Rukomet

I, bila je u pravu.

/od reportera Monda iz Rusije/

Navijači reprezentacijA Poljske (nije greška u kucanju, iako mi se često događaju), već neko vreme postavljaju standarde na evropskoj sceni.

Imate puno pravo da se ne složite sa mnom, ali u onome što smatram podrškom Poljaci dugo nemaju sebi ravne u Evropi i zbog toga moraju četiri godine da čekaju kako bi se eventualno sreli sa Argentincima na nekom od Mundijala kako bi se susreli sa grupom koja bi, možda, mogla da bude brojnija i glasnija.

Jača, ne pominjem namerno, jer i nije reč o tome.

I, kada sam napisao reprezentacijA Poljske, a ne navijači konkretno nacionalnog fudbalskog tima zbog kog je Moskva ovih dana crveno-bela bez da igra Spartak, mislio sam pre svega na način na koji Poljaci širom sveta bodre svoje timove u gotovo svim sportovima, u obe konkurencije.

Ispunili bi tribine i na utakmica vaterpolo reprezentacije da tako nešto postoji.

Gledajući ih godinama na odbojci, rukometu, košarci... pa i pojedinim individualnim sportovima, među kojima su ski skokovi najupečatljiviji primer, nisam mogao onda i ne mogu sada da nađem vernije, brojnije, uniformisanije, organizovanije i, samim tim, glasnije od njih.

Ispravite me, neću imati problem da kažem: "Tako je, povlačim reč".

Iskreno mislim da ni Englezi više, iako kultom koji neguju oko "albiona", ne mogu da im stanu na crtu. Naročito ne u Rusiji, u koju su jedni došli masovno marširajući podno zidina Kremlja, a drugi u rekordno malom broju i inkognito koristeći prestonicu samo kao vezu za put u Volgograd. Čim sam danas u društvu jednog navijača Lokomotive kom sam zaboravio ime, a koji mi je prišao u metrou nakon što je pročitao Янкович Никола na akreditaciji, izašao na plato ispred "Otkritie arene" (ne smemo da je zovemo tako zbog čvrstih ugovor sa sponzorima koje ima FIFA), bilo mi je jasno da nas čeka bučna utakmica tokom koje će jedan tim imati podršku nalik onoj koju Legija ima u Varšavi, Leh u Poznanju, Visla u Krakovu, Viđev u Lođu, itd.

I bilo je tako i pre nego što je utakmica sa Senegalom počela, a počela je horskim intoniranjem nama i dalje poznate melodije koju smo kao južni Sloveni bez problema delili sa svojim severnim rođacima, dok su se reči realno razlikovale.

Ni autogol Tijaga Cioneka u 37, a još manje pogodak Mbaje Nijanga za 2:0 u 60. minutu nisu ućutkali vernu vojsku na drugom spratu severne tribine "________ arene", koju su pratile jasno uočljive formacije Poljaka na ostalim tribinama iz čega se moglo zaključiti da su otkupljivali kompletne sektore, a ne ulaznicu po ulaznicu - ko je kad i kako mogao i stigao.

Pesma nije stala ni kada su Robert Levandovski i ostali prišli "kopu" kako bi se zahvalili, iako su pritom mogli jasno da čuju zvižduke ne malog broja razočaranih i uplašenih da je ovaj "rezultat" nenadoknadiv u grupi u kojoj je ranije danas Japan pobedio Kolumbiju.

Iako sam na terenu očekivao remi, uz ubedljivu pobedu Poljaka nad raštrkanim orkestrima koji su iz Senegala poneli mbire, zeze, slit bubnjeve i ostale udaraljke, ono što nisam očekivao je da ću vam ove večeri pisati o tome kako sam se i lično uverio u lojalnosti koju Poljaci iskazuju prema svojim sportistima čak i kada izgube.

Izlazeći sa tribina u pravcu Media centra primetio sam grupu navijača Poljske kako, nagnuta na ogradu udaljenu par metara od timskog autobusa, skandira upravo Levandovskom, zvezdi svetskog fudbala koja je poslednja napustila teren i to zbog dugog razgovora sa suprugom Anom koji smo svi iz "press" lože mogli jasno da vidimo - ne i da čujemo.

Pomislio sam da bih možda mogao da dobijem i izjavu ili bar zabeležim zanimljiv kadar, što jeste bilo novinarski, ali se sve završilo tako što me je jedna punija gospođa (s pravom, odmah da naglasim) snažno uhvatila za desnu nadlakticu glasno negodujući što snimam njenog ljubimca u prilično emotivnom trenutku.

.flowplayer .fp-ui .ad-time:before { content: ': ' }

Izvor: MONDO/Nikola Janković

Nije mi bilo potrebno reći dva puta, shvatio sam previd istog trenutka, ali me je njena reakcija još više uverila u to da se navijači reprezentacijA Poljske zaista osećaju kao da su deo ekipe i da će ih 28. u Volgogradu biti svuda na tribinama i ako u nedelju izgube i od Kolumbije.

P. S. Sada mogu da počnem sa pričom koju sam vam najavio danas na kraju izveštaja iz voza.

Ovaj osećaj - dok sati do petka prolaze neobično sporo u periodu sezone kada je na sceni fudbalska reprezentacija naše zemlje - nema ničeg zajedničkog sa onim u Šarlroa, Lajpcigu, Pretoriji i svim gradovima u koje nismo otputovali.

/od reportera Monda iz Rusije/

Dvadeset godina i četiri dana dele Mihinu i Alekovu levicu, topove dvojice legendarnih fudbalera Serije A i kapitena reprezentacija naših zemalja, koje su u međuvremenu dva puta menjale ime, jednom i granice, ali ne i naviku plavih, belih i crvenih da već u prvih 90 minuta na velikim takmičenjima ubiju i ono malo vere i entuzijazma što im je u kofere pakovala uzdržana, ali verna publika.

I to, uglavnom, na spektakularan način.

TV pogotkom novog kapitena "orlova" Aleksandra Kolarova, koji je u 56. minutu utakmice odigrane juče na kosmodromu u Samari razbio mit o nesavladivom Kejloru Navasu, naš najbolji tim zabeležio je prvu pobedu na startu nekog velikog takmičenja još od 14. juna 1998. kada je Siniša Mihajlović probušio Nimu Nakišu sa slične pozicije samo 17 minuta kasnije i na semaforu u Sent Etjenu ispisao: SR Jugoslavija - Iran 1:0.

FOTO DANA: Kolarov skida paučinu!

U te dve decenije, od Francuske do Rusije, nismo često upisivali svoja imena među učesnike evropskih i svetskih prvenstava, ali smo se po pravilu ispisivali na upečatljiv i nezaboravan način, zbog čega pojedini ljubitelji fudbala na ovim prostorima i danas imaju tikove i nemirne snove, a jedan od najčešćih je kako Mijat u belim kopačkama pogađa The Prečku i šalje Holanđane na megdan Hrvatima za bronzu.

Svega je bilo u međuvremenu, počev od 3:0 za Slovence pre ulaska u poslednjih pola sata igre 13. juna 2000, kada je plahoviti Miha doživeo dva žuta (za četiri) minuta i isprovocirao Sava i Drulu da otprilike za isto vreme postignu isto koliko Zahovič i Pavlin pre toga za nedokučivih 3:3.

To je bio prvi od četiri legendarna čina u silasku SRJ sa fudbalske scene, gde je drugi pripao Mateji Kežmanu isključenom posle manje od minuta na terenu, treći otvorenom šamaranju sa Špancima gde smo naravno mi primili udarac vise, a četvrti kompletnoj generaciji fudbalera za koju se govorilo da bi bila prvak sveta da nije bilo rata i sankcija međutim koja je XX vek okončala na tužan i neizbrisiv način - porazom 1:6 na "De Kajpu" od nemilosrdnih Holanđana.

S obzirom na to da je naš bojkot evropskih prvenstava ove godine postao punoletan, naredna dva kraja pre kraja doživeli smo na Mundijalima u Nemačkoj i Južnoj Africi minimalnim porazima opet od Holanđana, mada je u pitanju bila nova garnitura fudbalskih prototipova u narandžastom, a onda i od jedne afričke selekcije koju smo već bili pobedili pa je bilo jako neprijatno kad smo shvatili da nismo.

Ruku na srce tog 11. juna 2006. u Lajpcigu pojačani selektorovim sinom koji je izvukao "last minute" putovanje na Mundijal i jesmo stvorili neke šanse, iako je od starta bilo jasno da su Vesli, Robin i Arjen bili previše dobri za reprezentaciju zemlje koja je bila u poznoj fazi razvoda. Roben nas je tako otvorio da smo se u naredne dve utakmice pred TV kamerama raspali brže od Državne Zajednice, dok je "behind the scenes" bio rezervisan za svađe, razmirice i poneki šamar kasnije iskorišćen za pojačavanje tiraža bestseler autobiografija samih aktera kultne frke na Svetog Iliju.

Slonovi su nas oborili, a "gaučosi" prejahali preko razbijene vojske koja se prvi i poslednji put pojavila pod imenom SCG i posle dva gola primljena u celom ciklusu kvalifikacija dobila tri puta više u samo jednoj utakmici sa ništa specijalnom Argentinom - 0:6.

Nakon što su dvojica najstarijih formalno-pravni naslednika pozamašne fudbalske imovine kraljeve i Titove Jugoslavije "šesticama" izgubila moralno pravo da se dovode u vezu sa tri polufinala velikih takmičenja iz vremena Tirketa i Džaje, red je bio da se - doduše presvučen u crveno, sa novim nadimkom i starom baladom koja je trebalo da popravi atmosferu - oproba i najmlađi pretendant za povratak na ex-Yu fudbalski presto: Srbija.

Kakav je to bolan pad mladog "orla" bio, koji su i pre šokova na premijeri u Pretoriji 13. juna 2010. godine najavila dvojica najodgovornijih ljudi u tom trenutku - selektor i predsednik "Kuće fudbala". Dim cigareta koji je kuljao iz hotelske sobe nekolicine najiskusnijih u timu najavio je požar u odnosima "čoveka fudbala" i "prvog čoveka srpskog fudbala" u čijem su plamenu prvi izgoreli Lune i Kuzma kad je došo.

Prvi je na premijeri kraj Rta Dobre Nade nešto ranije isključen, a drugi uključen samo da bi izveo potez koji je i nenametljivog Vidu inspirisao da već u narednoj prilici pokaže da to može još bolje. Da je sa nama teško, a protiv nas još teže, podsetili smo planetu minimalnim porazom od Gane u prvoj i maksimalnom pobedom istim rezultatom nad Nemačkom u drugoj utakmici u koju su stala dva rukometna penala i dva isključenja od kojih se jedno nije dogodilo ni pre, ni posle toga.

Ostaće zapisano da je najbolji strelac u istoriji Mundijala i još aktuelni svetski šampion suočen sa Antarinim protagonizmom lopte dobio jedini crveni karton u preko 110 nastupa za reprezentaciju koju je u kanal bacio tim poražen i od Gane… i od Australije.

Kada je nedosuđeni penal za osminu finala oplakao na kolenima, čovek iz naroda i čovek naroda narodski je sve po spisku nadležnima tako da smo u predstojećem ciklusu diskvalifikacija eliminisani i pre nego što su počele. Bio je to ujedno i početak serije uspešno neobavljenih poslova za koje su razlazima nagrađivani Pižon, Miha, Drula, neki čovek kog nam je predložila UEFA i Radovan Ćurčić dva puta, sve do dolaska Muslina kojem je sa unapred otpisanom grupom igrača uspelo da ne uspe u onome što je bila naša osnovna snaga - da ne uspemo.

Međutim to što je dve godine bio nedostupan za sms poruke koje mu je slao zdrav razum, nakon čega je veza prekinuta, spletom okolnosti koji može samo srpskom fudbalu da se dogodi uspeli smo da sve ono rezervisano za prvih 90 minuta na šampionatu da obavimo na vreme i potom zaigramo fudbal zbog kog se danas konačno osećamo dobro, motivisano, raspoloženo… zbog kog jedva čekamo narednu utakmicu, a ne narednu konferenciju.

Jednu takvu, neprijatnu, a priori je obavio selektorov pomoćnik Krstajić koji je iznenada ukazanu šansu iskoristio da na Kokezinu retko viđenu smenu čoveka koji je odveo ekipu na Svetsko prvenstvo odgovori još ređe viđenom smenom kapitena sa više od 100 nastupa u nacionalnom timu.

I, nemojte da se lažemo, malo ko je proletos verovao odluka tandema sa one strane Drine o čemu postoje i neuništivi online dokazi sa ove strane gde su kao zvanične verzije bile prihvaćene Kežmanova osveta Muslinu i sklanjanje Baneta kako bi Deki ostao rekorder.

Iako izvesno nikada nećemo znati šta se tačno dogodilo u ova dva slučaja, pošteno je reći i da je svako ko je bio sumnjičav, rezervisan i negativan dok je fudbalski velikan bez iskustva u svom novom poslu točio 23 litre goriva za ruski reli imao je i previše opravdanih razloga za to. U taj rezervoar sipano je svega i svačega u tih 7.307 dana od utakmice koju je, između ostalog, obeležio i ko Andrijaševičev komentar: "Ali Dai, Ali Dai, ali Mirković…"

Međutim, kada je svanuo 7.308. dan, najbolji fudbaleri koje ova zemlja ima u samo 90 minuta učinili su ono što generacijama fantastičnih igrača nije uspevalo pune dve decenije - da entuzijazam, optimizam, ponos i vera samo postanu jači posle prve utakmice na turniru.

Daleko da su Krstajićevi "orlovi" bili perfektni u panično odbranjenoj pobedi na startu Mundijala u Rusiji, čemu je doprineo i VARljivi , daleko od toga da je selektor na debiju složio Rubikovu kocku bez greške, daleko od toga da nije bilo propusta i da nema prostora za napredak, ali daleko od toga da ovo iščekivanje utakmice sa Švajcarićima i Švajcaćirijima ima bilo kakve veze sa onim deprimirajućim osećajem kad je tek počelo a mi već nešto moramo i neko drugi mora za nas.

Da, jeste prošlo samo 90 minuta i jeste to premalo da zaboravimo 20 godina, ali ovo i jeste priča o prvih 90 minuta, najčešće i poslednjih.

Delovali smo kao tim, kao ekipa, videlo se to još kad je kamera zumirala smenjenog i promovisanog kapitena kako se po ko zna koji put pozdravljaju pred zajedničku bitku, svaki igrač je svaki put ušao sa 100 odsto snage u duel i Kostarikanci su od silnih sudara sa pozitivnom energijom pobegli pred svoj gol u drugom poluvremenu, nije zabeleženo da je neko negodovao i dizao ruke posle saigračeve greške (a, bilo ih je naročito u prvih 20 minuta dok je trema još kočila stopala), nije zabeleženo da neko neće ili ne želi, zabeleženo je samo suprotno. Četiri su sitna, ali bitna detalja napravila jasnu razliku između tima kog se sad pribojavaju drugi i onog kog smo se pribojavali mi sami: a) da u ovom periodu karijere jeste istinski lider istog tima čija je onomad bio slaba karika, Kolarov je pokazao tehnički perfektnim udarcem koji je sa tribina "Kosmos arene" delovao kao rutina i to u trenutku kada je Mitrović propustio najbolju od tri šanse na utakmici u kojoj bismo do skoro sasvim izvesno bili žrtva "nepisanog pravila" (koji je za Srbe poput fudbalskog leks specijalisa). b) posle verovatno jedine neodgovorno i naivno izgubljene lopte naših na sredini terena tokom 270 minuta igre u Samari, Milivojević i Kolarov umalo nisu povredili jedan drugoga silinom koju su uneli u duel u nameri da poprave grešku saigrača čije ime ne pominjemo iz prostor razloga što nije bitno. Bitno je ono što se dogodilo potom. c) zagrljaj čoveka koji je legendarnom kapitenu saopštio da će ubuduće biti samo legendarni i čoveka koji je na tu muku morao da čita kako mu se sprema i "metla" pred Svetsko prvenstvo u zemlji u kojoj živi i radi i u koju je poneo trocifreni broj utakmica za koje se ne dobija lova već pljuvačina, i to baš nakon utakmice u kojoj je obesmišljena jedna od najbanalnijih teorija zavera od svih teorija zavera koje su do sada plasirane. d) Sergej.

Ne, pod d) ne piše da Toške nije pogrešio što je uveliko uzeo lovu u Kini jer bi danas dobio duplo više, pod d) ne piše da Nikolina Samara jednog dana neće biti isto što i Nemanjin Napulj, pod d) ne piše da 3M uskoro neće postati elitni vezni red svetskog preprezentativnog fudbala, pod d) ne piše da je mala stvar što je Ljaja hrabro prihvatio selektorov previd za koji je platio izmenom i najslabijim ocenama u današnoj štampi koja odjednom nije više trećerazredna tabloidna bljuvotina, pod d) ne piše ni da je "desetki" bilo lako da se adaptira na pojavu nove dominantne figure u veznom redom zbog koje je otišao još šire udesno, pod d) piše da se u samo 90 minuta pokazalo da biti isključiv ne znači i biti u pravu i da je asistentu u relativno kratkom roku uspelo ono za šta je učitelj tvrdio da je nemoguće - da taj otresiti klinac koji je prekrstio samog sebe nije vredan još jednog razgovora, još jedne šanse, još većeg poverenja.

Selektor bez iskustva nije pogrešio kada je verovao, možda bismo i mi navijači mogli da pogrešimo ako nastavimo da ne verujemo. Samo u tom slučaju jeste bitan remi Brazila i Švajcarske.

Kapiten rukometne reprezentacije Makedonije Kiril Lazarov diplomirao je sa ocenom 10 na Fakultetu za fizičku kulturu u Skoplju.

Ovaj 37-godišnji rukometaš je diplomsku temu posvećenju rukometu branio samo nekoliko sati nakon sinoćnje utakmice u Klužu sa Rumunijom i plasmana Makedonije na Svetsko prvenstvo koje će biti održano u Nemačkoj i Danskoj.

Kako su preneli lokalni mediji, odbrani diplomskog rada svog kapitena prisustvovali su i skoro svi saigrači iz reprezentacije, neki raniji saigrači i treneri i prvi ljudi Rukometne federacije Makedonije, na čelu sa predsednikom Živkom Mukaetovim.

Bek francuskog Nanta Kiril Lazarov nedavno je postao najbolji strelac završnih turnira Lige šampiona, a kao reprezentativac Makedonije je najbolji strelac u istoriji svetskih prvenstava, kao i najbolji strelac evropskih prvenstava.

Selektor reprezentacije Srbije Ljubomir Obradović rekao je da srpski rukomet ima budućnost i da svi moraju da veruju u uspeh nacionalnog tima.

Srbija je u revanšu u Varzimu remizirala sa Portugalijom 25:25 i zahvaljujući pobedi iz Niša 28:21 posle šest godina izborila plasman na planetarni šampionat u Nemačkoj i Danskoj.

"Bio bih optimista i da je protiv nas bila koja druga ekipa. Moramo da verujemo u ovaj sastav, imamo budućnost... Imali smo početničke greške, verovatno zbog važnosti meča, ali smo uspešno završili posao", rekao je Obradović za sajt RŠ.

Obradović, selektor i ženske selekcije, u teškom trenutku je došao na klupu reprezentacije posle neuspeha na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj.

"Svakome od nas je dužnost da pomogne državi u datom trenutku. Nijednog trenutka nisam razmišljao da li ću ili neću, to mi je obaveza", poručio je on.

Strelac šest golova u Varzimu, Bogdan Radivojević, smatra da "orlovi" dugo nisu odigrali tako dobro kao u dvomeču sa Portugalcima.

"Odigrali smo dve vrhunske utakmice, kakve davno reprezentacija nije odigrala. Prezadovoljni smo sa selektorom, nikad bolje nije bilo... Sve je na visokom nuvou i zasluženo idemo na SP", kaže krilni rukometaš, uz napomenu da nije bilo panika ni kada je Portugalija imala četiri gola prednosti.

Novi kapiten Nemanja Ilić dodao je da je ponosan na ekipu i stručni štab.

"Voleo bih da stalno bude na ovom nivou, onda možemo svakog da pobedimo. Presrećan sam što sam kapiten takvim momcima", zaključio je Ilić.

Svetsko prvenstvo u Nemačkoj i Danskoj igra se od 9. do 27. januara sledeće godine.

Selektor rukometaša Srbije Ljubomir Obradović odveo tim na Svetsko prvenstvo. "To su bila dva meča kakva reprezentacija odavno nije odigrala", poručio Bogdan Radivojević

Rukometaši Srbije odigrali su nerešeno u drugom meču baraža za plasman na Svetsko prvenstvo sa Portrugalom (25:25), ali su izborili plasman na najveću svetsku smotru posle šest godina.

Tim je u odlučujućim mečevima predvodio Ljubomir Obradović, selektor ženske selekcije, koji se obavezao da preuzme i muški tim posle otkaza Jovici Cvetkoviću.

"Svakome od nas je dužnost da pomogne državi u teškom trenutku. Nijednog trenutka nisam razmišljao da li ću ili neću, to mi je obaveza. Zato mi je drago što su ovi momci verovali i što smo ostvarili cilj", poručio je Obradović posle duela u Portugalu.

On je naveo da je od starta verovao u tim, pred kojim je svetsla budućnost.

"Bio bih optimista i da je protiv nas igrala bilo koja druga ekipa. Moramo da verujemo u ovaj sastav, imamo budućnost... Imali smo početničke greške, verovatno zbog važnosti meča, ali smo uspešno završili posao", poručio je selektor i dodao da zarad boljih vremena u planu je i formiranje B reprezentacije.

I igrači su pohvalili "hemiju" u timu, ali i apostrofirali odličnu igru koja im je donela uspeh.

"Odigrali smo dve vrhunske utakmice, kakve davno reprezentacija nije odigrala. Prezadovoljni smo selektorom, nikad bolje nije bilo... Sve je na visokom nuvou i zasluženo idemo na SP", rekao je Strelac šest golova u Varzimu, Bogdan Radivojević.

Novi kapiten Nemanja Ilić naveo je da je ponosan na ekipu i stručni štab.

"Voleo bih da stalno budemo na ovom nivou, onda možemo svakog da pobedimo. Presrećan sam što sam kapiten takvim momcima", istakao je Ilić.

Svetsko prvenstvo u Nemačkoj i Danskoj igra se od 9. do 27. januara 2019. godine.

Rukometaši Srbije kroz baraž mečeve sa Portugalom obezbedili učešće na šampionatu sveta.

Vidimo se u Nemačkoj i Danskoj!

Dosta izmenjena rukometna reprezentacija Srbije, predvođena iskusnim stručnjakom Ljubomirom Obradovićem, obezbedila je plasman na smotru svetskog rukometa, koja će se od 9. do 27 januara 2019. održati u Nemačkoj (Berlin) i Danskoj (Kopenhagen i Herning).

Portugal - Srbija 25:25 (13:10)!

"Plus sedam" (28:21) obezbeđenih pre nekoliko dana u Nišu, bili su dovoljni da "orlovi" posle šest godina odu na SP.

Srbija je propustila dva prethodna Mundijala!

Na Svetskom prvenstvu učestvovaće domaćini Danska i Nemačka, prvak sveta iz 2017. Francuska, prvak Evrope iz 2018. Španija, zatim Austrija, Hrvatska, Mađarska, Island, Makedonija, Norveška, Rusija, Švedska, Srbija, Angola, Egipat, Tunis, Saudijska Arabija, Bahrein, Katar, Južna Koreja i Japan.

U toku su Pan-američke kvalifikacije i one se završavaju 24. juna, kada će biti poznata i poslednja tri učesnika Mundijala u rukometu.

REZULTATI BARAŽA

Portugalija - Srbija 25:25, prvi meč 21:28

Rumunija - Makedonija 26:25, prvi meč 24:32

Mađarska - Slovenija 22:26, prvi meč 29:24 Švedska - Holandija 26:20, prvi meč 25:26

Austrija - Belorusija 31:26, prvi meč 28:28

Island - Litvanija 34:31, prvi meč 27:27

Crna Gora - Hrvatska 32:31, prvi meč 19:32

Rukometna reprezentacija Srbije večeras u Portugalu igra revanš meč baraža za odlazak na Svetski šampionat

Rukometna reprezentacija Srbije doputovala je Povoa de Varzim na revanš utakmicu baraža za Svetsko prvenstvo.

Prošle nedelje Srbija je u prvom meču slavila rezultatom 28:21 u Nišu.

Golman rukometne reprezentacije Srbije Vladimir Cupara rekao je da ekipa revanš utakmicu baraža za Svetsko prvenstvo protiv Portugala dočekuje puna samopouzdanja i dodao da je atmosfera u timu sve bolja i bolja.

"Svi zajedno smo napravili prednost od sedam golova. Drago mi je da smo sačuvali mrežu, da smo primili samo 21 gol. Bilo je par grešaka, nekoliko kontri, kao i situacija u kojima sam mogao bolje da reagujem. Prezadovoljan sam saradnjom sa igračima. Sve u svemu, važno je da smo upisali ubedljivu pobedu i da puni samopouzdanja čekamo drugi meč. Želimo novu pobedu", rekao je Cupara.

Golman Srbije kaže da ih očekuje težak zadatak.

"Oni idu na sve ili ništa, a naše je da odigramo pametno. Dođu i do mene komentari da je lako pobediti Portugal. To nije istina, jer je reč o ozbiljnoj reprezentaciji. Da smo dobili sa golom razlike, pričali bi se kako je Portugal ozbiljan tim. Teško je ugoditi svima, zato se i ne obaziremo. Najbitnije je da se plasiramo na Svetsko prvenstvo. Nije bitno šta će oni odigrati, već ono kako se budemo postavili na terenu".

Cupara je pohvalio borbenu igru saigrača u Nišu i napomenuo da je to recept po kome treba da igraju i u revanšu.

"Razlog što smo slavili u prvom meču je dobra taktika, a zatim i borbenost igrača. Svi su odigrali na 100 odsto, to se osetilo pri svakom šutu, pri svakoj akciji. Nekako je i normalno da primimo tako mali broj golova, kada sam ispred sebe imao bukvalno pit-bulove, svoje saigrače, koji su padali na glavu u svakom momentu, ne bi li otežali Portugalcima poziciju za realizaciju", rekao je Cupara.

On se osvrnuo i na atmosferu u reprezentaciji, u kojoj je posle prethodnog Evropskog prvenstva bilo dosta turbulencija.

"Imali smo fantastičnu pripremu utakmice od strane stručnog štaba i trenirali kao jedan. Odradili smo 10 treninga za šest dana, muški i više nego profesionalno. Nema opuštanja, tako će biti sve do kraja drugog meča. Najjači smo kada smo u podređenom položaju. Veoma mi prija reprezentativno okruženje i atmosfera u timu. Ova postava je kratko zajedno, ako se uzme i EHF nedelja u aprilu, ali hemija se brzo stvorila, nema izdvajanja, svi smo jednaki i svi smo tu zbog rezultata", rekao je srpski golman.

Utakmica između Portugala i Srbije igra se večeras od 22 časa.

Moraćemo da odbranimo "plus sedam" u Portugalu...

Muška rukometna reprezentacija Srbije pobedila je danas u Nišu selekciju Portugala 28:21 (14:10), u prvoj utakmici baraža za Svetsko prvenstvo, pa na revanš za četiri dana odlazi sa ozbiljnim kapitalom koji će pokušati da odbrani

Najefikasniji u srpskom timu bio je Nemanja Ilić sa šest golova, dok su Stefan Vujić, Bogdan Radivojević, Nemanja Zelenović i Mijailo Marsenić postigli po četiri.

Revanš utakmica igra se 14. juna u Portugalu, od 22 časa.

Pobednik dvomeča plasiraće se na Svetsko prvenstvo, koje će biti održano od 9. do 27. januara 2019. godine u Danskoj i Nemačkoj.