u četvrtak putuje u Skoplje, gde će u petak i subotu igrati prijateljske utakmice sa Makedonijom.

Izvor: Mondo Sport

Nakon dve godine braka pevačica Nataša Bekvalac i njen suprug, bivši rukometaš Ljuba Jovanović odlučili su da okončaju svoju zajednicu. Naime, Nataša i Ljuba su rešili da se razvedu, jer su u poslednje vreme sve manje vremena provodili zajedno. Osim toga, Nataša je sa ćerkom Hanom otišla iz Srbije, a njen suprug Ljuba Jovanović uzeo…Pročitaj više

Izvor: 24 Sata Sport

Sportsko društvo Crvena zvezda poziva navijače da sa masovno, u što većem broju, odazovu humanitarnoj akciji “Crveno-bela krv”.

U pauzama između bodrenja fudbalera, košarkaša, odbojkaša, rukometaša, vaterpolista i ostalih sportista iz crveno-bele porodice, ponekad je potrebno biti i human.

Sportsko društvo Crvena zvezda, preko klubova koji ga čine, pozvalo je sve zvezdaše da se masovno, u što većem broju, uključe u 11. po redu akciju “Crveno-bela krv” i da u petak, od 11 do 18 časova, na Stadionu “Rajko Mitić” dobrovoljno daju krv.

Akciju, pored SD Crvena zvezda, organizuju Zavod za transfuziju krvi i Udruženje građana “Delije Sever”.

“Akcija koja je sada već tradicionalna, i koja je u prošlosti dala izvanredne rezultate, održaće se u medija centru FK Crvena zvezda na iznad zapadne tribine”, navodi se na portalu KK Crvena zvezda.

Izvor: Mondo Sport

Pre 72 godine, 4. marta 1945. godine osnovano je Sportsko društvo Crvena zvezda.

Sedamdeset i dve godine kasnije proslavljeni sportisti, legende Crvene zvezde, rukovodioci, sadašnji prvotimci, buduće zvezde okupili su se u Medija centru FK Crvena zvezda na obeležavanju još jednog rođendana.

Na početku proslave prisutne zvanice pozdravio je Ivan Todorov, predsednik Upravnog odbora SD Crvena zvezda.

Na obeleževanju 72 godišnjice po 52. put su izabrani najbolji sportisti i klubovi SD Crvena zvezda.

Krenulo se od najmlađih, pa je za najboljeg pionira nagradu primio veslač Petar Šavrljuga od Dejana Stamatovića, člana UO SD Crvena zvezda. Za najbolju pionirku proglašena je teniserka Jelena Marjanović, a nagradu je primila od Gorana Golea, člana UO SD Crvena zvezda. Najbolji pionirski klub u protekloj godini bio je Ženski vaterpolo klub Crvena zvezda, nagradu u ime kluba primila je Jana Lujić, kapiten ekipe od dr Miodraga Lemajića, člana UO SD Crvena zvezda.

Najbolji kadet u prethodnoj godini bio je rukometaš Aleksa Tufegdžić koji je nagradu primio iz ruku Mirka Butulije, člana UO SD Crvena zvezda. Za najbolju kadetkinju Crvene zvezde proglašena je karatistkinja Ana Lukić koja je priznanje dobila od Draška Markovića, člana UO SD Crvena zvezda. Atletičari Crvene zvezde dobili su nagradu za najbolji kadetski klub. Nagradu je u ime kluba primio Nikola Kovačević iz ruku Anđelke Vukmirović-Radulović, člana UO SD Crvena zvezda.

Kuglaš Bojan Kličarić dobio je priznanje za najboljeg juniora. Nagradu mu je uručio Goran Đaković, član UO SD Crvena zvezda. Najbolja juniorka Crvene zvezde u protekloj godini bila je odbojkašica Anastasija Sekulić. Priznanje je dobila od Ane Avramović, člana UO SD Crvena zvezda. Strelci Crvene zvezde dobitnici su nagrade za najbolji juniorski klub. U ime kluba priznanje je primio Ivan Savić, a nagradu je predao Nenad Peruničić, trener i legendarni rukometaš Crvene zvezde.

Za najboljeg trenera mladih proglašen je trener džudista Andrija Đurišić, nagradu je umesto Đurišića primio Vladan Gačić, generalni sekretar Džudo kluba Crvena zvezda iz ruku Ivan Bošnjaka, predsednika Skupštine DžK Crvena zvezda.

Najbolji mladi senior u protekloj godini bio je džudista Nemanja Majdov. Priznanje je primio od Stojana Vujka, predsednika UO DžK Crvena zvezda i člana UO SD Crvena zvezda. Košarkašica Snežana Bogićević proglašena je za najbolju mladu seniorku. Njoj je priznanje uručio Mirko Pavlović.

Specijalno priznanje SD Crvena zvezda pripalo je kik bokserima koji imaju kontinuitet u osvajanju medalja na najznačajnijim takmičenjima. U ime kluba nagradu je primio trener Nebojša Milošević, predsednik Kik boks kluba Crvena zvezda Delije od Igora Milojevića, generalnog sekretara SD Crvena zvezda.

Hokejaši Crvene zvezde osvojili su sve četiri titule u mlađim kategorijama, zbog čega im je dodeljeno specijalno priznanje za ostvarene rezultate. Nagradu je primio trener Jovica Rus od Zorana Avramovića, direktora Crvena zvezda marketinga.

Specijalno priznanje SD Crvena zvezda pripalo je i BRK Crvena zvezda. Kapiten ragbista Aleksandar Đorđević primio je nagradu od Viktora Jelenića, predsednika Vaterpolo kluba Crvena zvezda.

Na Evropskom klupskom šampionatu džudisti Crvene zvezde osvojili su vicešampionsku titulu, dok su posle dugo vremena osvojili i titulu šampiona Srbije. Specijalno priznanje u ime Džudo kluba Crvena zvezda primio je Ivan Bošnjak, predsednik Skupštine DžK Crvena zvezda iz ruku Miroslava Popovića, predsednika Saveta SD Crvena zvezda.

U želji da motiviše mlade fudbalere, trener Igor Savić je pred bitan duel obećao svojim igračima sledeće: “Ako danas date sve od sebe, bez obzira na krajnji rezultat, možete da tražite od mene šta god poželite.“ Dobili su nagradu „Crveno-belo srce“ koje im je uručio Vladimir Petrović – Pižon, četvrta Zvezdina zvezda.

U mesecima evroligaških čuda koje su režirali košarkaši Crvene zvezde, posebno mesto zauzele su zajedničke akcije kompanije „Idea“ i crveno-belih. Priznanje „Crveno-belo srce“ pripalo je Dušanu Milosavljeviću koje mu je uručio Igor Milojević, generalni sekretar SD Crvena zvezda.

Malo je onih koji nisu čuli za hrabru i mladu golmanku, članicu velike crveno-bele fudbalske porodice, Jovanu Leposavić. Ova četrnaestogodišnja devojčica je kao pobednik izašla iz najvažnije životne utakmice. Jovana je dobitnica priznanja „Crveno-belo srce“ koja je dobila iz ruku Nataše Kovačević, predsednice Ženskog košarkaškog kluba Crvena zvezda.

Najbolji stručnjak u Sportskom društvu je Dejan Radonjić, trener crveno-belih košarkaša koji je predvodio ekipu do fascinantnih uspeha. Nagradu za najboljeg trenera Dejan Radonjić primio je od Dejana Savića.

Priznanje za poslovnog partnera godine pripala je kompaniji NIS Gazprom Neft. Nagradu je primio Evgenij Meteljev, direktor Direkcije za spoljne veze i odnose sa državnim organima u inostranstvu kompanije Gazprom, a priznanje je uručio Svetozar Mijailović, predsednik FK Crvena zvezda.

Zoran Slavnić, olimpijski šampion, legenda crveno-belih, proslavljeni reprezentativac dobitnik je nagrade za životno.

Dobtinik Nagrade za životno delo je i legendarni fudbaler i druga Zvezdina zvezda Dragoslav Šekularac. Nagradu popularnom Šekiju predao je prof. dr Petar Škundrić, predsednik Skupštine SD Crvena zvezda.

Nagrada za životno delo pripala je i Stanislavu Živkoviću, jednom od osnivača Mačevalačkog kluba Crvena zvezda. Živković je priznanje primio od Aleksandra Boričića, predsednika CEV.

Posle toga usledile su nagrade najboljim seniorima u protekloj godini. Nagrada za najbolju sportistkinju dobila je džudistkinja Milica Nikolić. Priznanje je primila od dr Nebojše Čovića, predsednika KK Crvena zvezda.

Najbolji sportista Crvene zvezde u protekloj godini bio je košarkaš Stefan Jović. Nagradu je primio od Ivana Todorova, predsednika UO SD Crvena zvezda.

U protekloj godini za najbolji klub Sportskog društva Crvena zvezda proglašen je košarkaški klub. U ime kluba pehar je primio dr Nebojša Čović, predsednik Košarkaškog kluba, a pehar je uručio prof. dr Petar Škundrić, predsednik Skuštine SD Crvena zvezda.

Predsednik Košarkaškog kluba Crvena zvezda dr Nebojša Čović se zahvalio i čestitao rođendan svim zvezdašima.

Ceremoniju proslave rođendana Sportskog društva zatvorio je Škundrić i čestitao je 72. rođendan svim sportistima, trenerima, rukovodiocima, prijateljima i navijačima Crvene zvezde.

Uz zvuke himne Sportskog društva Crvena zvezda rođendansku tortu isekli su laureati, a usledilo je i zajedničko fotografisanje svih nagrađenih sportista i klubova SD Crvena zvezda.

Izvor: B92 Sport

Košarkaš Stefan Jović proglašen je za najboljeg sportistu godine Sportskog društva Crvena zvezda, dok je njegov tim dobio priznanje za najbolju ekipu godine.

Za najbolju sportistkinju Sportskog društva proglašena je džudistkinja Milica Nikolić, dok je trener košarkaša Dejan Radonjić dobio priznanje za najboljeg trenera.

Sportsko društvo Crvena zvezda uručilo je danas nagrade najboljim sportistima u svim starosnim kategorijama povodom svog 72. rodjendana.

“Počeli smo da dodeljujemo nagrade pre 52 godie, tradicija traje, a svi naši najbolji sportisti su dali mnogo toga, kako Zvezdi tako i nacionalnim selekcijama. Nagrade su podstrek i obaveza. Čestitam svim osvajačima na nagradama. Osvojili smo 44 trofeja, što predstavlja uspešnu godinu”, rekao je predsednik Upravnog odbora Sportskog društva Crvena zvezda Ivan Todorov.

Na svečanosti na stadionu “Rajko Mitić” uručene su brojna priznanja, među kojima i nagrade za životno delo, bivšem fudbaleru Dragoslavu Šekularcu i bivšem košarkašu Zoranu Slavniću, kao i osnivaču mačevalačkog kluba Stanislavu Živkoviću.

Za najboljeg pionira Sportskog društva izabran je veslač Petar Švrljuga, dok je najbolja pionirka teniserka Jelena Marjanović. Za najbolju pionirsku ekipu proglašena je ženska vaterpolo ekipa.

Rukometaš Aleksa Tufegdžić proglašen je za najboljeg kadeta, najbolja kadetkinja je karatistkinja Ana Lukić, a najbolja kadetska ekipa je atletski klub. Kuglaš Bojan Kličarić dobio je nagradu za najboljeg juniora, odbojkašica Anastasija Sekulić najbolja je juniorka, a streljačka ekipa proglašena je za najbolju juniorsku.

Trener džudista Andrija Djurišić proglašen je za najboljeg trenera mladjih kategorija.

Džudista Nemanja Majdov dobio je nagradu za najboljeg mladjeg seniora, dok je košarkašica Snežana Bogićević najbolja mladja seniorka.

Na svečanosti su uručena i specijalna priznanja, kik-boks klubu, hokejaškom klubu, ragbi klubu i džudo klubu. Nagradu “crveno-belo srce” dobio je Igor Savić, trener mladjih kategorija u fudbalskom klubu, dok je mladoj golmanki fudbalskog kluba Jovani Leposavić uručena nagrada “crveno-belo srce za humanost”.

Nagradu za najboljeg poslovnog partnera godine dobila je kompanija Gasprom.

Predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda Nebojša Čović rekao je da su priznanja koje je dobio njegov klub potvrda veoma napornog rada, koji se sprovodi od 2012. godine.

“Ne kažem da ne možemo da napravimo sledeći korak, ali biće nam potrebno malo pomoći i sreće. Ovo je obavezujuće priznanje i trudićemo se da budemo bolji u svim kategorijama”, rekao je Čović.

Predsednik Sportskog društva Crvena zvezda Petar Škundrić rekao je da dobitnici nagrada štite integritet Zvezdinog brenda.

“Čestitam u ime Sportskog drušva svim nosiocima priznanja, koje su zaslužili na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Oni štite integritet našeg brenda, koji je jedinstven, ne samo u našoj zemlji već i svetu. Poštovanje i ljubav prema Zvezdi su iskazali ne samo navijači nego i poznati i priznati ljudi iz celog sveta”, rekao je Škundrić. Škundrić je posebno zahvalio sponzoru kompaniji Gasprom na saradnji.

“Naš brend je dobio najbolju svetsku kompaniju Gasprom za sponzora. Najbolji – najboljem, zahvalan sam Gaspromu na svemu što čini. Očekujemo još bolji sponzorski ugovor nego što je bio do sada. Ljubomorno ćemo čuvati i braniti ono što nosi ime Zvezda, sa verom u nove pobede – živeli”, rekao je Škundrić.

Izvor: B92 Sport

Sportsko društvo Crvena zvezda održalo je tradicionalni izbor najboljih u svom kolektivu.

Košarkaš Stefan Jović proglašen je za najboljeg sportistu godine Sportskog društva Crvena zvezda, dok je njegov tim dobio priznanje za najbolju ekipu godine.

Za najbolju sportistkinju Sportskog društva proglašena je džudistkinja Milica Nikolić, dok je Dejan Radonjić iz košarkaškog tima dobio priznanje za najboljeg trenera.

Sportsko društvo Crvena zvezda uručilo je nagrade najboljim sportistima u svim starosnim kategorijama povodom svog 72. rođendana.

“Počeli smo da dodeljujemo nagrade pre 52 godie, tradicija traje, a svi naši najbolji sportisti su dali mnogo toga, kako Zvezdi tako i nacionalnim selekcijama. Nagrade su podstrek i obaveza. Čestitam svim osvajačima na nagradama. Osvojili smo 44 trofeja, što predstavlja uspešnu godinu”, rekao je predsednik Upravnog odbora Sportskog društva Crvena zvezda Ivan Todorov.

Na svečanosti na stadionu Rajko Mitić uručena su brojna priznanja, među kojima i nagrade za životno delo bivšem fudbaleru Dragoslavu Šekularcu i bivšem košarkašu Zoranu Slavniću, kao i osnivaču mačevalačkog kluba Stanislavu Živkoviću.

Za najboljeg pionira Sportskog društva izabran je veslač Petar Švrljuga, dok je najbolja pionirka teniserka Jelena Marjanović. Za najbolju pionirsku ekipu proglašena je ženska vaterpolo ekipa.

Rukometaš Aleksa Tufegdžić proglašen je za najboljeg kadeta, najbolja kadetkinja je karatistkinja Ana Lukić, a najbolja kadetska ekipa je atletski klub. Kuglaš Bojan Kličarić dobio je nagradu za najboljeg juniora, odbojkašica Anastasija Sekulić najbolja je juniorka, a streljačka ekipa proglašena je za najbolju juniorsku.

Trener džudista Andrija Djurišić proglašen je za najboljeg trenera mlađih kategorija.

Džudista Nemanja Majdov dobio je nagradu za najboljeg mlađeg seniora, dok je košarkašica Snežana Bogićević najbolja mlađa seniorka.

Na svečanosti su uručena i specijalna priznanja, kik-boks klubu, hokejaškom klubu, ragbi klubu i džudo klubu. Nagradu “crveno-belo srce” dobio je Igor Savić, trener mlađih kategorija u fudbalskom klubu, dok je mladoj golmanki fudbalskog kluba Jovani Leposavić uručena nagrada “crveno-belo srce za humanost”. ;

Nagradu za najboljeg poslovnog partnera godine dobila je kompanija Gasprom.

Predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda Nebojša Čović rekao je da su priznanja koje je dobio njegov klub potvrda veoma napornog rada, koji se sprovodi od 2011. godine.

“Ne kažem da ne možemo da napravimo sledeći korak, ali biće nam potrebno malo pomoći i sreće. Ovo je obavezujuće priznanje i trudićemo se da budemo bolji u svim kategorijama”, rekao je Čović.

Predsednik Sportskog društva Crvena zvezda Petar Škundrić rekao je da dobitnici nagrada štite integritet Zvezdinog brenda.

“Čestitam u ime Sportskog drušva svim nosiocima priznanja, koje su zaslužili na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Oni štite integritet našeg brenda, koji je jedinstven, ne samo u našoj zemlji već i svetu. Poštovanje i ljubav prema Zvezdi su iskazali ne samo navijači nego i poznati i priznati ljudi iz celog sveta”, rekao je on. Škundrić je posebno zahvalio sponzoru kompaniji Gasprom na saradnji.

“Naš brend je dobio najbolju svetsku kompaniju Gasprom za sponzora. Najbolji – najboljem, zahvalan sam Gaspromu na svemu što čini. Očekujemo još bolji sponzorski ugovor nego što je bio do sada. Ljubomorno ćemo čuvati i braniti ono što nosi ime Zvezda, sa verom u nove pobede – živeli”, rekao je Škundrić.

Izvor: Mondo Sport

Rukometaši Partizana i Crvene zvezde igraće u četvrtfinalu Kupa Srbije, odlučeno je žrebom u prostorijama Rukometnog saveza Srbije u Beogradu.

Partizan će biti domaćin prve utakmice četvrtfinala Kupa, dok će se revanš igrati 29. marta.

Dinamo iz Pančeva sastaće se sa šabačkom Metaloplastikom, dok će Bela Palanka igrati protiv Sloge, a u vojvodjanskom okršaju sastaju se Spartak Vojput i novosadska Vojvodina.

Pobednici će se plasirati u polufinale Kupa koje je zakazano za 8. jun, dok je dan kasnije na programu finale.

Kod žena u četvrtfinalu Kupa igraće Radnički iz Kragujevca protiv Pančeva, Medicinar će se sastati s Bekamentom iz Arandjelovca, Naisa iz Niša protiv Jagodine i Železničar iz Indjije protiv Metalca iz Kraljeva.

Prvi mečevi igraće se 19. aprila, a revanši su zakazani za 3. maj. Polufinale će se igrati 3. juna, a finale je na programu dan kasnije.

Izvor: B92 Sport

Crvena zvezda i Partizan sastaće se u četvrtfinalu Kupa Srbije.

Rukometaši Crvene zvezde i Partizana sastaće se u četvrtfinalu Kupa Srbije, odlučeno je žrebom u prostorijama Rukometnog saveza Srbije.

Domaćin prve utakmice, 8. marta, su crno-beli, dok će se revanš u organizaciji crveno-belih igrati 29. marta.

U prvenstvenim duelima ove sezone Zvezda je dva puta savladala Partizan – 34:33 u gostima i 34:27 kao domaćin. Na superligaškoj tabeli, crveno-beli dele prva tri mesta sa Vojvodinom i Dinamom iz Pančeva (po 27 bodova), dok je Partizan deveti (13).

Dinamo će u četvrtfinalu Kupa igrati sa šabačkom Metaloplastikom, dok će Bela Palanka igrati protiv Sloge, a u vojvođanskom okršaju sastaju se Spartak Vojput i Vojvodina.

Pobednici će se plasirati u polufinale koje je zakazano za 8. jun, dok je dan kasnije na programu finale.

Kod žena, u četvrtfinalu Kupa igraće Radnički iz Kragujevca protiv Pančeva, Medicinar će se sastati s Bekamentom iz Aranđelovca, Naisa iz Niša protiv Jagodine i Železničar iz Inđije protiv Metalca iz Kraljeva.

Prvi mečevi igraće se 19. aprila, a revanši su zakazani za 3. maj. Polufinale će se igrati 3. juna, a finale je na programu dan kasnije.

Izvor: Mondo Sport

Crvena zvezda i Partizan sastaće se u četvrtfinalu Kupa Srbije.

Rukometaši Crvene zvezde i Partizana sastaće se u četvrtfinalu Kupa Srbije, odlučeno je žrebom u prostorijama Rukometnog saveza Srbije.

Domaćin prve utakmice, 8. marta, su crno-beli, dok će se revanš u organizaciji crveno-belih igrati 29. marta.

U prvenstvenim duelima ove sezone Zvezda je dva puta savladala Partizan – 34:33 u gostima i 34:27 kao domaćin. Na superligaškoj tabeli, crveno-beli dele prva tri mesta sa Vojvodinom i Dinamom iz Pančeva (po 27 bodova), dok je Partizan deveti (13).

Dinamo će u četvrtfinalu Kupa igrati sa šabačkom Metaloplastikom, dok će Bela Palanka igrati protiv Sloge, a u vojvođanskom okršaju sastaju se Spartak Vojput i Vojvodina.

Pobednici će se plasirati u polufinale koje je zakazano za 8. jun, dok je dan kasnije na programu finale.

Kod žena, u četvrtfinalu Kupa igraće Radnički iz Kragujevca protiv Pančeva, Medicinar će se sastati s Bekamentom iz Aranđelovca, Naisa iz Niša protiv Jagodine i Železničar iz Inđije protiv Metalca iz Kraljeva.

Prvi mečevi igraće se 19. aprila, a revanši su zakazani za 3. maj. Polufinale će se igrati 3. juna, a finale je na programu dan kasnije.

Izvor: Mondo Sport

Interesantna je priča o “večitim derbijima” koji su u periodu 17.11.1963 – 16.04.2016, odigrani na crveno-beloj strani Topčiderskog brda – nezavisno od toga ko je u njima ‘tehnički’ (zvanično) bio domaćin.

“Večiti derbi” – odrednica i kovanica koja se ispravno koristi samo onda kada se sa njom opisuje prvenstvena utakmica između Partizana i Crvene zvezde. Takvih utakmica je do danas bilo tačno 152, a u subotu će biti odigran 153. prvenstveni meč između dva najveća i najuspešnija srpska fudbalska kluba.

U istorijatu svih dosadašnjih “večitih derbija” stoji zapisano da je Partizan do sada 75 puta gostovao C. zvezdi i da ima negativan bilans na tim gostovanjima – 15 pobeda, 22 remija, 38 poraza, gol razlika 82:122. Međutim, ove cifre ne važe za istorijat svih “večitih derbija” odigranih na sadašnjem stadionu subotnjeg domaćina.

Više je razloga za tu ‘disproporciju’, a mi pođimo redom…

Današnji stadion “Rajko Mitić”, u Ulici Ljutice Bogdana 1a, zvanično je otvoren 1. septembra 1963. godine, a do tada je Partizan kao gost savladao Crvenu zvezdu u pet navrata: jedanput na stadionu “CDJA” (koji je par godina posle završetka II svetskog rata srušen, a na čijem mestu je nastao sadašnji stadion Partizana), a četiri puta tako što je bio tehnički gost na svom sadašnjem stadionu.

33. “večiti derbi” bio je prvi koji je ikada odigran na stadionu “Rajko Mitić” (17.11.1963, pobeda C. zvezde 1:0). Prva pobeda Partizana u Ljutice Bogdana (takođe 1:0) ostvarena je u 41. “večitom derbiju”, odigranom 22.10.1967. Interesantno, reč je o utakmici u kojoj je Partizan bio tehnički domaćin:

Izvor: YouTube

Takvih derbija (na današnjem stadionu “Rajko Mitić”, u kojima je Partizan bio tehnički domaćin) bilo je u istoriji ukupno četiri i Partizan ima pozitivan bilans od 2-1-1.

Partizan domaćin u “večitim derbijima” na stadionu “Rajko Mitić”

Zašto je u ova četiri navrata Partizan dočekivao Zvezdu na njenom stadionu?

Prva tri puta (41, 44. i 49. derbi) je razlog za domaćinstvo Partizana na današnjem stadionu “Rajko Mitić” bio dogovor klubova da se prodajom ulaznica (i podelom prihoda) za meč igran na većem stadionu ostvari i veća materijana dobit, a poslednji put (22.05.1977) je razlog za selidbu tog 60. “večitog derbija” u “komšiluk” (iako je Partizan bio zvanično domaćin) bio taj što su na “Stadionu JNA” u tom trenutku uveliko tekle pripreme za redovan slet, koji se tih godina svakog 25. maja (Dan mladosti) u godini održavao na toj lokaciji.

Između dve pobede ostvarene u “komšiluku” u ulozi tehničkog domaćina (41. i 60. derbi), Partizan je ostvario na istoj lokaciji, ali ovaj put kao nominalan gost, samo jednu pobedu u “večitim derbijima”. To se desilo 15.11.1970, a u pitanju je bio 47. “večiti derbi” i pobeda Partizana 2:1, golom Nenada Bjekovića u poslednjem minutu!

Izvor: YouTube

U video arhivi ne može se, nažalost, nigde pronaći pobeda Partizana (2:1), ostvarena u ulozi domaćina 60. “večitog derbija” (22.05.1977). Video materijal sa te utakmice se zvanično negde “zagubio” u arhivi tadašnje Televizije Beograd. Kratak opis situacije tih dana: C. zvezda je te sezone 1976/77 bila prvak države, pre utakmice je planirala zvaničnu proslavu titule odmah posle završetka meča, ali joj je slavlje preselo nakon fenomenalnih golova Ilije Zavišića i Dževada Prekazija, posle kojih je Zvezda stigla samo da ublaži svoj poraz do kraja utakmice.

Na četvrtu pobedu Partizana na stadionu “Rajko Mitić” nije se dugo čekalo. Ta pobeda se desila već u narednom 61. derbiju, odigranom samo pet meseci kasnije (23.10.1977), a Partizan je kao gost zgromio crveno-bele 3:1! Televizija Beograd, interesantno, opet “uspeva” da zagubi sav video materijal iz svoje arhive!?

Crvena zvezda je sredinom sedmice, četiri dana pre 61. derbija, doživela katastrofu na svom stadionu u evropskom meču (Borusija Menhengladbah pobedila 3:0), a onda je Partizan stigao u “komšiluk” i dokrajčio najvećeg rivala. Već posle desetak minuta Partizan je vodio 2:0 (golovima Aleksandra Trifunovića i Momčila Vukotića), zatim je sredinom prvog poluvremena, iz potpuno neobjašnjivih razloga, sudija Manojlovski propustio da svira klasičan penal za Partizan kada je igrač Crvene zvezde Dušan “Staja” Nikolić igrao rukomet na liniji svog gola. Zvezda je do poluvremena smanjila na 1:2, ali je onda u finišu na red došao Ilija Zavišić, krilni i vihorni napadač Partizana…

Audio snimak tog antologijskog poteza, uz poznat glasa Marka Markovića, doajena jugoslovenskog sportskog novinarstva:

Izvor: YouTube

Nažalost po navijače Partizana, nakon ove velike pobede u komšiluku u 61. “večitom derbiju”, Partizan je punih 18 godina (!) morao da čeka na svoj naredni trijumf na istom mestu. Nije da u tom dugačkom periodu nije bilo situacija i momenata kada je Partizan mogao da dođe do pobede, zaista ih je bilo u više navrata, ali… Ističemo čak četiri remija od po 1:1 (u pitanju su 68. derbi igran 14.06.1981, zatim 71. derbi igran 07.11.1982, onda 91. derbi odigran 02.10.1992. i naposletku 94. derbi odigran 27.11.1993) kada je Partizan u sva četiri navrata vodio kao gost 1:0, ali je Crvena zvezda, ipak, svaki put u finišu tih utakmica uspevala da izjednači rezultat.

U jubilarnom 100. “večitom derbiju” (06.05.1995) Partizan je u “komšiluku” ‘uspeo’ čak i da izgubi već dobijen meč, a onda je došao na red 101. okršaj najvećih rivala (16.09.1995) i nova, peta po redu pobeda Partizana u “večitim derbijima” odigranim na stadionu “Rajko Mitić” (0:1):

Izvor: YouTUbe

Nakon što je ovom pobedom razbijeno 18-godišnje prokletstvo Partizana, sve se crno-belima otvorilo kada su u pitanju “večiti derbiji” u Ljutice Bogdana!

Slavljene su pobede i u naredna dva derbija odigrana u gostima – u pitanju su bili 103. (10.03.1996), odnosno 105. “večiti derbi” (21.09.1996.), a oba puta se mreža Zvezde tresla tri puta (2:3, odnosno 1:3):

Izvor: YouTube

Izvor: YouTube

Međutim, nakon tih “brzopoteznih” Partizanovih pobeda za samo godinu dana, opet je stigao jedan duži post za Partizan, koji je ovaj put trajao punih deset i po godina, sve do 128. derbija (24.02.2007) u kojem su crno-beli, igrački čak i znatno ubedljivije nego li rezultatski, savladali Zvezdu (2:4):

Izvor: YouTube

Nakon te pobede u “komšiluku”, a zatim jedne kratke pauze, došao je trogodišnji period (od 05.10.2008. do 26.11.2011.) u kojem je Partizan slavio četiri nove, u isto vreme i uzastopne pobede u komšiluku. Zvezda je pobeđivana redom sa 0:2, 1:2, 0:1 i 0:2:

Izvor: YouTube

Izvor: YouTube

Izvor: YouTube

Izvor: YouTube

To su do danas svih 12 pobeda Partizana u “večitim derbijima” igranim na stadionu “Rajko Mitić”.

Od kraja novembra 2011. Partizan više ne zna za pobedu na stadionu “Rajko Mitić”, gde je od tada odigrano pet “večitih derbija”, a “parni valjak” je ostvario dva remija, uz tri pretrpljena poraza.

Izvor: Mondo Sport

Trener Zvezde Miodrag Božović – opušteno. U kolumni Neše Petrovića saznajte koju scenu iz “Balkanskog špijuna” može da gleda 50 puta, koja mu pesma Riblje čorbe odzvanja u ušima, da li će se ponovo oženiti, zašto mu je žao Pere Kojota…

“Čim možemo čoveku da kažemo jasno i otvoreno da nas je uvredio i da navedemo posve određeno čime je to i kada učinio, to znači da smo mu uvredu oprostili ili smo spremni da to učinimo. Muka je dok uvredu nosimo ćutke u sebi” – Ivo Andrić.

Miodrag Božović je čovek vesele naravi. Ume da plane, da se naljuti, kaže svašta i navuče gnev. Ali ume i da oprosti. Da se pokaje. Izvini i pruži ruku. Ili da je prihvati u znak pomirenja. Suština je u nameri. Ako je ona zla, sve drugo nema nikakvog smisla.

Za sebe kaže da je daleko od grofa.

“Ja čak ne znam ni kako neki grof izgleda”, kaže.

Smeje se i širi vedru atmosferu, jer teško čoveku koji ne zna za šalu i društvu koje ne ume, ne sme ili ne može da se bezazleno smeje.

U svakoj teškoj situaciji vidi svetlo na kraju tunela, jer kroz život prolazi sa osmehom stjuardese koja zna da sa avionom nešto nije u redu.

PROPOZICIJE TAROTA

Od 25 karata, igrač izvlači 11 i formira tim u omiljenom sistemu. Zatim, poput trenera na klupi, ima pravo da izvrši tri izmene. Svaka karta predstavlja određenu temu koja nema ama baš nikakve veze sa fudbalom. Dužan je da o svakoj kaže po nešto. Nema preskakanja igre. Sitnim vezom dolazi se u zonu šuta. Tarot je uspeo samo ako se maksimalno iskreno odgovori svakom zadatku na tabli.

Nekada je verovao u sudbinu. Sada zna da sve zavisi od rada, truda i zalaganja. Ipak, nije odoleo. Prihvatio je Tarot i otvorio karte uoči velikog subotnjeg izazova.

FILM – IDOLI, MUZIKA, CRTANI FILMOVI, SEKS – KUĆNI LJUBIMCI, SREĆA – NOVAC, BES, KNJIGA – OSTALI SPORTOVI.

“Izmene? Pa, šta znam… Ma neću ništa. Neka ih tako”.

FILM

“Najviše me interesuje triler. Volim i komedije. ‘Balkanskog špijuna’ sam gledao 50 puta. I mogao bih još 50. Omiljena scena je kad Bata Stojković hvata Boru Todorovića za kosu, čupa i misleći da je perika kaže: ‘Pa ko si ti? Ti nisi Jakovljević. Ti si neki mnogo veći zlikovac’. ‘Maratonce’ takođe vrtim kad god stignem. Uvek zapazim nešto novo. Obožavam Milenu Dravić, Tanju Bošković, neprevaziđenu Miru Banjac. U bioskopu nisam bio odavno. Pre dve noći sam ponovo gledao ‘Krokodil Dandi’. Volim da se nasmejem uz dobar film. Voleo sam Al Paćina i Roberta De Nira. Mnogo je genijalnih ostvarenja: ‘Taksista’, ‘Lovac na jelene’, ‘Kum’, ‘Karlitov put’… ‘Bilo jednom u Americi’ ostavlja bez daha. I zbog glume i zbog muzike. Ipak, ništa kao ‘Balkanski špijun’“.

IDOLI

Nisam imao fudbalske idole. Pratio sam kao klinac italijanski fudbal, ali samo iz jednog razloga. Da bih uživao u stajlingu njihovih igrača. Bila je tada emisija ‘La domenika sportiva’, čujem da ide i danas. Puštali su izjave posle svake utakmice. To se nije znalo ko je lepše obučen, igrači ili treneri. Moderne frizure, skupa garderoba, nakit. Uvek su diktirali trendove. Pa na sve to i kvalitet lige koja je u to vreme bila najjača na svetu. Juve nepobediv. Divio sam se centarhalfu Serđu Briju. Danas najviše cenim Murinja. Toliko godina pod stresom, a i dalje pravi rezultate. Bez obzira na kiks sa Čelzijem, njegovo ime se uvek vezuje za trofeje. A to ne može svako”.

MUZIKA

“Moja generacija je odrastala uz pesme Dugmeta, Idola, Parnog Valjka. Slušali smi Čolu i Bajagu. Meni se dopadalo i Zabranjeno pušenje. Da ne zaboravim Čorbu. ‘Dva dinara druže’ i ‘Dok stojim za šankom delimično pijan’. Ritam koji mi i danas odzvanja u ušima. Od strane muzike, Dajr strejts, Dip parpl, Led cepelin. Bije me glas da sam boem i zaista volim da se provedem uz dobru muziku. Normalno, kada se čovek opusti neće da sluša Dip parpl. Tu su tamburice, truba i narodnjaci. Meni je najlepše uz Dejana Petrovića koji je pravi majstor na svom instrumentu”.

CRTANI FILMOVI

“Eto idola! Tom i Džeri. Svako veče u 7.15. Neposredno pre Dnevnika. Posle toga ‘laku noć deco i ajd’ u krevet’. Zatim, Pink Panter i Ptica Trkačica. Uvek sam navijao za Peru Kojota. Bilo mi ga nekako žao. Super Genije, a nikako da je uhvati. Moja deca su u Holandiji gledala Sunđer Boba i Teletabise. Pa uporedite ko je imao srećnije detinjstvo“.

SEKS

“Svako radi ono što mu prija. Nemam neke principe i ne kontrolišem igrače. Znam da su dan uoči meča kod mene u karantinu, sve posle toga je van mog domašaja. Što se mene tiče, trenutno slabo stojim sa seksom. Pritisak u Zvezdi je ogroman. A pritisak ne trpi vannastavne aktivnosti”.

"Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom

KUĆNI LJUBIMCI

“Nikada nisam bio vezan za jedno mesto. Igračka, pa trenerska karijera, stalna putovanja, karantini, transferi, selidbe. Nije bilo prostora za kućne ljubimce. Oni su kao deca. Zahtevaju pažnju i negu. Kad se skrasim, uzeću psa. To sam već odlučio”.

SREĆA

“Mnoge stvari vas čine srećnim, ali trenutak kada postajete roditelj predstavlja nešto specijalno. Ne postoji srećniji momenat ni za jednog čoveka na svetu. Mlađi sin je sa mnom, uči u Beogradu. Stariji živi u Holandiji. Bavio se fudbalom, sada igra ovaj ‘menadžer’ i zna sve žive detalje o fudbalerima. Čak me i savetuje oko pojačanja. Ovih dana me kritikuje što sam nagomilao napadače u zimskom prelaznom roku. Mislim da će biti sjajan agent, iako je to težak posao i nikako mu ga ne bih preporučio. Jednom sam se ženio i dosta je. Ovde slabo izlazim i verovatno sam zato odoleo lepim Beograđankama. Uglavnom se krećem po restoranima. Nisam tip za noćne izlaske. Odem ponekad u klub ili na splav, ali samo kada postoji povod. Svadba, proslava rođendana ili nešto treće”.

NOVAC

“Nažalost, nešto bez čega se ne može. Sve je lakše sa punim džepom. Veliki novac vuče sa sobom i velike probleme. Imam druga koji kaže da mu je sa malo novca i pritisak normalan. Što je više para, pritisak mu skače. Novac čoveku može da omogući lagodan život, ali je sa druge strane još važnije kako ga trošiš. Nema lepšeg osećaja nego kad imaš novac i možeš da pomogneš prijateljima. Mene to ispunjava. Da mi nije na vrhu liste prioriteta, dokaz je odluka da ruski fudbal zamenim za srpski. Stalno sam govorio da mi je Zvezda velika želja i da ću jednog dana sesti na njenu klupu. Do prošle godine putevi su nam se stalno razilazili. Ili sam ja bio zauzet ili je Zvezda imala trenera. Kada se konačno ukazala šansa, nisam bio baš voljan jer sam u tom trenutku imao problema sa leđima. Stegao sam zube i nisam pogrešio. Milo mi je što sam sebi ispunio želju. Bio sam trener Budućnosti, sada sam u Zvezdi i ja sam sve svoje snove pretvorio u javu“.

BES

Kajem se zbog incidenta sa sudijom Đokićem. Najiskrenije. Čovek mi zaista nije dao povoda da pobesnim. Najgore od svega je što sam se čuo preko mikrofona. Mogu ja sada da se pravdam i da govorim danima da nisam kriv, kad postoji krunski dokaz. Bio sam pod pritiskom i reagovao sam onako kako se ne sme. Pokazao sam ružnu stranu svog lica. Izvinio sam se i njemu i svima koji su bili u blizini. Nisam čovek koji gubi kontrolu, ali desi se. Retko kad van terena. U poslednje vreme izbegavam druženje sa ljudima preke naravi. Svako ima svoje probleme. Imam ih i ja. Ali dok smo u društvu, moramo da se smejemo. Što bi zamarali jedni druge sa negativnim mislima pa da onda depresivni odlazimo kući. Postoje prijatelji kojima ponekad imamo pravo i da se izjadamo. Ali se trudim da budem okružen veselim i raspevanim ljudima koji su po prirodi optimisti.”

KNJIGA

“Dok sam bio igrač, prosto sam gutao knjige. To mi je bio omiljeni hobi. U poslednje vreme slabo, jer mi misli posle prve stranice skrenu na fudbal. Objektivno, trener non-stop razmišlja o igračima. Nije fraza. Više o igračima nego o svojoj deci. Evo ja. Češće mi na pamet padne Petko, nego moj rođeni sin iz Holandije. Za čitanje treba koncentracija. Svaku knjigu treba pročitati bar četiri puta, jer se u zrelijim godinama ona doživljava i tumači na drugačiji način. Voleo sam Hesea. ‘Sidarte’ je sjajno delo. Od Hemingveja ‘Za kim zvona zvone’. Od naših sam čitao Andrića i Mešu Selimovića. ‘Tvrđava’ i ‘Derviš i smrt’ su obavezna lektira. Momo Kapor i ‘Zelena čoja montenegra’. Domaći pisci su fenomenalni, ali u isto vreme i depresivni. Možda ih zato više i ne čitam. U poslednje vreme je moderno da treneri pišu autobiografije. Ja ne razmišljam o tome. Iako mi je život prepun anegdota, ne smatram sebe trenerom koji je toliko poznat u svetskim okvirima da bih svoju karijeru smestio u knjigu”.

OSTALI SPORTOVI

“Zapustio sam se. Rekreativno, ništa. Samo šetam i pomalo trčim. Ranije sam voleo košarku i rukomet. Igrao sam i jedno i drugo u osnovnoj školi. Imali smo takmičenja. Bio sam ekstra talenat za rukomet, ali je fudbal prevagnuo. Drago mi je što Zvezda pravi rezultate u košarci, što je Radonjić uspešan. Moj ljubimac je bio Dragan Kićanović. Ostavio je na mene najjači utisak. Zatim, Krešimir Ćosić i Dražen Petrović. Istinske zvezde onih jugoslovenskih vremena. Živeli smo tada za uspehe Metaloplastike. Bodrili Veselina Vujovića, Rnića i drugove u pohodu na titulu prvaka Evrope. Cvetković je bio izvanredan igrač. Šteta što nismo više rukometna velesila”.

Karte smo poređali u sistemu 4-2- 3-1. Veran mu je od dolaska u Zvezdu.

Neće ga menjati ni pred večiti izazov u subotu:

“To mi je omiljeni sistem. Možda je još bolja varijanta sa samo jednim defanzivnim veznim. To pređe u 4-1- 4-1 i deluje mnogo ofanzivnije. Imam iza špica dva igrača od kojih jedan ima odličnu levu, drugi sjajnu desnu nogu i onda raznovrsnije možemo da pretimo protivniku. Tu je od presudnog značaja uloga ovog čoveka ispred zadnje linije, koju Donald igra maestralno ove sezone. Samo me plaši što se karta na kojoj piše BES, nalazi na delu terena koji pokriva Kanga. Nadam se da nikada više neće zaraditi crveni karton u ključnoj utakmici po Crvenu zvezdu. Sada sa suficitom klasičnih napadača, možda pređemo i na 4-4- 2. Sa dva klasična vezna igrača u sredini, ili u rombu sa jednim ofanzivnijim koji ima karakteristike plejmejkera. Svaka varijanta zahteva vreme za uigravanje. Samo sam siguran da nikada neću igrati sa tri beka u liniji. Nikada nisam voleo taj sistem. U… Izvini, jesam. U Čačku sam forsirao 3-4-3. Sad sam se setio. To u fazi odbrane prelazi u 5-4- 1 i onda imate snažan blok koji je teško probiti. Tako su Novi Pazar i Bačka igrali protiv nas. Ipak, vara se svako ko misli da je to ultra defanzivan sistem. U zavisnosti od profila igrača, može da bude i izrazito napadački”.

Onaj ko ti je prijatelj, taj ti ne postavlja pitanja. Onom kome si prijatelj, ti i nepitan kazuješ ono što želi da zna” – Opet Andrić.

"Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom "Grof" Božović za MONDO: Slabo stojim sa seksom

———————-

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA

Izvor: Mondo Sport

Burna utakmica u Torinu, kao dokaz da je Kup Italije možda ipak važan, bar kada se sastaju ljuti rivali. Ponovo će biti uke i buke, jer je domaćin preokrenuo rezutlat posle dva manje-više sporna penala.

Tukli su se u Seriji A, sada je došao red na dva meča polufinala Kupa i – nije bilo ništa manje burno!

Prvi i treći na tabeli sastali su se u prvom polufinalu “Kopa Italija”, a na kraju je Juventus stigao do velike prednosti pobedom od 3:1 nad Napolijem, koji je poveo u Torinu, pa gledao kako sudija dva puta pokazuje na belu tačku u nastavku.

Duel sa najjačom ekipom u Italiji stigao je u ne baš povoljnijem trenutku za goste, kojima već u subotu sledi prvenstveni derbi sa Romom, a onda i duel a Real Madridom u Ligi šampiona. Uprkos svemu tome, kao i porazu od Atalante kod kuće prošlog vikenda, Mauricio Sari nije došao sa belom zastavom na “Juventus arenu” i to je ovom meču dalo posebnu draž.

Iako Italijani vole da odmaraju najveće zvezde u Kupu, ovog puta izostali su samo povređeni i suspendovani igrači, dok je trener Juvea Masimilijano Alegri na drugoj strani poštedeo samo Đanluiđija Bufona.

Trofeji:

11 – Juventus

9 – Roma

7 – Inter

6 – Fiorentina

6 – Lacio

5 – Torino

5 – Milan

5 – Napoli

4 – Sampdorija

3 – Parma

2 – Bolonja

1 – Vićenca

1 – Atalanta

1 – Venecija

1 – Đenova

1 – Vado

I bez njega Juventus je stigao do solidne zalihe pred revanš koji se igra tek za mesec dana, a meč su, pored sudije Paola Valerija, obeležili Argentinci Paolo Dibala i prošlogodišnji napadač Napolija, Gonzalo Iguain.

Prvi je pretvorio dva jedanaesterca u golove, a treći postigao gol protiv svog bivšeg kluba u pravom trenutku i prelomio meč.

Alegri je izveo prilično ofanzivnu postavu u kojoj se našao još jedan napadač Mario Mandžukić i upravo on je mogao da se proslavi, međutim u dva navrata je promašio odlične prilike i otklonio Alegrijeve dileme ko od napadača treba da ima prednost, ako ih uopšte ima.

Prvu od njih promašio je u 14. minutu kada je šutirao preko gola, posle čega je istom merom uzvratio Napoli, preko Lorenca Insinjea u 24. minutu, kada je njegov šut završio je direktno u rukama Neta. U sledećih par minuta Napolitanci su imali još dve dobre prilike, prvo Marek Hamšik, potom i Marko Rog, međutim i to je rezervni golman “Stare dame” uspevao da “skine”.

Uvek kada igraju Juventus i Napoli u prvom planu je Iguain, koji od prvog susreta nije imao milosti prema bivšem klubu, ali je u 33. minutu bio neprecizan posle odlične akcije sa Kvadvom Asamoom i solo prodora, koji je potom izveo.

Kazna za ovaj promašaj stigla je na drugoj strani. Gosti su izveli vrlo lepu akciju koju je Hoze Kaljehon završio pogotkom za vođstvo, koje je itekako unervozilo bučnu publiku koja je dupke ispunila stadion. Do izgradnje “Juventus arene”, “bjankoneri” su na starom “Dele Alpiju” često igrali Kup utakmice pred oko 500 do 1.000 ljudi.

Izvor: YouTube

Sjajnu priliku da poravna rezultat u poslednjim trenucima prvog dela nije iskoristio Mandžukić čiji je udarac desnom nogom sa šest metara sjajno odbranio veteran Pepe Reina, a odmah potom u šansu je ušao i Stefan Lihtštajner, ali je Španac na golu Napolija hitro ustao i rukometnom intervencijom sprečio 1:1 pred odlazak na odmor.

Juventus se “nije ni vratio na teren” – bilo je nerešeno. Sulejman Kulibali je u jednom duelu ušao u Dibalu, omaleni Argentinac brzo je i lako pao, Valeri pokazao na belu tačku, a Dibala prekršio pravilo da onaj nad kojim je načinjen faul ne bi trebalo da šutira i bio je precizan za 1:1 u 47. minutu.

Izvor: YouTube

Remi je bio malo očekivan, jer se nije dogodio u duelu ova dva tima od 2013. godine, a posle gola Iguaina u 64. minutu bilo je još izvesnije u koji će “znak” otići derbi.

Prvi od dva kobna udarca Napoliju naneo je Iguain, koji se našao u pravom trenutku na pravom mestu posle kornera i iskoristio redak kiks Rejne, koji je “plivao u prazno” i pomogao dojučerašnjem saigraču da upiše još jedan gol ove sezone.

Izvor: YouTube

Samo pet minuta kasnije Juventus je stigao do trećeg pogotka, ali iz još jedne sporne situacije.

“Bjankoneri” su uzeli loptu i izveli munjevitu kontru, Dibala je “poslužio” Huana Kvadarada koji je pao u šesnaestercu nakon intervencije Rejne, a sudija Valeri požurio da još jednom pokaže na “kreč”, odakle je konačnih 3:1 postavio Dibala.

Igrači Napolija žestoko su protestovali, ne samo zbog toga što je Rejna prvo izbio loptu, već i zbog toga što im desetak sekundi pre toga nije dosuđen prekršaj, nakon čega su fudbaleri Juventusa i krenuli u kontranapad.

Ali, kako to obično biva kada igrate protiv Juventusa a dolazite iz Italije, pogovora nije bilo.

Izvor: YouTube

Kup Italije, polufinale:

Juventus – Napoli 3:1 (0:1)

/Dibala 47 penal, 69 penal, Iguain 64 – Kaljehon 36/ sreda

Lacio – Roma

Revanš mečevi igraju se 5. aprila, a finale 2. juna.

Izvor: Mondo Sport

Vaterpolo savez Srbije odlučio da meč Srbije i Nemačke u 5. kolu Svetske lige bude odigran u Zrenjaninu 14. marta.

Svi reprezentativci Srbije, iz bilo kog sporta, uvek kažu da vole da igraju po unutrašnjosti, jer su sportska borilišta uvek puna i podrška se oseća na svakom koraku.

Kad god su fudbaleri, košarkaši, vaterpolisti, teniseri, rukometaši, odbojkaši… igrali u Nišu, Kragujevcu, Zaječaru, Kraljevu, Zaječaru, Boru… publika je punila dvorane i igrališta i bodrila srpske sportiste.

Zato i ne čudi odluka Vaterpolo saveza Srbije da Zrenjanin bude domaćin vaterpolistima Srbije i Nemalke, koji će u 5. kolu Svetske lige sastati 14. marta.

Odluka je doneta posle konsultacija sa gradskim ocima Zrenjanina.

Zrenjaninci i stanovnici okolnih mesta imaće priliku da uživo gledaju, ako ne sve one koji dominiraju svetskim vaterpolo, a onda bar neke od njih, poput mlađih Dušana Mandića, Nikolu Jakšića, Savu Ranđelovića… Naravno, selektor Dejan Savić će naknadno saopštiti spisak, ali sudeći prema dosadašnjim mečevima u Svetskoj ligi, priliku dobijaju mlađi, koji treba da budu okosnica reprezentacije u godinama koji dolaze.

Ali, i ti mlađi već jesu šampioni u mčađim reprezentativnim selekcijama!

Radio-televizija Srbije će taj meč direktno prenositi (početak u 18 časova).

Izvor: Mondo Sport

Arpad Šterbik, jedan od najboljih rukometnih golmana svih vremena, razmišlja da se penzioniše.

Nekadašnji golman Jugoslavije, koji je potom uzeo špansko državljanstvo, trebalo bi da završi karijeru na kraju 2018. godine.

Momku rođenom u Senti tada ističe ugovor sa skopskim Vardarom, a on je tim povodom istakao da postoji mogućnost da mu to bude i poslednja sezona u karijeri. Šterbik je igrao u Jugoviću, potom se preselio u Vesprem gde je proveo tri godine, a onda je usledio odlazak u Španiju.

Branio je osam godina za Sijudad Real, a potom i Barselonu iz koje je prešao u Vardar za neverovatnih 800.000 evra obeštećenja.

Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je dve bronzane medalje na Svetskom prvenstvu, dok je sa Španijom postao prvak planete 2013. godine.

Izvor: B92 Sport

Rukometaši Srbije igraće 7. maja u Kragujevcu protiv Rumunije, utakmicu četvrtog kola kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2018. godine u Hrvatskoj.

Utakmica će se igrati u hali Jezero od 18.00 časova, navodi se u saopštenju Rukometnog saveza Srbije.

Rukometaši Srbije će pre toga, 4. maja, u trećem kolu igrati na gostovanju protiv Rumunije, u gradu Baja Mare, od 20 časova.

Reprezentacija Srbije ostvarila je polovičan uspeh na početku kvalifikacija u novembru. Posle pobede nad Poljskom od 37:32 u Gdanjsku, rukometaši Srbije izgubili su u Nišu od Belorusije sa 27:36.

Na Evropsko prvenstvo, koje je na programu u januaru 2018. godine, plasiraće se dve najbolje reprezentacije iz sedam kvalifikacionih grupa, kao i najbolja trećeplasirana selekcija na osnovu broja bodova sa selekcijama koje su izborile plasman na turnir u Hrvatskoj.

Izvor: B92 Sport

Rukometaši Sloke ubedljivo su savladali Lokomotivu iz Varne 35:22, u prvom meču osmine finala Kupa Izazivača.

Ekipa iz Požege je već na poluvremenu imao dvostruku prednost koju je u nastavku meča samo dodatno uvećao.

Revanš je već u nedelju od 14 časova, takođe u Požegi.

Izvor: B92 Sport

Kapiten Norveške Bjarte Mirhol u intervjuu za MONDO govorio je o srebrnoj medalji sa SP, “jugo mentalitetu” koji im nedostaje, ali i o borbi sa rakom testisa, svom najvećem strahu…

Svako takmičenje ima svoje heroje. Nedavno održano Svetsko prvenstvo u rukometu krunisalo je reprezentaciju Francuske kao novog-starog šampiona i potvrdilo dominaciju jedne od najboljih selekcija svih vremena.

Ipak, pored velikih heroja, onih koji su se okitli najsjajnijim odličjem, postoje i oni “heroji iz prikrajka”, koji nisu u prvom planu, ali ćemo ih sigurno pamtiti i koji su jednaka ispiracija kao pobednici.

Jedan od njih je Bjarte Mirhol, koji je kao kapiten predvodio reprezentaciju Norveške do istorijskog uspeha, prve medalje za mušku reprezentaciju ikad.

Norveška je u finalu izgubila od Francuske rezultatom 33:26, ali će ostati upamćena kao reprezentacija koja je igrala najljepši rukomet na prvenstvu. Tokom Svetskog prvenstva u Francuskoj kada se govorilo o norveškoj selekciji koristili su se isključivo epiteti “najbrži“, “najlepši“, a rukomet koji su igrali izabranici Kristijana Bergea označen je kao rukomet koji će svi igrati za nekoliko godina.

Taj rukomet odveo ih je do pobedničkog postolja, i to prvi put u istoriji.

“Bilo je to ostvarenje sna. Radili smo vrlo naporno da dođemo do ovog uspeha. Norveški rukomet se razvio tokom proteklih godina. Naš trud i rad tokom godina nas je doveo do ostvarenja sna, do našeg najvećeg uspeha u istoriji – medalje“, rekao je Bjarte Mirhol, kapiten norveškog tima na početku razgovora za MONDO.

Igrali su Norvežani odlično poslednjih godina, ali uvek je malo nedostajalo da naprave taj poslednji korak ka medalji. Zbog tog svega muška rukometna reprezentacija dobila je i nadimak – “Zamalo tim“.

“I ja sam počeo da tako razmišljam da smo zamalo tim. U reprezentaciji sam 15 godina, igrao sam na brojnim takmičenjima kada i jesmo bili taj ‘zamalo tim’. Zato je ovaj uspeh još veći za mene. To je san. Ovaj uspeh ima dublje značenje za sve“, kaže Mirhol.

Kada je rukomet u Norveškoj u pitanju u prvom planu su oduvek bile žene. Međutim nakon fantastičnih uspeha ženske selekcije koja je dvostruki olimpijski, trostruki svetski i sedmostruki evropski prvak konačno su i muškarci osvojili jednu medalju.

“U protekle dve godine imali smo dobre rezultate. Bili smo na tri sekunde od medalje na Evropskom prvenstvu u Poljskoj. Ove poslednje dve godine u preprezentaciji bili su naš izlazak iz senke ženskog tima“, kaže Mirhol.

Selektor Kristijan Berge napravio je odličan posao i sastavio tim sa kvalitetom, hemijom i borbenim duhom, iako nije nije imao igrače iz najboljih evropskih klubova, kao što je bio slučaj sa Francuzima ili Nemcima.

Okosnica njegovog tima Bergerud – Sagesen – Mirhol, kao i većina reprezentativaca Norveške dolazi iz danske lige, ali Mirhol u tome vidi prednost.

“Danska liga je izuzetno izjednačena. To je verovatno najizjednačenija liga na svetu. Možeš da igraš protiv poslednjeg i da izgubiš. Moraš da budeš koncentrisan sve vreme i na svakoj utakmici, inače ćeš da izgubiš. Danska ima toliko talenata, toliko dobrih igrača. Oni imaju toliko dobrih igrača koje svet nikada neće videti, jer ne mogu svi u reprezentaciju. Ja vam mogu nabrojati šest igrača koji igraju u dva poslednjeplasirana kluba na tabeli, a kvalitet su za reprezentaciju. To čini ligu tako interesantnom“, ističe Mirhol.

Norveška je stigla do finala Svjetskog prvenstva iako je na šampionat stigla sa vajld kartom, nakon poraza u baražu od Slovenije. U intervjuu za MONDO Mirhol je kritikovao sistem kvalifikacija, jer kako kaže nije pravedan.

“Pravila se moraju menjati, nije u redu da takve ekipe poput Slovenije i Norveške igraju baraž za Svetsko prvenstvo. Trebalo bi promeniti broj šešira za žreb možda, u svakom slučaju mora da se uradi nešto drugačije da se ne dešava da izuzetno dobre ekipe propuštaju Svetsko prvenstvo. To vam je kao da Engleska i Portugal igraju baraž u fudbalu. To nije u redu. Norveška je u svakom pogledu zaslužila da se nađe na SP u Francuskoj i to smo i pokazali na kraju svojim igrama i rezultatom koji smo napravili“, smatra Mirhol.

Istorijski uspeh i srebrnu medalju Norveška je obezbedila pobedom 28:25 posle u polufinalu nad Hrvatskom, koja je u poslednjoj sekundi regularnog dela imala sedmerac za trijumf. Ipak, Bergerud je odbranio sedmerac Horvatu i odveo Norvešku u produžetke.

“U tom trenutku, dok je Horvat išao da izvede sedmerac mislio sam, ‘evo ga, još jedno zamalo prvenstvo’. Srećom golman je odbranio i nakon toga sam znao, ovo je trenutak kada ćemo napraviti nešto. Osećaj je kao rolerkoster. U jednom trenutku misliš gotovo je, ispadaš, a u drugom si pun samopouzdanja i hoćeš još jednu vožnju“, priseća se Mirhol odlučujućih trenutaka polufinala.

U produžecima je Norveška iskoristila psihološku prednost i bez mnogo problema stigla do trijumfa, a odlučujući igrač bio je upravo Mirhol, koji je postigao dva gola i izborio sedmerac u drugom produžetku.

“Moja najveća vrlina ili prednost u rukometu je moja kondicija. Znao sam kada smo otišli u produžetke da imam prednost u odnosu na njih. Znao sam to, jer sam imao energije, osećao sam se dobro. Dobio sam dodatnu snagu i sa mnogo samopouzdanja sam ušao u produžetke. Znao sam da imam dovoljno energije da izdržim do kraja”.

Usledilo je finale u kojem je Norveška poražena od Francuske rezultatom 33:26. Mirhol ističe da njegova ekipa nije bila ispražnjena nakon što je obezbedila prvu, istorijsku medalju, već da su jednostavno Francuzi bili bolji.

“Nije nam nedostajalo motiva, naprotiv. U finale smo ušli sa željom i motivacijom da pobedimo, iako smo znali da je Francuska sjajna ekipa. Naš koncept igranja čvrsto u odbrani i trčanja u kontru kao ludi nas je doveo do finala, i nismo to radili samo na ovom prvenstvu, tako igramo poslednje dve godine. Zaista smo verovali u naš način igranja rukometa i bili smo jako tužni posle izgubljenog finala. Odlučujući trenuci bili su tih poslednjih pet minuta prvog poluvremena gde smo izgubili nekoliko lopti, a mogli smo da odemo na odmor sa tri gola prednosti. Ako hoćeš da pobediš Francusku u finalu, na njihovom terenu, pred toliko publike, moraš da odigraš najbolje u svakom segmentu igre. Ne smeš da gubiš lopte, moraš da imaš više odbrana golmana, bolju odbranu. Izgubili smo malo snage u tim trenucima, a mislim i da smo u samo finale ušli malo umorniji nego Francuska. Kada su krenuli da nam daju golove iz kontranapada bilo je preteško da uzvratimo, bili su previše dobri”, kaže Mirhol.

Izvor: YouTube

Uprkos tome, srebro je za Norvešku istorijski uspeh, a velike zasluge idu kapitenu, koji je u jednom trenutku ginuo na terenu, a već u drugom bodrio saigrače sa klupe, pa čak i završavao tajm-aute selektora Bergea.

“Imam odličan odnos sa svim trenerima, i u klubovima i u reprezentaciji. Selektor na tajm-autu govori o taktici, a ja se uvek trudim da motivišem saigrače, to je to”, objašnjava Mirhol.

Odlične igre tokom celog šampionata donele su mu i lično priznanje. Kao najbolji pivot uvršten je u idealnu sedmorku Svetskog prvenstva, čime je krunisao uspešnu karijeru.

BORBA ZA ŽIVOT

A ta karijera umalo je prekinuta 2011. godine dok je nosio dres nemačkog Rajn-Neker Levena.

U avgustu te godine Mirholu je otkriven rak testisa i usledila je borba za život – operacija, hemoterapije…

“Nikada nisam razmišljao da neću više igrati rukomet. Nisam razmišljao o tome da li ću preživeti, nisam se bojao. Znao sam da će biti teško, ali sam to video i kao priliku da upoznam svoje telo. Zvuči možda pomalo ludo, ali bio je to interesantan period. Počinjao sam od nule, ili bolje rečeno iz minusa. Ugojio sam se 20 kilograma i ispao iz forme. Nikada gori nisam bio. Bilo je interesantno videti kako će moje telo reagovati na trening. A sve se to desilo na vrhuncu moje karijere. Igrao sam za Rajn-Neker Leven, odigrao svoje najbolje prvenstvo sa reprezentacijom u Švedskoj… Bio sam na vrhuncu. Bio sam izuzetno motivisan da se vratim i igram rukomet. Ja obožavam da igram rukomet, to je najbolji posao na svetu koji možete da imate. Odustajanje od rukometa nije bilo opcija za mene“, priča Mirhol.

Fatalna Šarlot

Mirhol na terenu deluje izuzetno čvrsto i neustrašivo, ali i on zna da bude nervozan, da mu noge klecaju. Anegdotu koju je otkrila njegova supruga Šarlot u jednom intervjuu potvrdio je i Mirhol u razgovoru za naš portal. Kada ju je upoznao Mirhol se tresao od nervoze, pa su njihovi susreti često završili sa nekom razbijenom čašom, flašom…

“Nisam bio baš najzgodniji, nisam ni danas, a kamoli tada. Ona je za mene bila prevelik zalogaj. Šarlot je radila u jednom kafiću, ja sam se zaljubio u nju i odlazio sam svaki dan tamo. Naravno, bio sam nervozan kada sam u njenom društvu, pa sam skoro svaki drugi dan nešto slučajno razbio. Ne znam uopšte šta je ona videla u meni (smeh)”.

Povratak na rukometni teren bila je njegova misija, ali je sebi je za početak postavio jednostavne ciljeve.

“Moj prvi cilj je bio da mogu da trčim, da normalno dišem. Morao sam malim koracima da krenem i hteo sam da uživam u treningu. U početku je bilo jako teško. Trenirao sam po 15 minuta, a nakon toga morao da odspavam tri sata”.

Malo po malo krenuo je i oporavak.

“Morao sam da idem korak po korak, da vidim kako telo reaguje. Bilo je neverovatno kako sam brzo napredovao. Svaki dan sam gledao kako mi se forma popravlja. Gledao sam u ogledalo i svaki dan bio sam mršaviji. Mogao sam da trčim sve brže i čak iako je to u suštini bilo jako sporo, za mene je to bila velika stvar, veliki uspeh”.

Nakon samo nešto više od dva meseca Mirhol se vratio na teren na meču protiv Gepingena. U prvih pet utakmica posle povratka Mirhol je postigao 21 gol i pokazao da može ponovo da igra vrhunski rukomet.

“Leteo sam… Nisam imao nikakav pritisak, niko nije očekivao da ću se tako brzo vratiti. Sve je bilo savršeno”.

NAJVEĆA ŽELJA I NAJVEĆI STRAH

Do savršenstva je stigao i u privatnom životu.

Nakon što je pobedio rak testisa Mirhol je sa svojom suprugom Šarlot dobio prvo sina Rasmusa, a nešto kasnije i ćerku Veslemoj.

“To je bio moj najveći strah kada sam oboleo – bojao sam se da neću moći da imam decu. Ni u jednom trenutku se nisam plašio da ću umreti ili da više nikad neću igrati rukomet, ali sam mnogo razmišljao o tome da li ću imati potomke. Jako sam želeo da imam decu. Ne mogu opisati osećaj kada mi se rodio sin. On ima posebno mesto u mom srcu, uvek ćemo imati posebnu vezu”.

Da ima nešto posebno između njih pokazao je mali Rasmus pred početak Svetskog prvenstva kada je napravio nešto što rade sva deca, ali je time ujedno učestvovao u osvajanju prve norveške medalje.

“Pošto sam išao od kuće na neko vreme moj sin je hteo da mi nacrta nešto da ponesem. Nacrtao je mene, sebe i mlađu sestru, a meni je oko vrata nacrtao medalju. Na početku šampionata bilo je lepo imati to pored sebe, držao sam to u sobi i nosio iz hotela u hotel. Kako smo napredovali na šampionatu taj crtež je imao sve veće i veće značenje. U jednom trenutku shvatio sam da imam priliku da dođem kući svom sinu i donesem mu medalju, tu medalju koju je on nacrtao pre početka šampionata. To je bio moj najveći uspeh u karijeri”.

Mirholovi saigrači za njega kažu da je sportista za primer, legenda, ali da je uprkos tome taj koji daje najviše na terenu i ne samo na utakmicama već i na treningu.

Na pitanje kako on sebe vidi, Mirhol, je mnogo skromniji.

“Ako bih morao da se opišem u nekoliko reči to bi bilo – marljivi radnik. Nikada nisam bio taj koji najviše skače, koji trči najbrže, nisam najviši, ali svestan sam svoje snage. Znam šta ne igram baš najbolje, ali isto tako ono što mogu da radim, radim najbolje. Ja ne mogu dati 10 golova iz igre ‘šest na šest’, dakle moram protivnika da pobedim u kontranapadu, kada odbrana nije baš postavljena najbolje. Tako razmišljam i trudim se da radim najbolje ono u čemu sam dobar”.

Pažnju svetske javnosti Mirhol je privukao i prošle godine kada je zajedno sa Tobijasom Karlsonom i Gudjonom Sigurdsonom želeo da na EP u Poljskoj da nosi kapitensku traku u duginim bojama. Iako im to nije dozvoljeno, kapiteni Norveške, Švedske i Islanda poslali su jasnu poruku podrške LGBT osobama.

“Za nas Skandinavce to je čak pomalo smešno, da se uopšte postavlja pitanje odnosa prema LGBT osobama. Mi sve ljude u našoj zemlji posmatramo kao jednake. Sada je 2017. godina, to za mene nije ništa posebno, sve ljude gledam jednakim očima – belce, crnce, gej osobe, strejt… Za mene nije važno ko je kakav, svi su ljudi isti”.

Kada je danski rukometaš Danijel Svenson oboleo od raka Bjarte Mirhol mu je odmah pružio podršku. Iako nisu igrali u istom timu, Mirhol ga je pozvao telefonom i rekao da mu stoji na raspolaganju ako želi da razgovara o bilo čemu što ga interesuje, te da njegova supruga isto tako stoji na raspolaganju Danijelovoj ženi.

“Rukomet je mali. Manje-više svi se poznajemo, pomažemo. Bio sam u kontaktu s momcima koji su se našli u sličnoj situaciji, razgovarao s njima, pružao im podršku. Isto tako, kada sam ja to sve prolazio imao sam veliku podršku sa svih strana. Kada je Danijel oboleo, jednostavno htio sam da mu pomognem na bilo koji način, ako mogu”.

Sa reprezentacijom Norveške hteo bi da ostvari još jedan san, a to je nastup na Olimpijskim igrama, takmičenju na kojem je ova skandinavska zemlja igrala samo jednom, i to pre 45 godina. Sledeće Olimpijske igre održaće se 2020. godine u Tokiju, kada će on imati 38 godina…

“Imam ugovor do 2020. godine. Do tada mi predstoji još nekoliko vrlo uzbudljivih sezona. Olimpijske igre u Tokiju biće mi motivacija, trudiću se da ostanem u formi i da igram dobar rukomet. Ako budem dovoljno dobar, bilo bi sjajno da odem u Tokio. Ali ne razmišljam previše o tome, jer u rukometu ima dosta stvari na koje ti ne možeš da utičeš, prije svega mislim na povrede. Videćemo…”, kaže Mirhol.

Na terenu uvijek daje maksimum, pogotovo kada igra protiv najboljih. Nekada u tom žaru borbe bude i varnica, kao što je bilo u meču grupne faze SP u Francuskoj kada se posle utakmice “sukobio“ sa Nikolom Karabatićem, ili je bar tako izgledalo…

“To nije bilo ništa ozbiljno, jednostavno reakcija na izgubljenu utakmicu. Ja sam Nikolin fan. Pratim ga od početka, kako je napredovao. Gledao sam ga dok je igrao u Monpeljeu, Kilu, pa sve do danas, a znamo ko je on sada. To je definitivno najbolji igrač protiv kojeg sam igrao. Sa takvom igrom u odbrani, napadu, on je kompletan igrač”.

Na pitanje ko je najbolji igrač s kojim je igrao kaže:

“To nije neko ko je bio najbolji strelac, najbolji asistent… ali za mene je to Andi Šmid (igrali u RNL zajedno op.a.) zbog njegove genijalnosti. Nije najviši, niti ima najbolji šut, ali ima sjajan pregled igre i poznaje igru bolje od bilo kog”.

Na kraju razgovora za MONDO Mirhol je istakao da izuzetno ceni jugoslovensku školu rukometa i igrače koji dolaze sa ovih prostora.

“Igrači sa vaših prostora imaju poseban mentalitet. Bilo bi dobro kada bi skandinavski igrači imali malo tog ‘jugo mentaliteta’. Igrači iz eks Jugoslavije ne razmišljaju mnogo o posledicama, oni jednostavno svaki put izlaze na teren sa željom da pobede. To je sjajno u sportu” ,zaključio je kapiten norveške reprezentacije.

(Goran Arbutina, portal mondo.ba)

Izvor: Mondo Sport

Hrvatski grad Split mogao bi da ostane bez domaćinstva Evropskog prvenstva u rukometu 2018. godine, prenosi Index.hr.

Rukometni savez Hrvatske dobio je pismo Evropske rukometne federacije (EHF) koja ga je upozorila na nedostatke u pripremama jednog od gradova domaćina.

EHF je otkrio nedkoliko nedostataka u splitskoj ‘Spaladium areni’ i dao rok od dve nedelje hrvatskom savezu, vladi i gradu Splitu da dostavi garancije da će ispuniti sve potrebne uslove za organizovanje takmičenja.

“Isto pismo dostavljeno je gradu Splitu, gradu Zadru, predsedniku vlade gospodinu Andreju Plenkoviću, državnoj sekretarki Centralnog komiteta za sport gospođi Janici Kostelić i ministru finansija gospodinu Zdravku Mariću. HRS će javnost obavestiti o svemu kada situacija bude jasnija”, stoji u saopštenju Saveza.

Ozren Bužančić, savetnik za sport splitskog gradonačelnika Ive Baldasara, prošle nedelje je u obraćanju novinarima otkrio da je apelovao na nadležne da pomognu.

“Pozvali smo Hrvatski rukometni savez na hitan sastana, da se spasi ono što se može spasiti, jer su se u medijima pojavile spekulacije da će Split ostati bez Evropskog prvenstva i da se kao alternativna opcija spominje Zadar. Došlo je do problema zbog obaranja budžeta grada Splita za 2016. godinu u kojem je bilo predviđeno dva miliona kuna za organizaciju i podršku Evropskog prvenstva u rukometu, u ‘Spaladium areni”, kazao je Bužančić.

Prema njegovim rečima, polovina te sume trebalo je da bude uplaćena Savezu, dok bi drugi million pokrio potrebe logistike, u šta je uračunato i 400.000 kuna za zakup korišćenja hale.

Izvor: B92 Sport

Srpski rukometaš Predrag Vejin, koji ima 24 godine i visok je 195 centimetara, od danas je igrač skopskog Metalurga.

Kako je saopšteno, povremeni reprezentativac Srbije je sa makedonskim vicešampionom potpisao ugovor do kraja ove sezone, sa mogućnošću da saradnja bude produžena.

Vejin je, koji je, kako se ističe zadovoljio kriterijume trenera Metalurga Lina Červara, zajedno sa Martinom Velkovskim “pokrivaće desnu bekovsku poziciju”.

“Nakon odlaska Brajovića na toj poziciji imamo samo mladog Velkovskog, a imamo potrebu za još jednim desnim bekom u ekipi u susret doigravanja prvenstva Makedonije i takmičenja u Kupu”, rekao je Červar.

On očekuje da će narednih dana biti završene sve administrativne stvari i da će srpski rukometaš moći da nastupi i u dve poslednje utakmice regionalne Seha lige.

Vejin, kako se navodi, potiče iz rukometnog rasadnika nekadašnjeg evropskog prvaka Metaloplastike iz Šapca, a u Skoplje dolazi iz tima Al Džazira iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Srpski desni bek je ranije igrao i za španski Ademar Leon i francuski Dankerk.

Izvor: B92 Sport