Rukomet

Da li je košarkaška partija Aleksandra Đorđevića iz Atine 1995. godine direktno uticala na cenu vožnje taksijem u prestonici Litvanije?

/od novinara www.mondo.ba Nebojše Šatare/

Vozeći se taksijem kroz litvansku prestonicu Vilnjus, gde je MONDO boravio da izveštava sa rukometne utakmice EHF Čelendž kupa između Švijese i banjalučkog Borca m:tel, razgovarali smo sa taksistom, koji je, naravno, veliki ljubitelj košarke i poznavalac rivalstva sa Jugoslovenima i Srbima.

U međuvremenu Jugoslavija je prestala da postoji, ali je Srbija nastavila da niže uspehe i sa pravom se naziva "zemljom košarke", baš kao i Litvanija, u kojoj drugi sport vrlo retko dobije i "stubac" u dnevnim novinama.

Razumljivo, sredovečni taksista mišljenja je da su Litvanci "broj jedan" u Evropi...

"Ne postoji veća košarkaška nacija od litvanske, ali najbliža je Srbija", rekao je na engleskom jeziku sa izrazitim ruskim akcentom i podsetio nas na Evropsko prvenstvo u Atini 1995. godine, kao i na Mundobasket u Madridu devet godina ranije.

Nevoljno je priznao da je u Španiji sreća pogledala tadašnji Sovjetski Savez (SSSR) predvođen većinski litvanskim igračima, ali i dodao da je u glavnom gradu Grčke, Litvanija nezasluženo ostala bez titule.

"Bilo nam je važno da osvojimo zlato jer je to bio naš prvi Eurobasket nakon osamostaljenja, a imali smo i strašnu ekipu - Arvidasa Sabonisa, Šarunasa Marčuljonisa, Rimasa Kurtinaitisa... Uništio nas je onaj Saša Đorđević", dodao je taksista i pre nego što sam platio, moramo da priznamo "paprenu" cenu vožnje bez uključivanja taksimetra, istakao je i da je veliki navijač Ritasa.

Zbog selektora Srbije skuplji taksi u Vilnjusu? Zbog selektora Srbije skuplji taksi u Vilnjusu? Zbog selektora Srbije skuplji taksi u Vilnjusu? Zbog selektora Srbije skuplji taksi u Vilnjusu? Zbog selektora Srbije skuplji taksi u Vilnjusu? Zbog selektora Srbije skuplji taksi u Vilnjusu?

Selekcija Hrvatske je tada u Atini osvojila bronzu i napustila pobedničko postolje zbog direktive tadašnjeg državnog vrha, i time inicirala i svojevrsno "prokletstvo" s obzirom da se pune 24 godine više nije popela nijednom na to isto postolje.

Vratila su nam se tada sećanja na Evropsko prvenstvo u košarci u Atini 1995. godine gdje je zlatnu medalju osvojila "krnja" Jugoslavija, i to na prvom takmičenju nakon tragičnog sukoba i raspada zemlje.

Grčka prestonica "na nož" je tadašnjem finalu dočekala "plave" košarkaše i zdušno je bodrila Sabonisa, Marčuljonisa i ekipu, koja je u jednom trenutku zapretila napuštanjem parketa nakon, po njihovom mišljenju, očigledne sudijske greške.

Ipak, Litvanci su se urazumili, posle razgovora sa Saletom Đorđevićem, aktuelnim selektorom Srbije i Vladom Divcem, tim menadžerom Sakramento Kingsa, vratili na teren i na kraju izgubili od čete Dušana Ivkovića, što je bila svojevrsna "osveta" za preokret "jedan u 100 godina" iz Madrida na Mundobasketu 1986.

Tada su jugoslovenski košarkaši pod vođstvom Kreše Ćosića vodili devet razlike na 50 sekundi do kraja, da bi Sabonis, Valerij Tihonenko i Vadim Volters trojkama izborili produžetak za Sovjetski Savez, a potom i pobedu.

Nepunu deceniju kasnije, u atinskoj dvorani "Marusi" naplaćen je taj dug i osvojena zlatna medalja, koja je i pokrenula tradiciju navijačkog dočeka na balkonu Skupštine Beograda, a koja traje i danas.

Marčuljonis je u tom finalu odigrao utakmcu života, ali mu je slavu "ukrao" briljantni "Sale Nacionale" sa postignutim 41 poenom od čega devet trojki iz 12 pokušaja, 2/3 za dva poena, kao i 10 od 12 šuteva sa linije za slobodna bacanja.

Atina 1995, zauvek!

Ko zna, moguće je i da je cena vožnje taksijem u Viljnusu zavisila od gubljenja nerava zbog te Đorđevićeve "kanonade".

Šampion Španije ostao nepobeđen u Bilbau isključivo zahvaljujući sjanom Nemcu.

Treći remi Barselone u nizu!

Ekipa Ernesta Valverdea prošlog vikenda je odigrala nerešeno protiv Valensije (2:2), potom se vratila iz minusa protiv Reala u Kupu (1:1), a ove nedelje je imala sreće da osvoji bod!

Tačnije, imala je sreću i fenomenalnog Mark Andre Ter Štegena pred stativama, da sjajnim reakcijama spreči poraz i da "skida" šuteve Baskijaca. Pre svega, Injakija Vilijamsa!

Atletik Bilbao - Barselona 0:0

Tačno godinu dana i 62 utakmice od svoje poslednje "nule" (Barsa - Hetafe 0:0 11. februar), Katalonci nisu našli način da preuzmu inicijativu na San Mamesu i da nađu rupu u odbrani disciplinovanog rivala.

Lionel Mesi je igrao od početka do kraja, ali sa saigračima nije imao rešenje, pa je Barsa nakon ovog kola i dalje prva, ali sa smanjenom prednošću u odnosu na Real. Sada, nakon subotnjeg madridskog derbija, ta razlika sada iznosi šest bodova.

Dva "El Klasika" u pet dana

Real Madrid dočekaće Barselonu u revanšu Kupa kralja 27. februara, a odmah potom i 2. marta, u ligaškom "El Klasiku", koji bi mogao da ima ogroman ulog!

Da Ter Štegen nije bio u sjajnom ritmu, Madriđani bi posle večerašnjeg Barseloninog meča prišli na "minus 5", ali je Nemac uvek bio na mestu da zaustavlja udarce. Posebno se istakao u 83. minutu, kada je rukometnom odbranom zaustavio odličan Vilijamsov pokušaj. Čistim refleksom!

Bila je ovo najbolja partija Bilbaa ove sezone i u tom pogledu njima značajnija od osvojenog boda, koji će ih izjednačiti sa Levanteom na 13. poziciji tabele.

Pročitajte rezultate 23. kola Primere.

Trener rukometašica Voždovca 1955 otkrio je u izjavi "Sportskom žurnalu" apsurdnu, ali ne toliko iznenađujuću činjenicu.

Nije nikakva tajna da je sport u Srbiji skliznuo u amaterizam. Ne računajući fudbalske superligaše, učesnike košarkaške ABA lige i sportiste-reprezentativce, koji su shodno vrhunskim rezultatima i potencijalu ušli u programe Olimpijskog komiteta Srbije i Ministarstva sporta, ostali su za svoj znoj, odricanja i svakodnevni rizik od povređivanja novčano kompenzovani malo ili nimalo.

Kao dobar primer je u subotnjem izdanju "Sportskog žurnala" apostrofiran ženski rukometni klub Voždovac 1955, naslednik ugaženog Voždovca, koji je 80-ih godina u SFR Jugoslaviji bio istaknuti prvoligaš.

Voždovac 1955 se drugu sezonu zaredom takmiči u najjačoj srpskoj ligi (trenutno zauzima osmo mesto u konkurenciji 10 ekipa), a narednog vikenda učestvovaće i na završnom turniru Kupa Srbije u Smederevu.

Kako je za "Žurnal" otkrio trener Radan Rovčanin, za ovaj tim nastupaju uglavnom devojke rođene 2002. i 2003. godine, ponikle u mlađim selekcijama Voždovca 1955.

"Njih 70 odsto igra i Ligu mlađih kategorija. Nismo u mogućnosti da dovodimo i plaćamo igračice sa strane. Pomalo apsurdno, to su sve deca koja u našem klubu plaćaju članarinu, a igraju Superligu Srbije. Ovaj uspeh time dobija na značaju, a šlag na torti bio bi da ponovo obezbedimo opstanak u elitnom rangu", izjavio je Rovčanin.

Njegove izabranice u polufinalu će se sastati sa Jagodinom, koja je aktuelni prvak države i jedan od malobrojnih klubova koji se mogu dičiti kakvim-takvim profesionalizmom. Drugi par čine Zaječar i Bekament iz Bukovičke Banje.

Postavlja se pitanje kako očekujemo da iz ovakvih uslova u domaćim takmičenjima "nikne" jaka reprezentacija (na slici)? I čudimo se što je na prvenstvima Evrope i sveta maksimalan domet jedna pobeda u grupnoj fazi.