Košarka

U Tokiju prvi put ćemo gledati 12 reprezentacija (u obe konkurencije) podeljenih u tri grupe. Manje mečeva do finala.

Organizacioni odbor Olimpijskih igara u Tokiju u utorak je predstavio detaljan raspored takmičenja na igrama u Tokiju 2020.

Značajne promene doživeo je košarkaški turnir u obe konkurencije. Srbija je na poslednjim Igrama u Riju osvojila srebro u muškoj i bronzu u ženskoj konkurenciji.

Na Olimpijskim igrama u Tokiju biće promenjen sistem takmičenja, kako bi se smanjilo opterećenje za igrače, ali i mogućnost "biranja" protivnika, što je na nekim prethodnim turnirima i te kako bilo primetno.

Ipak, navijačima se neće svideti to što će gledati manji broj utakmica.

Do sada je 12 reprezentacija bilo podeljeno u dve grupe, iz kojih su četiri prvoplasirana išla u četvrtfinala. Ova formula, uobičajena za timske sportove na Olimpijskim igrama je prošlost, barem kada je "kraljica igara" u pitanju.

I u Tokiju će učestvovati 12 selekcija, ali će one biti podeljene u tri grupe. Četvrtfinale će obezbediti po dve prvoplasirane iz svake grupe i dva najbolje trećeplasirane selekcije.

To znači da će za polufinaliste biti smanjen broj mečeva sa dosadašnji osam na šest. Međutim očekuje se da grupna faza bude daleko zanimljivija, jer će prostor za kalkulacije biti sveden na minimum.

"Pogledaj, naježio sam se dok to pričaš", izgovara Adi Nađ, dok mu Neša Petrović, u novoj epizodi Mondo serijala "mojih Top 11", citira Valerija Gazajeva. O Artmediji: "Tuga i očaj. Momentalno mi dođe da zaplačem". Hteo da UBIJE Jarnija.

Da je u njegovo vreme bilo ove grafike koja uz pomoć crvenih tačkica označava svaki dodir sa loptom, teren bi ličio na telo prepuno malih boginja.

Svuda ga je bilo. Da doda, da preseče, da zatvori. Ukliza, skoči, udvoji. Zašto da ne, da se ubaci iz drugog plana i pogodi. Uostalom, kada je prvi put ušao u svlačionicu Partizana, drugovi su ga pitali "šta ti igraš". "Centarfora", odgovorio je prkosno i dva dana kasnije na utakmici sa Kolubarom postigao dva gola.

Dobrodošli u TOP 11 Alberta Nađa. Prve jugoslovenske ’šestice’ sa autonomnim pravom da obavlja posao "osmice" i "desetke".

[embed]http://youtu.be/tDj-99-l4AM[/embed]

Izvor: MONDO/Nebojša Petrović

...

Sistem 4-3-3.

"Sada će reći, evo ga kopira Gvardiolu. Za mene, sistemi služe isključivo televizijama zbog one grafike na početku utakmice. Fudbal je živa igra, igrači se kreću, mnogo je faktora koji utiču na pomeranje linija tima. Ja sam prošle nedelje vodio Rakovicu i primio gol u 38. sekundi meča. I sve ono što smo se dogovodili u svlačionici, palo je u vodu. Ili ti se desi povreda igrača u 5. minutu. Sistemi su relativna stvar. Pratim često košarkaške utakmice i trudim se da neke ideje sa parketa primenim na fudbalskom terenu. Konkretno, kada se traži prostor za neku kombinatoriku u fazi završnice akcije. Ovde ću se opredeliti za 4-3-3, isključivo razmišljajući o prvom imenu koje ću uskoro ispisati na tabli. Mada je taj igrač toliko dobar, da bi se snašao u bilo kojem sistemu igre".

PARTIZAN (1992 - 1996)

"Mnogo je tu detalja za koje javnost nikada nije čula. Možda samo moji najbliži prijatelji. Raspad Jugoslavije je puno toga unazadio, u poljoprivrednom, ekonomskom, sportskom i svakom drugom smislu. Zvuči kontradiktorno, ali nama klincima sankcije su ubrzale razvojni put i širom otvorile vrata prvog tima. Stariji igrači su gledali što pre da pobegnu iz zemlje, a mi smo dobijali šansu da zaigramo na njihovim mestima. Verovatno bi u nekim drugim okolnostima morali da idemo zaobilaznim putem, bez obzira što smatram da smo imali kvalitet".

Skoro se na društvenim mrežama pojavila fotografija na kojoj "Partizanove bebe" sede u svlačionici, pognutih glava, zamišljeni i preplašeni.

"Neko je napisao da je to mnogo skupa fotografija. I zaista je tako. Tu smo Ćira, Đole Tomić, Savo, Sale Stanojević, Vuk Rašović i ja. Sedimo u nekom ćošku, jer su ovi stariji imali svako svoje mesto. Kasnije, kada smo počeli da odlazimo u inostranstvo, cifre su dostizale neslućene visine. U današnjim razmerama, 25-30 miliona evra, koliko je klub profitirao od naših transfera. Tada se igrala Prva A i Prva B liga, sećam se da su nam na tom sastanku rekli da je cilj Partizana plasman među prvih šest. Pogledali smo se čudno, nije nam bilo jasno kako jedan od najtrofejnijih klubova u zemlji može da ima tako skromne ambicije. Ali, procena je bila da se sa toliko debitanata u seniorskom sastavu ne može već prve sezone do šampionske titule. Epilog je poznat. Posle četiri decenije čekanja, osvojena je 'dupla kruna' i tada smo svi mi, zajedno sa Tumbom, skrenuli pažnju javnosti i počeli da gradimo naše karijere".

Umalo da se karijera Adija Nađa završi pre nego što je i počela...

"Rodio sam se sa srčanom manom, a Teleoptik nije imao da plati preglede kako bi dobio dozvolu da me registruje za prvi tim. Igrao sam u mlađim kateogrijama na tuđe ime i da nije bilo Blagoja Paunovića, verovatno bih i odustao od fudbala. On je uzeo stvari u svoje ruke, doveo me u Partizan i rekao da će da reši probleme sa sertifikatom. Vukao me je po VMA, kardiovaskularnom, gde sve nije... na kraju smo došli do doktorke Jelice Kalinić, inače bivše reprezentativke Jugoslavije u košarci i ona je na svoju odgovornost stavila pečat i potpisala saglasnost da mogu profesionalno da se bavim sportom".

Brujala je cela Jugoslavija krajem osamdesetih o čudesnoj generaciji Partizanovih klinaca koja melje sve rivale u svojoj uzrasnoj kategoriji.

"Sećam se dobro jednog naslova u novinama. Buktao je onaj rat u Zalivu i nas su prozvali 'Pustinjska oluja'. Zaista smo delovali furiozno i nije bilo tima koji je mogao da nam pruži dostojan otpor. Nakon toga, za trenera prvog tima dolazi Ivica Osim, čovek koji ništa ne prepušta slučaju. Pratio je sve naše utakmice ili je slao svoje pomoćnike i zahtevao da mu podnose detaljne izveštaje. Često je organizovao duele između omladinskog i seniorskog tima i to je za nas bio poseban doživljaj. Pazi, igraš protiv Peđe, Jokana, Bogdanovića, Omerovića... Jednom smo ih dobili 1:0 na Vojnoj gimnaziji, Osim je bio toliko ljut da je za kaznu zakazao sutradan još jednu utakmicu. Mi opet pobedimo 1:0 i on posle toga uđe u našu svlačionicu i kaže 'spremite se, u nedelju svi igrate protiv Spartaka'. Gledali smo se zbunjeno, ne verujemo šta čujemo. Naravno da nismo igrali, ali je tim gestom poslao poruku prvotimcima da bi trebalo da se zamisle za svoj status. Ubrzo je nas petoricu priključio prvom timu, išli smo sa njima na pripreme i nije nam bilo ispod časti, kao ovima danas, da se vratimo među naše vršnjake i da igramo Omladinsku ligu Srbije".

Sankcije. Teška vremena. Nije bilo evropskih utakmica. Dva derbija u toku sezone i to je sve od fudbalskog spektakla.

"Ja sam prvu utakmicu u Evropi za Partizan odgirao tek druge sezone po povratku u Srbiju. Onu protiv Đurgardena. Zato su utakmice sa Zvezdom bile nešto posebno i pobede su se dugo pamtile i prepričavale. Recimo, ona 1:0, golom Branka Brnovića u poslednjem minutu. Čurović je šutirao, ovamo prema jugu, lopta pogođa prečku, eno je trese se i dan danas, Miloje izleće u prazno, a Brna skače i postiže gol. Bila je to klasična 'sveća' što bi treneri rekli, nikome u prvom trenutku nije bilo jasno čime je Brnović zahvatio loptu, potiljkom, ramenom ili leđima. U svakom slučaju, jedna od mojih najslađih pobeda u Partizanu, osvojili smo tri boda i definitivno obezbedili titulu. Par dana kasnije, igrali smo i onu čuvenu utakmicu u polufinalu Kupa, kada je Peđa Vasiljević pogodio iz velike daljine i kada je došlo do opšte tuče. Spartak je bio lak plen u finalu, dali smo im devet komada i overili 'duplu krunu'.

Kandidati iz Partizana I:

Golmani: Goran Pandurović, Nikola Damjanac

Odbrana: Vujadin Stanojković, Nebojša Gudelj, Budimir Vujačić, Gordan Petrić, Vuk Rašović, Bratislav Mijalković, Zoran Mirković, Mladen Krstajić, Predrag Pažin, Niša Saveljić

Vezni red: Slaviša Jokanović, Petar Vasiljević, Goran Bogdanović, Zlatko Zahović, Dragan Ćirić, Branko Brnović, Slobodan Krčmarević, Ivan Tomić, Dejan Rađenović, Saša Ćurčić, Darko Tešović, Đorđe Tomić, Dražen Bolić, Niša Saveljić, Dejan Vukićević, Viktor Trenevski

Napad: Ljubomir Vorkapić, Savo Milošević, Dejan Čurović, Nenad Bjeković jr, Goce Hristov, Damir Čakar

TOP 11 - Dragan ĆIRIĆ (vezni red)

"Vrlo kratko i jasno. Najveći genijalac sa kojim sam igrao u karijeri. Bez premca, u svakom segmentu igre. Mnogo ga je teško bilo shvatiti. Iskreno, mislim da ni on sam u pojedinim momentima nije znao šta će da uradi sa loptom. Zato je i bio nezgodan za čuvanje. Bukvalno mu nisi mogao ništa. Čak i da znaš šta će da izvede, kreneš na tu stranu, ispružiš nogu, ali ne vredi. Bio je lukav i nepredvidiv. To što je Ćira znao da izmisli na terenu, ja sam video samo kod Mesija i nikoga više. Čika Paun je njega i mene isti dan uveo u svlačionicu i nikada neću zaboraviti našu reakciju kada su nas drugari pitali na kojoj poziciji igramo. Ja kažem 'centarfora', Ćira onako stidljiv, jedva je izustio 'polutku'. Njih dvojica, trojica, samo su odmahnuli rukom i rekli 'ne može, to mi igramo'. Ja pomislim 'šta sam koji đavo dolazio u Partizan, vraćam se u Teleoptik, tamo bar mogu da igram ono što želim'. Međutim, već u prvoj prijateljskoj utakmici, pobedimo Kolubaru 3:2, Ćira da jedan, ja dva gola. Tu smo se 'zgotivili' i postali nerazdojni drugari. Stvarno, neko ko ga ne poznaje, rekao bi da je tuta-muta. Naprotiv, Ćira je jedna vrlo inteligentna i jako kvalitetna osoba. Zna šta hoće u životu i oduvek je znao šta želi od fudbala. Njemu je bilo važno da se zabavi. Ne dovodim u pitanje njegov profesionalni odnos, ali ako bi se desilo da dođe kući nezadovoljan, smatrao je da se tog dana utakmica nije ni igrala. Takav je i danas. Organizovao se fenomenalno, vodi taj svoj restoran u Zemunu i uživa u životu. Jedino mi je žao što nije napravio bolju karijeru u inostranstvu, jer je zaista imao sve predispozicije. Doduše, Barselona je za mnoge asove svetskog formata ostala nedokučiva destinacija. A Ćira je već na prvom treningu oduševio sve one vedete koje su u to vreme igrale na Nou Kampu. Mnogo je anegdota o Dragančetu. Pse je obožavao. Jednog dana, nije se uopšte pojavio na treningu. Nije ga bilo ni sutradan, ni cele te nedelje. Niko nije znao gde je i šta se dešava. Tek smo posle saznali da mu je kuče u Jakovu izletelo pod autobus, da se dugo mučilo i na kraju uginulo. On je bio toliko potresen da mu nije bilo do fudbala. To dovoljno govori o njemu kao čoveku".

BETIS (1996 - 1998)

"U Jugoslaviji smo tada igrali za 100 maraka. Ok, to je bila solidna cifra ako se ima u vidu hiperinflacija. Ljudi su radili za plate od 3 do 5 maraka, ali je litar goriva koštao 10 maraka. Svi smo vozili automobile, kupiš 10 litara i onda do kraja meseca grickaš nokte za večeru. Nismo imali menadžere i nisu nam bili ni potrebni. Nenada (Bjekovića) smo smatrali za drugog oca, znali smo da će svaka odluka kluba biti u isto vreme i u našem interesu. Bili smo tako vaspitani da nam je igranje za Partizan i reprezentaciju predstavljalo vrhunac zadovoljstva. Danas se neki ljute i neće da igraju za Srbiju. To je za mene neshvatljivo. Svi smo se mi prodali zahvaljujući nastupima za nacionalni tim. Čim nisi na spisku selektora, pada ti cena i nisi više nikome interesantan".

Nije bilo menadžera, agenata i posrednika. Kako su se onda širile informacije o interesovanju inostranih klubova.

"Spremali smo se da krenemo na pripreme u Lepenski Vir i već sam bio u autobusu kada je Mića Radović ušao i rekao 'Adi, brzo kod Zeke'. Kod Zeke se nije išlo tek tako, znao sam da je nešto ozbiljno. Ja tamo, on pita 'je l' imaš pasoš'. Naravno da sam imao pasoš, ali nisam znao ni gde je, ni da li je istekao. Onda sam čuo te famozne reči koje mi i dalje odzvanjaju u ušima - 'ideš za Madrid'. Kad se nisam srušio. Prva pomisao je bila Real Madrid. Kad ono 'moša'. Šalim se, naravno, ali Betis je u to vreme bio nepoznanica za naše ljubitelje fudbala. Tek sam kasnije saznao da se radi o klubu velike tradicije i da posle Reala i Barse ima najviše navijača jer je mnogo Andalužana za vreme Frankove vladavine otišlo za Kataloniju koja se najbrže razvijala u privrednom i ekonomskom smislu.

Ponuda Betisa nije bila jedina na stolu Nenada Bjekovića.

"Bila je varijanta da zajedno sa Baticom odem u Atalantu, ali su uslovi bili neprihvatljivi. Javljali su se Saragosa i Sampdorija, sve je išlo preko kluba. Meni je to skroz korektno i mislim da i danas treba tako da se radi. Dobro, nije baš da nije bilo menažera. Sećam se telefonskog poziva sat vremena pre mog polaska na potpisivanje ugovora sa Betisom. Zvao me je Ćalasan i rekao mi da nigde ne mrdam jer se pojavilo interesovanje Arsenala. Venger je tada stigao iz Nagoje i bio je oduševljen mojim nastupom za reprezentaciju na turniru u Japanu. Čak sam i sa Piksijem imao razgovor na tu temu, ali nije bilo šansi da se pogazi obećanje koje smo Partizan i ja dali čelnicima Betisa. Čalasan je dan kasnije pokušao još jednim pozivom, tada sam mu rekao da se nalazim u hotelu u Sevilji i da može samo da mi čestita jer sam upravo postao član jednog velikog španskog kluba".

U tom trenutku, jedna titula (daleke 1934/35) i jedan Kup kralja (1976/77). Ali, armija navijača i ambiciozna uprava koja nije štedela novac u želji da se što pre dopuni trofejna sala na Benito Viljamarinu.

"Te godine imali smo izuzetno dobru ekipu i odličnog trenera, Lorenca Seru Ferera, koji je danas sportski direktor Betisa. Liga je bila strahovito jaka, pošto su svi klubovi u periodu od 31. decembra do 31. januara dobijali po 12 miliona maraka od TV prava i mogli su da dovode zvučna pojačanja. Real je imao Šukera, Mijata, Raula, Sančiza, Redonda, Roberta Karlosa... Barsa sa Gvardiolom, Nadalom, Abelardom, pravim Ronaldom, De la Penjom, Amorom... jaka Saragosa, moćna Valensija... Sećam se svog debija protiv Bilbaa, počeo sam sa klupe, ubacio me u drugom poluvremenu i prva lopta koju sam dobio, ja je nešto odložim u stranu, ali nisam video Goikoečeu. Kada me je udario iz sve snage i u punom trku, pomislio sam 'auuu, šta je ovo'. Kao brzi voz. I to mene koji sam u srpskom fudbalu važio za nekoga ko je jak u duelu i koga je vrlo teško izbaciti iz ravnoteže".

U tako žestokoj konkurenciji, Betis je sa Adijem Nađom kao polugom na sredini terena odigrao jednu od najboljih sezona u svojoj istoriji. U La Ligi četvrto mesto, iza Real Madrida i Barselone, a sa istim brojem bodova kao trećeplasirani Deportivo. U Kupu na korak do trofeja, što bi ih smestilo rame uz rame sa slavnom generacijom iz sedamdesetih koju je predvodio holandski as Geri Miren.

"Dodao bih i da je Alfonso Perez sa 24 gola bio drugi strelac lige iza Ronalda. Sa Real Madridom smo u obe utakmice ostali neporaženi (2:2 i 1:1). Žao mi je zbog tog kupa, Figo nam je u produžecima dao gol i Barsa je slavila sa 3:2. Rekao sam da je Dragan Ćirić najbolji igrač sa kojim sam bio u istoj ekipi, ali je Ronaldo najbolji i najveći protiv koga sam igrao tokom karijere. Kada je raspoložen, ne ostavlja ti nikakvu mogućnost da ga zaustaviš. Imali smo sreću da je Barselona te sezone osvojila 'duplu krunu', pa je Betis kao finalista kupa otišao u Kup pobednika kupova".

Kandidati iz Betisa:

Golmani: Toni Prats, Pedro Haro, Hoze Manuel Pinto

Odbrana: Haime, Luis Fernandez, Huan Antonio Urenja, Huan Merino, Roberto Rios, Robert Jarni, Huan Redondo, Fernando Varela, Solozabal, Risto Vidaković, Olias

Vezni red: Nenad Bjelica, Kapi, Aleksis Truhiljo, Huan Hoze Kanjas, Otero

Napad: Alfonso, Huan Sabas, Pjer, Vojček Kovalčik, Finidi Džordž, Kueljar, Ivan Perez, Oli

"Prvih mesec dana je bio i Vlada Stošić. Veoma sam ga cenio kao igrača još iz perioda dok je nosio dres Crvene zvezde. Neposredno pred početak prvenstva, napustio je Betis i otišao za Meksiko. Toni Prats je bio dosta čudan golman. Umeo je da zahvati loptu ramenom i da pošalje precizan pas na 30-40 metara od svog gola. Nogom, bez problema s peterca na peterac".

TOP 11 - Robert JARNI (vezni red)

"U životu nisam sreo igrača sa tako ubitačnim centaršutem iz punog trka. Uvek sam se pitao kako je moguće da iz svake pozicije uputi loptu koja te bukvalno pogodi u trepavicu. Bili smo cimeri na putovanjima, jednom sam ga pitao gde je naučio tako da centrira. Rekao je da je sve stvar vežbe i napornog rada na treninzima. Pomenuo mi je ime trenera u Hajduku koji mu je otkrio tajne vrhunskog centaršuta, ali sam zaboravio ime. Ostajali su po dva sata posle treninga, ovaj mu je samo gurao loptu u prostor, a Robert bi centrirao do besvesti. Nije ni čudo što je taj element igre doveo do savršenstva".

OVIJEDO (1998 - 2002)

"Ostali smo obe sezone u Primeri, što je bio primaran cilj kluba. Prvo sa Fernandom Vaskezom, a posle i sa Luisom Aragonesom. Te druge sezone, iz lige su ispali Betis, Atletiko Madrid i Sevilja. Čisto da vam dočaram koliko je špansko prvenstvo u to vreme bilo zahtevno i konkurentno. Nažalost, godinu dana kasnije, ni Ovijedu nije bilo spasa. Ispali smo u Segundu, mada sam ja na polusezoni napustio klub i otišao u Elče. Trener je bio Radomir Antić, igrali su Đole Tomić i Milan Martinović, a mimoišao sam se sa Veljkom Paunovićem koji je baš tog decembra stigao u Ovijedo. Navijači su gajili velike ambicije, rukovodstvo je uložilo mnogo novca na kvalitetna pojačanja, čak je i start prvenstva bio vrlo dobar. Pad je usledio posle božićnih praznika. Šta pad? Raspad i katastrofa. Nanizali su šest poraza i našli se u opasnoj zoni. Namestio se i očajan raspored u poslednja četiri kola. Sve dueli protiv timova iz vrha tabele, Real Madrida, Barse, Deportiva i Majorke. Čak su dobili Barsu na Nou Kampu, ali je Osasuna u poslednjem kolu slavila protiv Real Sosijedada i Ovijedu ni pobeda protiv Majorke ne bi donela opstanak".

Kandidati iz Ovijeda:

Golmani: Esteban Andres Suarez, Luis Mora, Unzue, Doronsoro

Odbrana: Viktor Onopko, Frank Rabarivoni, Cezar Martin, Džojsi Moreno, Savedra, Rivas, Boris, Gamboa, Mateo Korbo, Frederik Danžu, Oskar Alvarez, Anhel Luis, Guručaga, Paredes, Raul Garsija, Tomas

Vezni red: Manel, Paulo Bento, Roberto Pompei, Eskurza, Ivan Anija, Haime, Ivan Iglesijas, Bango, Idrisa Kejta, Berto, Gert Klasens, Oskar Perez, Pablo Dijaz, Ruben Rejes, Đorđe Tomić

Napad: Deli Valdes, Peter Dubovski, Piter Meler-Nilsen, Fabio Pinto, Amijeva, Huan Gonzalez, Geni, Losada, Ruben Suarez, Oli, Santamarija

"Stavio sam Ćiru i šteta što nemam mesta na poziciji pleja za još jednog fantastičnog igrača. Zvao se Peter Dubovski. Nažalost, nije više među nama. Nastradao je tokom letovanja na Tajlandu. Stao je iznad jedne kaskade da se fotografiše, noga mu je proklizala i pao je u provaliju od 40 metara. Užasna tragedija, imao je samo 28 godina. Mi smo po toj desnoj strani imali Ivana Aniju i Fabija Pinta. Ali, pre svega Tita Pompeja, fantastičnog momka, vrele argentinske krvi. Dok sam bio u upravi Partizana, sreli smo se u Buenos Ajresu i dogovorili dolazak Boke juniors u Humsku. Znate i sami šta bi za naše ljubitelje fudbala značio jedan takav spektakl u Beogradu. Za mene je Boka ubedljivo najveći klub na svetu. Ipak, nisam naišao na razumevanje ljudi koji su u tom momentu rukovodili Partizanom“.

TOP 11 - Hulio Cezar DELI VALDES (napad)

"Uvek me podsećao na Husrefa Musemića, bio je strahovito jak u skok igri. Imao je brata, ličili su kao jaje jajetu, iako nisu bili blizanci. Došao mu je jednom u posetu, baš u trenutku kada je Deli kuburio sa povredom noge. Mi napravimo foru i dan uoči važne utakmice, pošaljemo brata na pregled kod klupskog lekara. Ovaj ga položi na sto, odradi sve što treba i onako u čudu kaže 'pa tebi bre nije ništa, ajde blago meni sutra na teren'. Kada se okrenuo da nešto zapiše, Deli uleti u ambulantu i legne pored brata. Doktoru je trebalo pola sata da identifikuje pravog Delija Valdesa. Tek se kasnije setio da Deli ima veliki ožiljak na glavi“.

ELČE (2001)

Golman: Injaki

Odbrana: Redondo, Ajtor Aregi, Havi Navaro, Benja, Ivan Roča, Marselo Manusovič, Karmelo, Aleho

Vezni red: Denis Serban, Pako Garsija, Dani Boregero, Huan Karlos Sokoro, Viskaino, Mazinjo, Pari, Solaun, Balaš Molnar, Ino, Zuniga, Isak, Izrael

Napad: Nino, Čangui, Nano, Ćavi Himenez, Delgado, Pablo Guede

"Nisam se našao sa gospodinom Radomirom. Jednostavno, nismo imali iste poglede na fudbal i doneo sam odluku da na polusezoni odem u Elče. Želeo sam da igram i nije me uopšte zanimalo gde će to biti. Pojavila se i opcija sa Marsejom. Prošao sam preglede, potpisao pozajmicu na šest meseci i kada sam se pojavio na prvom treningu, trener Klemente me je odvojio na stranu i rekao mi da je došlo do zastoja na relaciji Marsej-Ovijedo, jer su Španci tražili više nego što je u prvom momentu dogovoreno. Bio je poslednji dan prelaznog roka, nisam smeo više da čekam i prihvatio sam odlazak u Drugu ligu Španije".

Segunda ništa slabija od Primere. Betis se te sezone vraća u elitu, ruku pod ruku sa gradskim rivalom Seviljom. A Nađov Elče završava na 18. mestu, prvom iznad crte koja garantuje opstanak u ligi.

"Spasili smo se u poslednjim sekundama poslednje utakmice. Jurili smo bod protiv Kompostele za koju je igrao Vladimir Gudelj i koja se takođe borila za goli život. Njima je igrala isključivo pobeda. Stadion krcat, mi u 10. minutu gubimo 2:0 i meni je u glavi samo to da neću skoro nazad u Primeru. Ok, Elče ispada u Treću ligu, ja se vraćam sa pozajmice u Ovijedo, ali u tom trenutku i Ovijedo gubi na Majorci 3:0 i ispada u Segundu. Srećom, smognemo snage da smanjimo na 2:1 i u 90. minutu, onaj Ivan Roča, bio je pomalo glavat ali strašan defanzivac, iz neke gužve postigne drugi gol i spase nas sunovrata među amatere".

TOP 11 - Denis SERBAN (napad)

"On je bio kreator tog preokreta u meču sa Kompostelom. Smanjio je rezultat u finišu prvog poluvremena i asistirao za izjednačujući gol. Stigao je u Španiju kao velika nada rumunskog fudbala, ali u Valensiji nije dobio šansu koju zaslužuje. Zato je potražio sreću u Viljarealu i Elčeu. Kod nas je te sezone eksplodirao i sa 11 golova bio prvi strelac ekipe. Možda ga se sećate sa jedne prijateljske utakmice protiv Jugoslavije krajem 2000. godine, dao je vodeći gol u pobedi Rumuna u Bukureštu".

PARTIZAN (2002 - 2007)

"Nikada u životu nisam imao 45 dana slobode. Ovijedo je zapao u finansijske probleme i raskinuo ugovore sa većinom igrača. Odjednom sam se našao u situaciji da ne znam šta ću sa sobom. Vratio sam se u Beograd i održavao formu na treninzima Partizana. Nije mi bilo ni na kraj pameti da bi tu moglo da dođe do neke kombinacije. Jednog dana, Nenad se pojavio sasvim slučajno i cela priča je počela spontano – 'gde si Adi, šta ima, kako je'. Ja kažem 'tu sam, nemam ništa u planu, čekam da vidim šta i kako'. On mi otvoreno kaže da imaju ideju da vrate par starijih igrača i da napadnu Ligu šampiona. Kako je pomenuo Ligu šampiona, mene to toliko zagolica da sam narednih dana samo o tome razmišljao".

Lampica se upalila. Voljeni klub je izrazio želju, tu više nema prostora za dvoumljenje. U Ovijedo po stvari, pa pravac u svoju kuću.

"Nisam imao pravo nastupa u mečevima sa Sportingom. Gledao sam iz lože onaj evropski debi Kristijana Ronalda pred praznim tribinama u Humskoj. Zamenio je Tonjita, nekih 15 minuta pre kraja utakmice. I danas imam utisak da su se oni tada zbunili kada je Partizan smanjio na 3:2 i da nisu imali pojma da ih još jedan gol vodi u naredno kolo".

Propustio je Bajern i Ronalda, ali se godinu dana kasnije upisao u istoriju Partizana kao član prve generacije koja je dospela u krem evropskog fudbala.

"Nismo zaslužili poraz ni u prvoj utakmici sa Njukaslom. Samo je Stojanoski četiri puta izlazio sam ispred Givena. Solano je dao gol iz njihove jedine prave akcije. Mnogi su uoči revanša očekivali novi debakl Partizana, naročito naše komšije kojima se osladilo da prisustvuju evropskim petardama crno-belih. Čak su me i moji drugari zvezdaši stalno podsećali na Slaviju i praški brodolom iz prethodne sezone. Sećam se scene sa aerodroma u Beogradu, ukrcavamo se za Njukasl i vaš kolega Strajnić mi priđe i pita 'je li Adi, šta misliš'. Ja mu kažem 'nema šta da mislim, pobeđujemo sutra i idemo u Ligu šampiona'. On se na to nonšalantno nasmeje i odmahne glavom. Mene je ta njegova reakcija toliko pogodila da sam hteo da puknem od besa. Uozbiljim se i kažem mu 'šta se smeješ! Vidi, ako uđemo u Ligu šampiona, kupuješ piće za ceo avion. Ako ispadnemo, ja častim'. Možda sada zvuči čudno, ali ja sam zaista u tom trenutku bio ubeđen da prolazimo Njukasla".

Više od 120 minuta drame na Sent Džejms Parku. Gol Ilijeva, ples Saleta Ilića, bravure Ivice Kralja. "Ajmo, Milivojeeeee... Partizan je u Ligi šampiona..."

"Neki kažu da nas je sreća poslužila prilikom penala. Jeste, ali smo u regularnom toku pocepali Njukasl. Tačno je da su i oni imali zicer u poslednjem minutu, kada je Ivica nogom zaustavio pokušaj Širera. Pa onda silni promašaji na početku penal serije, Širer, Malbaša, Dajer... tek sam ja razbio maler na kraju druge serije. I tu smo, kao protiv Artmedije, prokockali penal za pobedu. Mnogo je nerava pokidano dok nismo dogurali do cilja. Posle nas je Bog nagradio da igramo protiv jednog od najkvalitetnijih timova u istoriji Real Madrida. Beograd ne pamti da je ikada ugostio toliki broj 'galaktikosa' u jednoj zvanićnoj utakmici. Pa Murinjov Porto koji te sezone osvaja Ligu šampiona. Pa Marsej sa Drogbom i Midom, koji te sezone igra finale Lige UEFA. Mislim da smo se dostojno držali protiv gorostasa evropskog fudbala i priuštili našim navijačima poslastice koje će pamtiti celog života. Rekao sam Strajni, 'opusti se, ja častim'. U tom momentu, piće za ceo avion je bio najmanji problem".

Posle Lige šampiona, novi bljesak na evropskoj sceni. Pobede protiv Ocelula i Dinama i ulazak u Ligu Evrope. Krasa je u ovoj istoj rubrici rekao da je trener CSKA Valerij Gazajev bio impresioniran kvalitetom igrača Partizana i da je od svih rivala sa kojima su Rusi te sezone igrali u Evropi, najviše vremena potrošio na analizu i pripremu meča u Beogradu.

"Pogledaj, naježio sam se dok to pričaš. Sa Vermezom smo takođe igrali izuzetno dobar fudbal. Ivica na golu, Batica pozadi, Sale na sredini... tu je bio Ivan Tomić, pun iskustva i znanja, čovek sa Alavesom igrao finale kupa UEFA protiv Liverpula... Neša Brnović se takođe sjajno uklopio... jedino smo napred bili za nijansu tanji. Imali smo Boju i Mocu Radonjića. Simon Vukčević se pokazao kao veoma korisno rešenje u mnogim fazama igre. Delovali smo zaista zrelo i moćno. Pazite, mi smo te sezone osvojili titulu sa 20 odsto snage. Odemo u Podgoricu, Budućnost četvrta na tabeli, atmosfera dovedena do usijanja, frka celu noć, navijači nam lupaju ispred hotela... Mi izađemo na teren i rešimo utakmicu u prvih 15 minuta. Ja se nisam ni oznojio. Na ishod duela sa CSKA je uticalo mnogo faktora. Bili smo oslabljeni, Sale je dobio crveni karton u Dnjepropetrovsku, ja sam imao dva žuta, neki su bili van stroja zbog povrede. U Beogradu je teren bio pod ledom, dva helikoptera su sušila travu da bi to ličilo na nešto. Akinfejev je branio kao lud, mislim da se posle naše utakmice lansirala priča o njemu kao čudu od golmana. Revanš je igran u Krasnodaru zbog mraza u Moskvi. I tu nam je Vagner Lav dao gol iz jednog šuta u prvom poluvremenu. Izašli smo u nastavku visoko, na sve ili ništa, ali nam Paparesta ne svira čist penal nad malim Grubješićem. U finišu nam daju drugi i zatvore utakmicu. Šteta, velika šteta".

Sa Adijem Nađom možete o svemu i svačemu. Uz jedan topli savet. Nikada, ali NIKADA, ne spominjite ime jednog kluba – Artmedija Bratislava.

"Tuga i očaj. Momentalno mi dođe da zaplačem. Zamišljam šta bi se dogodilo da smo povezali još jednu Ligu šampiona. Partizan bi na račun tog kontinuiteta i dan danas vladao našim fudbalom. To mi je najteži i najbolniji poraz u karijeri. Svi oni koji objektivno posmatraju stvari, svesni su da je to bio udarac i za kompletan srpski fudbal. Bili smo na korak od dobijanja još jednog mesta u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Muka mi je pri samoj pomisli na te proklete penale. Opet sam se uhvatio za loptu, ne zato što sam bio neki strašan penaldžija, nego zato što je retko ko imao snage da u tom trenutku preuzme odgovornost. Posle Artmedije sve je puklo, nadovezao se fijasko protiv Petah Tikve i klub je krenuo u sasvim suprotnom smeru".

Kandidati iz Partizana II:

Golmani: Radovan Radaković, Radiša Ilić, Đorđe Pantić, Ivica Kralj

Odbrana: Milivoje Ćirković, Dejan Ognjanović, Milan Stojanoski, Nikola Malbaša, Taribo Vest, Branko Savić, Branimir Bajić, Nenad Đorđević, Tomaš Žonsa, Ifeani Emeghara, Niša Saveljić, Antonio Rukavina, Marko Lomić, Ivan Obradović

Vezni red: Igor Duljaj, Goran Trobok, Zvone Vukić, Saša Ilić, Vladimir Ivić, Simon Vukčević, Ljubinko Drulović, Mire Radović, Stefan Babović, Dragan Ćirić, Ivan Tomić, Miralem Sulajmeni

Napad: Damir Čakar, Andrija Delibašić, Ivica Ilijev, Danko Lazović, Pjer Boja, Obijore Odita, Stevan Jovetić, Žarko Lazetić

"Taribo je imao neku energiju koju je ulivao svima koji bi se našli u njegovoj blizini. Svašta se pričalo, vudu-magija, kikice, ovo-ono, ali niko ne može da ospori da je bio ključna figura u našem pohodu ka Ligi šampiona. Nisam se dugo čuo sa njim, ne znam ni gde je u ovom trenutku. Sećam se one kese koju je stalno vukao sa sobom u avion, nije nam dao da pogledamo šta se u njoj nalazi. Znam samo da je imao šest pasoša, nalepljenih jedan na drugi".

TOP 11 - Saša ILIĆ (vezni red)

"Neka ga zdravlje posluži i neka izdrži još koju sezonu. To je tragedija da je Sale i u 42. godini života ubedljivo najbolji fudbaler Partizana. Videlo se i u poslednjih nekoliko utakmica, on je taj koji pokreće ekipu i koji rešava situacije u prelomnim trenucima. Čitam razne komentare, tipa 'starac, dokle više, uzima pare dok sedi na klupi...'. Ja im svima poručujem, dajte Saletu loptu i pustite ga da igra. Onaj ko zna, ne zaboravlja. Taj igra i rešava".

ROSTOV (2007 - 2008)

Golmani: Roman Gerus, Ivica Kralj

Odbrana: Oleg Leščikov, Ivan Živanović, Pavel Mogilevski, Sergej Omeljančuk, Anton Rogočij, Ildar Šabajev, Miloš Kruščić

Vezni red: Ilja Kalašnjikov, Denis Kirilenko, Aleksandar Kulčij, Konstantin Mihajlov, Mihail Osinov, Konstantin Zujev

Napad: Maksim Astafijev, Esau Kanjenda, Mihail Kozlov, Mihajlo Pjanović, Dmitrij Tkačev

"U Rusiji se igralo od marta do novembra, mene su doveli pred kraj prvenstva da pokušamo da se spasemo ispadanja iz Premijer lige. Stigao sam da odigram svega sedam utakmica, protiv Kubana, Rubina, CSKA, Lokomotive, Himkija, Spartak Naljčika i Dinama iz Moskve. Nismo imali neki naročiti tim i opstanak je bio nerealan domet".

TOP 11 - Ivica KRALJ (golman)

"Taman da iskoristim bonus, da bih mogao posle nekog drugog iz reprezentacije. Prosto mi je nepojmljivo da mu u Rostovu nisu dali nijednu priliku da stane na gol. Tokom celog prvenstva branio je Roman Gerus, iako su Ivicu doveli kao veliko pojačanje. Inače, nas dvojica se oslovljavamo sa 'Brus'. Priča je totalno luda. Tih devedesetih godina, Partizan je imao par navijača koji su posle svakog treninga čekali igrače i tražili za pivo i tako te stvari. Ok, Miša Tumbas je jedan jedini i neponovljiv. Ali bio je i jedan koji je Ivicu stalno zvao 'Brus'. Nikada nam nije bilo jasno zašto baš 'Brus', ali eto, ostalo je tako. Meni i dan danas u memoriji telefona ne piše 'Ivica Kralj', nego samo 'Brus'".

ČUKARIČKI (2008 - 2009)

Golmani: Budimir Janošević, Milan Lukač

Odbrana: Danijel Morariju, Dražen Okuka, Tomislav Pajović, Perica Stančeski, Milan Vilotić, Bojan Zavišić, Nenad Višnjić

Vezni red: Miloš Bosančić, Vil Džon, Nenad Kiso, Ivan Kaličanin, Saša Marjanović, Miroslav Petronijević

Napad: Rudolf Bester, Milan Bojović, Judžin Sepuja, Marko Rajić

"Stalno sam govorio da ću ostaviti fudbal onog trenutka kada više ne budem imao želju da odlazim na treninge. Tako je i bilo. Predsednik Čukaričkog Saša Mihajlović je imao problema sa svojom privatnom firmom i to se odrazilo na vođenje kluba. Dešavalo se da moji saigrači nemaju šta da jedu, da ih izbacuju iz stana zbog neplaćene kirije, nije im bilo ni do života, a kamoli do fudbala... Nisam to mogao da podnesem i povukao sam se pre isteka ugovora. U poslednjem kolu jesenje polusezone, zamolio sam trenera Stepanovića da me poštedi nastupa protiv Partizana. Nisam želeo da se dogodi neka slučajna greška na terenu, pa da neko posumnja u moje poštenje. Čak nisam išao ni da gledam tu utakmicu. Na proleće, potpuno druga situacija. Hteo sam svim srcem da se oprostim od fudbala baš na meču protiv svog voljenog kluba. Ako se sećate, poslednja tri minuta sam zamenio dresove i dodavao se sa igračima Partizana. Bilo je čudno, ali sam ispunio san da poslednje sekunde u karijeri odigram u dresu koji je za mene uvek bio svetinja".

TOP 11 - Milan BOJOVIĆ (napad)

"Sada je u lučanskoj Mladosti. I dalje trese mreže i potvrđuje svoj neosporni kvalitet. On je dete Partizana. U Čuku je stigao zajedno sa Bosančićem i braćom Marinković. Bili su deca u to vreme i osećao sam se kao 'penzioner' u njihovom društvu. Zato su mi i priredili onu scenu sa foteljom na centru igrališta po završetku poslednje utakmice u prvenstvu".

REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE/SCG (1994 - 2006)

Golmani: Ivica Kralj, Goran Pandurović, Aleksandar Kocić

Odbrana: Zoran Mirković, Miroslav Đukić, Goran Đorović, Siniša Mihajlović, Goran Gavrančić, Nemanja Vidić, Aleksandar Luković, Mladen Krstajić, Ivica Dragutinović, Milivoje Ćirković

Vezni red: Slaviša Jokanović, Dragan Stojković, Dejan Savićević, Dejan Govedarica, Jovan Stanković, Dejan Stanković, Ljubinko Drulović, Branko Brnović, Milinko Pantić, Zvone Vukić, Predrag Đorđević, Dragan Mladenović, Igor Duljaj, Ognjen Koroman, Ivan Ergić

Napad: Peđa Mijatović, Darko Kovačević, Nikola Žigić, Mateja Kežman, Savo Milošević, Danijel Ljuboja

Nekako je sudbinski vezan za Savu Miloševića. Ne samo da su fudbalski odrasli pod istim krovom, nego su i reprezentativnu karijeru gradili ruku pod ruku. Oba puta kada je Nađ tresao mrežu za nacionalni tim, u strelce se upisao i aktuelni trener Partizana.

"Protiv Hong Konga, Savo dva, ja jedan. Protiv Malte, obrnuto. Ja dva, Savo jedan. Odigrao sam 45 utakmica, ali sam mogao i morao mnogo više. Bilo je perioda kada sam igrao sjajno u svom klubu, a nisam bio pozivan. Ok, ne ljutim se. Najviše mi je krivo zbog Svetskog prvenstva u Francuskoj. Poturio sam leđa i cele te kvalifikacije igrao levog beka, poziciju koju niko drugi nije hteo da pokrije. Imali smo nekoliko klasičnih bekova u tom momentu, pre svega Sinišu Mihajlovića i Dejana Stefanovića. Meni je bilo bitno samo da sam tu, zna se koliko ima registrovanih fudbalera u Srbiji i velika je čast biti među 20 odabranih. A to koji ću broj nositi na dresu je potpuno svejedno. U Češkoj sam bio među najboljima na terenu i verovao sam da mi je tim nastupom zacementirano mesto na Mundijalu. Kada se približio baraž sa Mađarima, osetio sam da nešto nije u redu. Petko je prvi prišao i rekao mi 'Adi, nešto se sprema'. Nije mi bilo ni na kraj pameti da žele skroz da me se reše. Na kraju krajeva, nisam ni morao da igram tu prvu u Budimpešti, ali fer je bio da bar u revanšu dobijem pet minuta. Da osetim pred punom Marakanom šta znači kada se reprezentacija ispraća na Svetsko prvenstvo. Valjda sam toliko zaslužio".

Ništa ga više nije pogodilo kao Santračeva opaska 'mlad si, ima vremena za tebe'.

"Jesam bio mlad, ali šta to znači. Kada vam je bilo u procepu, molili ste Nađa da igra beka. Sada kad je sve bajno i sjajno, ajde da ide neko drugi. Doduše, ja sam pred utakmicu sa Nigerijom najiskrenije rekao da ne želim više da igram beka. Računao sam, nije sramota ako sediš na klupi i čekaš šansu pored Juge i Jokana. Otišli smo u 'Nikolas' da probamo odela za Svetsko prvenstvo i tu sam i dalje verovao da sam siguran putnik za Francusku. Vraćam se kući i zove me Vrbica iz Sporta i pita 'Adi, kako komentarišeš odluku selektora da te skine sa spiska'. Razumete? Ja sam preko medija saznao da sam prekobrojan. Sutradan me Savelja, onako namazano, pita da li sam bio kod Pivketa da potpišem papire. Pošto su se popunjavali neki formulari za pripreme u Švajcarskoj. Ja kod Pivketa, on me pogleda, spusti glavu i promumla 'a, ti ne putuješ'. Boli me način na koji su to uradili, niko nije imao hrabrosti da mi u lice kaže ono što je bilo evidentno. Prenoćio sam u Hajatu i čekao da selektor ili neko iz rukovodstva Saveza pokuca na moja vrata i nađe za shodno da me ljudski obavesti o skidanju sa spiska. Sutradan, kada sam video Sanija da silazi sporednim stepenicama, znao sam da od toga nema ništa. Spakovao sam kofere, pozvao ženu i otišli smo na more".

Slede kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Belgiji i Holandiji i čuveni maksimirski duel sa drugarom iz Betisa.

"Svi znamo koliko je bilo tenzije uoči te utakmice. Rezultat od krucijalnog značaja za plasman, mi ili oni, visok rizik, naelektrisana atmosfera. Bukvalno je falila iskrica, da sve eksplodira i poprimi neželjene razmere. Jarnijeva reakcija nije nikako išla u prilog smirivanju strasti. Iscenirao je faul, skočio na Batu i opsovao mu sve i svašta. U tom trenutku, na bilo koga drugog da je udario, došlo bi do incidenta. Možda se ne bi dogodilo ono što je Mirković uradio, ali bi svakako izazvalo gužvu i haos na terenu. Dobro je poznat Baticin i moj temperament, kada se Aranda mašio za džep i izvadio crveni karton, pojurio sam ka njemu i počeo da ga molim da promeni odluku. On mi kaže 'kako da mu dam žuti, kad sam video šta je uradio'. Ja i dalje uporan 'ma nisi ništa video'. Ali, nije vredelo. Ostali smo sa deset igrača i do kraja utakmice vodili divovsku borbu protiv brojčano jačeg protivnika".

Petogodišnja pauza, pa povratak pod nacionalnu zastavu. Pokazao se kao kec iz rukava Ilije Petkovića u dve odlučujuće utakmice protiv Litvanije i Bosne i Hercegovine. Pečatirao je vizu za Nemačku i nije bilo tog dobrovoljca koji bi smeo da mu kaže da će propustiti još jedno Svetsko prvenstvo.

"Odigrao sam celu protiv Holandije, poluvreme protiv Argentine i pola sata protiv Obale Slonovače. Tu je puklo mnogo pre prve utakmice u Lajpcigu".

Puklo je u momentu kada je selektor pozvao sina u reprezentaciju umesto povređenog Mirka Vučinića.

"Ne! Još pre toga. Puklo je već tokom priprema na Paliću. Bolje da vam ne pričam šta se sve tamo dešavalo. Pa onda, ceo ambijent oko reprezentacije... ovaj ne može da igra prve dve utakmice, onaj nije tu... nas 15 na treningu... mi pravimo taktiku... ma sve je puklo mnogo ranije. Jeste bilo specifično što je Petko pozvao Duleta, ali znate kako ja gledam na te stvari? On je naš drug, dok je tu, to je kao da zajedno idemo u rat. Ako treba, izginuću za njega. Tek ako preživimo, sešćemo i razmisliti gde je načinjena greška. Sramota je kako smo se ponašali prema Duletu Petkoviću. Kao što je Albert Nađ dobio poziv, kao što su Vidić, Krstajić, Kežman dobili poziv, isto se tako i on našao tu jer je dobio poziv. I morali smo svi da stanemo uz njega. Tu me je malo zabolela reakcija Save i Dekija, jer su oni prvi kao kapiteni morali da ga uzmu u zaštitu".

Razočaran i revoltiran, Adi ulazi u igru protiv Obale Slonovače i posle pola sata dobija crveni karton. Mnogi kažu, svesno i sa namerom.

"Ne! I to je laž. Nikada to sebi ne bih dopustio. Ušao sam umesto Krstajića i opet su me stavili na levog beka. Sve mi se smučilo i znao sam da je to moja poslednja utakmica u reprezentaciji. Rekao sam 'ooooruk i cepaj'. Ali, daleko od toga da sam namerno zaradio isključenje. Ušao sam muški u duel, ne razmišljajući da već imam žuti karton. Taj prvi sam dobio zbog nekog pomeranja lopte kod njihovog prekida. Ali, nebitno. Već je bio raspad sistema. Na tom Mundijalu, kako sam se nadao, dobro sam se udao".

TOP 11 - Zoran MIRKOVIĆ (desni bek)

"Za njega sam bio spreman da ubijem, što se može dokazati na primeru Roberta Jarnija (smeh). Ružno je što to kažem, ali mi je bukvalno došlo da ga zadavim. Šta mu sve nisam rekao na terenu. I oca i majku... Jednostavno, u tom trenutku nisam znao za sebe. Zanimljiva scena dogodila se dva dana posle utakmice na aerodormu u Frankfurtu. Pošto ni Zagreb ni Beograd nisu imali direktne linije za Sevilju, išli smo preko Nemačke i u jednom trenutku zapazim Roberta kako gura kofer i ide ka meni. Kada je podigao glavu i ugledao me, počeli smo obojica da se smejemo. Tada sam mu još jednom rekao 'jesi mi drug, ali sam u tom trenutku hteo da te likvidiram'. I pored svega, ja sam se na toj utakmici osećao sigurnije, nego na onoj prvoj kada je nestalo struje u Beogradu. Verujem da Batica i posle ovoga sa Partizanom, može da bude dobar trener. Ima pobednički mentalitet, disciplinu i privrženost poslu. A da su nas potrošili, potrošili su. Da su nas obrisali gumicom kao netačnu jednačinu, jesu. Mada veliki deo krivice snosimo i mi sami, jer smo verovali u neke ljude i očekivali više poverenja".

Zatvorili smo krug. Nedostaje skoro kompletna zadnja linija. Dva štopera i levi bek.

TOP 11 - Viktor ONOPKO (štoper)

"Strašan igrač. Neprimetan, a završava posao. Miran na lopti, a tempirana bomba u duelu. Beskompromisan, prava ruska škola".

TOP 11 - Mladen KRSTAJIĆ (levi bek)

"Gurnuo sam Jarnija suviše ofanzivno, sada mi treba neko ko će da mu pokriva leđa. Pada mi na pamet Neša Gudelj, koji nije napravio neku veliku ino-karijeru, ali je bio bitan igrač u toj ekipi koja je osvojila 'duplu krunu'. Ipak, staviću aktuelnog selektora, pošto Krle kada je došao u Partizan, igrao je uz levu aut liniju. Kasnije se pomerio na štopera i u onom kvalifikacionom ciklusu kod Ilije Petkovića, zajedno sa Vidićem, Dragutinovićem i Krstajićem, bio član bedema koji je na 10 utakmica kapitulirao samo protiv Španije u Madridu".

TOP 11 - Niša SAVELJIĆ (štoper)

"Sigurno će se mnogi iznenaditi otkud Savelja u mom idealnom timu. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog karaktera i ratničkog duha. Sigurno je bilo boljih igrača, ali on je čovek u koga sam mogao da se zakunem. Neko ko mi je, poput Batice Mirkovića, ulivao ogromno poverenje, neko ko je bio spreman da izgine za mene i za ekipu".

Trener: Luis ARAGONES

"Kornjača, bez konkurencije. Možda će se neko uvrediti, ali donosim odluku na osnovu niz detalja koje sam uzeo u obzir. Osim je takođe bio trenerska klasa, ali se nije dugo zadržao u Partizanu. Aragones, vrhunski stručnjak. Tvorac moderne Španije koja je osvojila dva Evropska i jedno Svetsko prvenstvo. Treba li dodati nešto više od toga. Nisam uspeo da saznam zašto su ga zvali Kornjača".

TOP 11 Alberta Nađa:

Kralj - Mirković, Onopko, Saveljić, Krstajić - S.Ilić, Ćirić, Jarni - Serban, Deli Valdes, Bojović.

"Možda tu fali malo mišića na sredini terena, ali sam išao na klasu i talenat. Osporavali su Barsinu ekipu sa Mesijem, Ćavijem i Inijestom, govorili kako niko od njih ne može da dohvati jogurt sa stola... a na terenu im niko nije mogao ništa. Valjda bi i ovaj moj tim umeo da zapleše u ritmu 'tiki-taka'".

----------------------------------

SVE KOLUMNE i INTERVJUI NEŠE PETROVIĆA

Fudbalski reprezentativac Filip Stojković na meti određenih navijačkih grupa iz Crne Gore zbog navodnog navijanja protiv zemlje čiji je reprezentativac.

Fudbaler Crvene zvezde i crnogorski reprezentativac Filip Stojković bodrio je crveno-bele u "Pioniru" protiv Budućnosti u drugoj utakmici finalne serije košarkaške ABA lige.

I tu nije ništa sporno, jer je 26-godišnji bek od malena navijač Zvezde.

Međutim, podgorčke "Dnevne novine" javljaju da su određene navijačke grupe iz Crne Gore navodno videle Stojkovića - a valjda postoje i snimci, koji ne otkrivaju sve jasno, kako skandira pogrdno na račun Crne Gore u dvorani “Aleksandar Nikolić”, gde su se u nedelju uveče mogli čuti povici upućeni gostima poput “Šiptari”, “ustaše”...

Navijači “hrabrih sokola”, navodno, spremaju vruć doček Stojkoviću na utakmici sa selekcijom takozvanog Kosova pod Goricom, koja se igra 7. juna 2019, u 3. kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2020. Ako uopšte bude navijača, jer FSCG čeka kaznu UEFA zbog rasističkih ispada na utakmici sa Engleskom.

"Dnevne novine" dodaju da je sa svim tim upoznat selektor Ljubiša Tumbaković i Fudbalski savez Crne Gore.

Selektor dolazi u Podgoricu za vikend da gleda jednu utakmicu crnogorskog fudbalskog prvenstva, a pre toga će se sastati sa predsednikom Dejanom Savićevićem i generalnim sekretarom Momirom Đurđevcem kako bi video i saznao da li "slučaj Stojković" uopšte postoji i, ako postoji, kakve bi sankcije reprezentativac Crne Gore iz Ćuprije mogao da snosi.

Jasno je da je Stojković potezom, ako ga je bilo, uvredio narod reprezentacije za koju igra, ističe se u podgorčkim novinama.

Na današnji dan 1992. godine Partizan je osvojio titulu prvaka Evrope

Košarkaški klub Partizan osvojio je na današnji dan pre 27 godina titulu evropskog šampiona, pobedom u finalu protiv Huventuda (71:70).

Crno-beli su trijumfovali i stigli do najvećeg uspeha čuvenom "trojkom" Aleksandra Đorđevića u poslednjim trenucima utakmice.

Tog 16. aprila na Fajnal-foru u Istanbulu tri sekunde pre poslednjeg zvuka sirene sadašnji selektor Srbije uputio je šut za tri poena na asistenciju Slaviše Koprivice koji je crno-bele odveo u istoriju.

[embed]http://youtu.be/ESQuXC_7KDs[/embed]

Izvor: Youtube/ELJUEGODENAISMTH

Partizan je ostvario najveći uspeh domaće klupske košarke.

Mladu ekipu crno-belih, koja je u proseku bila stara 21,7 godina, sa klupe je predvodio Željko Obradović, a za nju su nastupali: Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Nikola Lončar, Zoran Stevanović, Dragiša Šarić, Željko Rebrača, Mlađan Šilobad, Slaviša Koprivica, Vladimir Dragutinović i Ivo Nakić.

Crno-beli su u sezoni 1991/1992 zbog sankcija odigrali samo jednu utakmicu na domaćem terenu, a sve ostale mečeve kao domaćini igrali su u Fuenlabradi.

"I danas se prepričavaju događaji iz kojih buduće generacije imaju šta da nauče. Partizan sa ponosom obeležava dan svog najvećeg uspeha uz veliku i večnu zahvalnost svojim domaćinima iz Fuenlabrade, mesta u kojem su se crno-beli osećali kao kod kuće", podsetili su crno-beli na najveći uspeh u klupskoj istoriji.

Povodom obeležavanja najvećeg uspeha u istoriji kluba, ali i srpske klupske košarke, pušteni su u prodaju artikli sa motivima trijumfa u Istanbulu koji se mogu kupiti u zvaničnoj prodavnici KK Partizan.

Na istom mestu tokom dana izložen je i pehar koji su crno-beli osvojili 1992. godine.

FAJNAL FOR U ISTANBULU

- polufinale -

Partizan - Filips 82:75 (31:35)

PARTIZAN: Danilović 22, Đorđević 21, Koprivica 14, Šilobad 10, Nakić 5, Rebrača 4, Dragutinović 4, Stevanović 2, Šaric, Lončar. Trener: Želko Obradović.

FILIPS: Doukins 21, Rodžers 19, Riva 14, Pitis 10, Pesina 4, Monteki 4, Ambrasa 3, Alberti, Blazi, Baldi. Trener: Majk D'Antoni.

- finale -

Partizan - Huventud 71:70 (40:30)

PARTIZAN: Danilović 25, Đorđević 23, Stevanović 6, Nakić 5, Koprivica 4, Šilobad 4, Dragutinović 2, Lončar 2, Rebrača. Trener: Željko Obradović.

HUVENTUD: Prisli 20, Tomas Đofreza 18, Viljakampa 13, Rafael Đofreza 8, Morales 6, Tompson 5, Pardo, Ruf. Trener: Lolo Sainc.

Saopštena je sudijska trojka koja će u Podgorici voditi meč finalne serije Budućnost - Crvena zvezda

Budućnost i Crvena zvezda u sredu će odigrati treći meč finalne serije plej-ofa ABA lige.

Taj duel biće prvi u Podgorici, nakon što je Zvezda prva dva u Beogradu ubedljivo rešila u svoju korist i povela 2:0 u seriji.

Duel, koji će biti i prva "meč lopta" za crveno-bele da reše finale u svoju korist i obezbede plasman u Evroligu sledeće sezone, sudiće Tomislav Hordov iz Hrvatske, slovenački sudija Mario Majkić i srpski arbitar Marko Juras.

Treći meč finalne serije ABA lige igra se u sutra u dvorani "Morača" u Podgorici od 19 časova.

I sve to na terenu šampiona. Preokret Klipersa protiv Golden Stejta NBA liga nije doživela do rano jutros.

Kada je Kevin Durent pogodio jedno slobodno bacanje na 7,31 do kraja treće četvrtine i aktuelnog prvaka doveo do maksimalnih "+31", delovalo je da za Los Anđeles Kliperse nema spasa u Ouklandu.

Rezultat 94:63 davao je ekipi Doka Riversa, preciznim računanjem statističara jedva i teoretske šanse. Tačno 0.01 odsto Klipersi su bili viđeni kao pobednici. A, nekada je i to dovoljno...

Maestralan finiš gostiju i pucanje "bloka motora" mašine iz Golden Stejta obeležili su preostalh nešto manje od 20 minuta druge utakmice prve runde plej-ofa Zapadne konferencije. Do kraja treće deonice Klipersi su smanjili na 94:108...

[embed]http://youtu.be/2i82nqx6RQ4[/embed]

Izvor: YouTube/NBA

Filadelfija i Los Anđeles Klipersi izjednačili u plej-ofu NBA lige. Boban Marjanović igrao odličnu utakmicu protiv Bruklina.

Filadelfija i Los Anđeles Klipersi uspeli su da stignu do izjednačenja u drugom utakmicama plej-ofa NBA lige. Sikstersi su na istoku, kao domaćini, savladali Bruklin 145:123, dok su Klipersi na zapadu zadali udarac Golden Stejtu napravivši brejk 135:131.

Uskoro opširnije...

Vlade Divac je predstavio Luka Voltona, a jedan od prisutnih u prostorijama "kraljeva" bio je i Nemanja Bjelica.

Mladi američki trener Luk Volton (39) dobio je otkaz u Lejkersima u petak, a već u ponedeljak je predstavljen kao novi šef struke Sakramento Kingsa.

U prisustvu Vlada Divca (51), svog nekadašnjeg saigrača u Lejkersima, sin čuvenog člana Kuće slavnih, Bila Voltona (66), preuzeo je posao na klupi "kraljeva" i u tom svojstvu prvi put razgovarao sa novinarima.

Prema informacijama iz prostorija Kingsa, konferenciji za medije prisustvovali su i igrači Harison Barns, Nemanja Bjelica i Hari Džajls.

"Sa nekim igračima pričao sam telefonom, neki su ovde... Kratko smo razgovarali, ali to će doći na red tokom leta. Planiram pojedinačne razgovore sa svima. Pričaćemo o detaljima, kako bi trebalo da rastemo kao grupa i kako bi oni trebalo da se razvijaju individualno da bismo bili uspešni", izjavio je Volton nakon što je prvi put obukao opremu Sakramenta.

Novi trener Bjelice i Bogdana Bogdanovića, prethodne tri godine sedeo je na klupi Los Anđeles Lejkersa i završavao je sezone sa 26, 35 i 37 pobeda. Pre toga je bio asistent u stručnom štabu Golden Stejta 2014/15 i 2015/16 i osvojio je uz Stiva Kera titulu 2015.

Jedna od njegovih prvih poruka na novom radnom mestu bila je...

"Sve je stvar navike. Pobede dolaze samo kada radite stvari na pravi način. Uvek hoćemo da idemo na bolje, da igramo plej-of, da na kraju i osvojimo titulu, ali sve počinje od treninga i od toga šta sa treninga prenesemo na utakmice".

Upitan za način na koji je došao u Kingse, Volton je rekao da nije bilo kontakata dok nije dobio otkaz u Lejkersima. Potom je jedan razgovor bio dovoljan...

"Znam Vlada mnogo godina i kada se stvorila ova šansa on me je kontaktirao, objasnio mi svoju viziju i to je bilo identično onome kako ja vidim igru. Pričao sam sa članovima porodice, suprugom, i došao ovde".

Na tom mestu, Vlade Divac, generalni menadžer Sakramenta, dodao je...

"Dogodilo se to u petak, čim je postao slobodan. Seli smo i odmah sam znao da je moj tip. Sve je bilo veoma brzo. Imao sam nekoliko opcija u glavi, ali Luk je bio sve vreme 'broj jedan'".

Volton je rekao da još od igračkih dana vidi košarku na isti način kao i Divac.

"Vlade je bio sjajan veteran. Shvatamo košarku na isti način, saglasni smo oko toga kako bi trebalo da se igra, šta bi svlačionica trebalo da bude... Ako ste u svemu tome, onda te veze traju zauvek. Za to poverenje su potrebne godine".

Nakon što ga je Volton pohvalio za selekciju tima i priznao da jedva čeka da počne da radi, Divac je naglasio:

"Luk i ja imamo istu košarkašku dušu. Veoma dobro se poznajemo i uzbuđen sam zato što ćemo stvoriti tim zajedno i otići na sledeći nivo".

Upitan "šta je sledeći nivo", Divac je odgovorio da u Sakramentu uvek žele da budu bolji i da stvore "pobedničku kulturu", koja će franšizu odvesti na viši, uspešniji stepen. Šta će Volton tražiti od svojih igrača?

"Odbrana pobeđuje. Odbrana donosi titule. Volim napad, volim kako lepo može biti kada pet igrača dele loptu i šutiraju, ali kada je važno, pobeđujete odbranom. Stavićemo veliki, svakodnevni akcenat na odbranu, treniraćemo je i biće to naš prioritet", dodao je trener Sakramenta, tima koji je ove sezone posustao u finišu borbe za plej-of (skor 39-43), u kojem "kraljevi" nisu igrali od 2006.

Da li će pod Voltonovim vođstvom napraviti taj, sledeći korak?

"Milan je napravio najbolji potez time što je dao puno poverenje mladim igračima. Oni očigledno prave razliku".

Dok se finalna serija ABA lige seli iz Beograda u Podgoricu, Zvezda se priprema za prvu "meč loptu", a Budućnost da odgovori na dva ubedljiva poraza i da u svojoj kući uzvrati crveno-belima. Čuveni srpski trener, Dušan Duda Ivković, gostovao je u ponedeljak na TV Arena sport povodom proslave 99. rođendana svog matičnog kluba, Sporskog društva Radnički Beograd, i tom prilikom detaljno analizirao finale i njegove učesnike.

Velikan jugoslovenske, srpske i evropske košarke govorio je o detaljima koji su mu se svideli u radu njegovog bivšeg učenika Milana Tomića, kao i o manama u selekciji ekipe Budućnosti.

"Objektivno rečeno, sigurno je reći da je viđeno iznenađenje za sve. Budućnost je bila fokusirana da sastavi ovakav tim, jer je Evroliga ogroman ulog za naše timove. Pokušala je da napravi jak, individualni sastav i taj tim, čini mi se, nema hemiju. Odnosno, vrlo mu je teško da održi kontinuitet igre. To govorim iz svog iskustva, pre svega stečenog u radu sa američkim igračima", izjavio je "Duda" u emisiji "U obruču".

"Kontrola igre Budućnosti i kontinuitet u prvoj utakmici trajao je poluvreme, a sinoć je trajao samo četvrtinu. Da neko ne protumači u ovome da kritikujem ljude iz Budućnosti, to su sve bili jako dobri igrači na tržištu, ali trebalo bi postaviti pitanje koliko su oni imali iskustva stečenog u srednjoj školi, na fakultetu i kasnije, da igraju ovakva finala".

Kao kontraprimer iskoristio je jednog od Zvezdinog lidera, Stratosa Perperoglua.

"Pogledajte Stratosa, koga sam imao sreću da treniram i koji ima tri ili četiri titule prvaka Evrope. Tu je i niz mladih igrača koji su napravili razliku, dali svežinu, igrali su nebrojena finala... Američki igrači nisu to igrali i zato je i u toj meri problematična hemija Budućnosti. Ceneći neobično iskustvo i rad Jasmina Repeše kao trenera, mislim da je u toj selekciji jako teško napraviti tim koji će dobro da iskontroliše finale u Beogradu. To je vrlo teško"

Upitan za utisak koji je na njega ostavio Milan Tomić, njegov bivši igrač i asistent u Olimpijakosu, Ivković je naglasio doprinos mlađih igrača koji su u plej-ofu dobili ulogu, poput Ognjena Dobrića, Dejana Davidovca i Boriše Simanića.

"Provodili smo nebrojene dane i dok je bio igrač i kada je postao trener. Najbitnije je da tim igra onda kada bi trebalo da igra. Sve što bude tokom sezone pada u vodu kad dođe kraj. Čini mi se da je Milan uradio najbolji potez jer je dao, pod jedan, puno poverenje mladim Zvezdinim igračima koji očigledno prave razliku - daju svežinu, energiju i igraju izuzetno kvalitetno".

"ČESTITAM MILANU ZA URAĐENO"

"Podsetiću vas da sam selekciju (šampionskog) Olimpijakosa postavio u sezoni 2010/11. Napravljena je prava smena generacija i osvojili smo Evroligu kada to niko nije očekivao od kluba koji je imao manji budžet, sa talasom mladih igrača... To je po meni i Zvezdina i Milanova suština. U početku je bilo kritika zbog dovođenja Riversa, gledajući da su tu i Perperoglu i Dobrić i Beron, ali sad će neko reći - šta se posle dogodilo? Stratos se povredio, a deluje mi da ta povreda nije naivna i to sada može da bude opravdanje. Što kažu, od viška igrača ne boli glava", izjavio je trofejni stručnjak.

Ivković je otkrio da je često pričao sa Zvezdinim trenerom.

"Imali smo mnogo, mnogo razgovora. I letos, na Printezisovoj svadbi, bilo je pitanje o njegovoj budućnosti, da li ostaje u Olimpijakosu ili ide... Mi smo bliski i porodično, neka sada radi u miru i evo sada želim da mu čestitam na sezoni i na te dve odigrane utakmice, ali kraj će biti tek kada se ostvari treća pobeda. Sigurno da Budućnost ima šanse i ne bi trebalo zaboraviti da i domaći teren ima veliku ulogu".

"ČOVIĆ ODIGRAO MAESTRALNO"

Upitan koliko će povrede Džoa Reglenda i Stratosa Perperoglua suziti Tomiću prostor za manevar u nastavku serije, bivši selektor Jugoslavije i Srbije rekao je da je odgovor u ostatku tima, uzimajući za primer odličnu reakciju i nastupe Filipa Čovića.

"Ako postoji sistem i ako postoje kvalitetni igrači, onda se sve reši. I onog momenta kada je Zvezda ostala bez prvog plejmejkera niko nije mogao da pretpostavi da će Čović da odigra ovako maestrealno, ali bio je u sistemu, prisutan...".

Da bi oslikao na šta misli, Ivković je prepričao razgovor koji je u proleće 2016. vodio sa generalnim menadžerom Fenerbahčea Mauricijom Gerardinijem.

"Sećam se utakmice Fenerbahče - Real (u plej-ofu), koji je Fener igrao bez Jana Veselog. Pitao me je (Gerardini) kako će bez njega, a ja sam mu odgovorio da će kum Željko Obradović da nađe rešenje. I tada je Nikola Kalinić bio rešenje kao 'petica'. Tako da trener uvek mora da ponudi nešto što nije svakodnevno, nešto što će da iznenadi protivnika, da osveži sistem...".

Povećavši oprez u razgovoru, Ivković je naglasio da je plej-of sasvim drugačiji od ostalih utakmica i da ABA finale ipak nije gotovo, iako je realnost da je inicijativa sada na strani kluba sa Malog Kalemegdana.

"Nemojte da vas začudi da bude nekih većih iznenađenja, mada objektivno gledajući, teško da Zvezda može da izgubi tri utakmice".

"BUDUĆNOSTI NAJVIŠE NEDOSTAJE IVANOVIĆ"

Upitan šta Budućnost može da uradi, Ivković je rekao da ne želi da sa svoje pozicije sugeriše poteze Repeši.

"Sigurno da im je jako teško da sa ovim timom naprave tim koji će da kontroliše igru 40 minuta. Oni, pre svega, brzo gube kontrolu lopte u napadu. Moje mišljenje je da Budućnosti ovog momenta najviše fali Ivanović. On je doneo rezultat prošle godine, iako je Noris Kol odličan igrač, hteo je da ga uzme Olimpijakos, ali je verovatno izgubio finansijsku trku sa Budućnosti".

Prema njegovom mišljenju, u trenutnoj situaciji Gordić igra i onda kada bi neko drugi trebalo da preuzme "palicu".

"U rotaciji sa Gordićem i Ivanovićem, Budućnost igra potpuno drugačije od trenutnog, kada Gordić ima višak minutaže. Hendikep Budućnosti je i to da su i pred polufinale i finale igrali Evroligu, putovali... Znajući Repešino iskustvo, on će sigurno da proba nešto da uradi. Zvezdina taktike igre na centre je u prvoj utakmici u Beogradu potpuno izbacila iz igre ključnog igrača Budućnosti, BItadzea. Koliko vidim, drugu utakmicu je skoro celu odigrala bez njega. Postoji tu dosta elemenata, a da li će to biti dovoljno? Ima dosta vremena da se stvari promene. Realizacija trenerovih zamisli ne zavisi samo od trenera".

Finalna serija ABA lige biće nastavljena u sredu, utakmicom u dvorani "Morača" od 19 časova.

Tim iz "La Fontete" je ponovo uspeo da osvoji trofej koji donosi kartu za najjače takmičenje.

2003, 2010, 2014, 2019!

Košarkaši Valensije osvojili su rekordni četvrti put trofej Evrokupa i na svom terenu izborili mesto u Evroligi u sezoni 2019/20!

Ekipa Đauma Ponsarnaua ostvarila je i evropski 12. trijumf u svojoj "La Fonteti" ove sezone, čime je u "majstorici" izborila pravo da joj prvi čovek Evrolige, Đordi Bertomeu, lično uruči pehar i kartu za najjače takmičenje.

Valensija - Alba 89:63 (17:18, 29:15, 17:11, 26:19)

Spektakularni američki šuter Met Tomas ubacio je pet trojki za domaće i sa 19 poena bio najefikasniji akter utakmice odluke. Upravo je on pokrenuo ekipu kada su Berlinci stekli iznenađujućih 11:0 u četvrtom minutu.

Međutim, Tomas je sa Bojanom Dubljevićem (18 poena), Fernandom San Emeteriom (18) i svojim prezimenjakom Vilom Tomasom (15) za desetak minuta neutralisao sve pretnje gostiju i već na poluvremenu najavio šta će se dogoditi (46:33).

Šta ovo znači za "wild card" Evrolige

S obzirom na to da je Bertomeu najavio da će ubuduće maksimalan broj klubova iz jedne zemlje biti četiri, Valensija je ovim trijumfom popunila kvotu španskih klubova, jer Real, Barselona i Baskonija imaju "licence". Mesto ostavljeno za Endesa ligu automatski će se pretvoriti u pozivnicu, koja bi mogla da stigne i u region bivše Jugoslavije - u ABA ligu.

Gostujući tim, mladi sastav legendarnog trenera Aita Garsije Renesesa, nije imao snage da uzvrati iako je Rokas Gidraitis bio inspirisan, što se vidi i prema njegovih 19 poena.

Za trijumf na terenu najuspešnijeg kluba u istoriji ovog takmičenja, osnovanog 2002. godine, ipak je bilo potrebno nešto više...

Valensija: Abalde 3, Laberi 4, Dio 2 (7 as), Van Rosom, Vil Tomas 15, Toubi 1, Dubljević 18 (8 sk), Vives, San Emeterio 18, Met Tomas 19 (5/7 za tri), Sastre 5, Dornekamp 4.

Alba: Saibu, Siva 14, Gifaj 2, Šnajder 2, Hermanson 5, Vagner, Ogbe, Gidraitis 19 (5/6 za tri), Timan 6, Kliford 6, Noko 9, Sikma.

Osvajači Evrokupa:

2019: VALENSIJA

2018: Darušafaka

2017: Unikaha

2016: Galatasaraj

2015: Himki

2014: Valensija

2013: Lokomotiva Kubanj

2012: Himki

2011: Uniks

2010: Valensija

2009: Ritas

2008: Huventud

2007: Real Madrid

2006: Dinamo Moskva

2005: Ritas

2004: Hapoel Jerusalim

2003: Valensija.

"Mnogo sam se bavio time i mislim da se veliki napor ulaže u to da regionalna liga dobije još jednog predstavnika", rekao je košarkaški agent Miodrag Ražnatović u ponedeljak.

Dok borba za garantovanu "jadransku" kartu za Evroligu ulazi u završnu fazu, paralelno se vode pregovori i o mogućnosti da region sledeće godine opet ima dva predstavnika u najjačem takmičenju. Prvi put od sezone 2015/16.

Izjava Partizanovog predsednika Ostoje Mijailovića da će se crno-beli boriti za evroligašku pozivnicu najavila je ofanzivu kluba iz Humske na "vajld-kard", za koji će izvesno biti zainteresovan i poraženi iz finala Crvene zvezde i Budućnosti, koje je u toku.

Poznati košarkaški agent Miodrag Ražnatović govorio je o tome u ponedeljak, u razgovoru sa studentima na Ekonomskom fakultetu.

"ABA liga definitivno zaslužuje još jedno mesto u Evroligi. Mnogo sam se bavio time, jer je to od značaja za moj posao i nema mnogo sredina koje više zaslužuju vajld-kard", izjavio je on.

"Mislim da postoji ozbiljna šansa da neko iz ABA lige dobije to i da sledeće godine regionalna liga ima dva predstavnika. Mislim da se mnogo napora ulaže u to", dodao je Ražnatović.

Pročitajte šta je on rekao o nastupu Nikole Jokića na Svetskom prvenstvu u Kini.

Predsednik Košarkaškog kluba Budućnost Dragan Bokan odgovorio na saopštenje Zvezde.

Prvi čovek Budućnosti Dragan Bokan oglasio saopštenjem povodom finalne serije ABA lige protiv Crvene zvezde (0:2) i dešavanjima na tribinama.

Prenosimo saopštenje u celosti:

"Imajući u vidu da se od početka Play off-a nisam oglašavao saopštenjima ni prozivkama bilo koje vrste, ovom prilikom ću izneti stav o prethodnim dešavanjima, u želji da izađem u susret brojnim zahtevima i pokažem poštovanje prema sportskoj javnosti koja to od nas očekuje. Čestitam Crvenoj zvezdi na zasluženoj pobdi, bez obzira na nesportsku atmosferu koja je vladala na utakmici i šikaniranje kroz koje je naš klub prošao, a gde se postavilo pitanje da li je uopšte moguće igrati u takvim uslovima.

Nažalost, pozivanje na linč i verbalno nasilje od strane pedesetak ekstremnih navijača iza naše klupe, zaduženih za vređanje, ponižavanje, gađanje, pljuvanje, guranje igrača u tunelu, unošenje nervoze, stvaranje psihološkog pritiska, bilo je delegirano i instruirano od strane Nebojše Čovića. Čovek kojeg i čiju porodicu poznajem niz godina, podstiče i učestvuje u skandiranju protiv mene. To je izazvalo nevericu ne samo kod mene, nego i kod kompletne sportske javnosti i saglasni smo u jednom, a to je da je u toj situaciji najviše ponižen upravo on. Svojim ponašanjem je dokazao nedostatak kontrole nad svojim postupcima, nedostatak profesionalnog i ljudskog dostojanstva. Želim da razumem uzroke takvog ponašanja, dugo sam o njima razmišljao i tražio razloge koji ga mogu bar u nekoj meri opravdati. Došao sam do zaključka da između nas postoji velika i suštinska razlika. Ja dajem košarci, a on uzima od nje. Ja ulažem u naš klub, a u njegovom slučaju je sasvim drugačije - egzistencija njega i njegove porodice direktno zavisi od kluba i mi se ni na koji način ne možemo upoređivati. Zbog svojih ličnih interesa, Čović vrši intezivan uticaj na hiljade navijača Crvene zvezde, upravlja njima motivisan ličnim ciljevima.

Imajući u vidu da smo prošle godine bili izloženi medijskoj hajci, prozivkama, neosnovanim optužbama raznim vidovima pritisaka iza kojih stoji Nebojša Čović, obratili smo se ABA ligi, smatrajući da je u velikoj meri odgovorna kada su ova dešavanja u pitanju, time što prošlogodišnje ponašanje, iznošenje neistina i govor mržnje nisu adekvatno kažnjeni. To se ne sme tolerisati ni Nebojši Čoviću, ni Draganu Bokanu, niti bilo kome od predsednika klubova.

U susret utakmici koja nas očekuje u Podgorici, suočeni smo sa velikom tenzijom. Atmosfera je naelektrisana ali ćemo sve uraditi da ne budemo domaćini na način na koji je to Crvena zvezda sebi dozvolila. Dešavanja u Pioniru su nam dodatno otežala organizaciju meča u Podgorici jer su navijači Budućnosti veoma iziritirani.

Ovim putem pozivam naše navijače na fer i korektno navijanje, onako kako nam dolikuje i na način koji pokazuje da klubom i navijačima ne može i ne sme manipulisati jedan čovek, vođen ličnim i prizemnim razlozima. Budućnost je više od toga.

O razlozima provokacija koje mi upućuje Nebojša Čović on i ja ćemo razgovarati prilikom zasedanja Skupštine ABA lige".

"Ako bude imalo šansi, igraće za reprezentaciju. Zaista želim da se to dogodi", rekao je menadžer srpske NBA zvezde o nastupu svog klijenta na Svetskom prvenstvu.

Kao i nekoliko sezona unazad, ljubitelji košarke u Srbiji aktivno prate velike uspehe Nikole Jokića u NBA ligi i pitaju se da li će za njega navijati i tokom leta, kada će reprezentacija igrati na Svetskom prvenstvu u Kini.

Ovih dana, dok Nikola prvi put igra u plej-ofu sa Denverom, ta tema ponovo je aktuelna i o njoj je u ponedeljak na Ekonomskom fakultetu govorio Jokićev agent, Miodrag Ražnatović.

"Više puta sam rekao da zaista nismo pričali o tome. Dogovor je bio da sednemo kada se završi sezona, ali njegova sezona traje duže nego što smo mislili, jer su prvi put zaigrali u plej-ofu", rekao je on.

U ovom trenutku, ne postoji konkretan odgovor na pitanje koje interesuje mnoge, ali poznati agent otkriva da su znaci za to za sada dobri.

"Generalno su pozitivne vibracije, ali svaki put kada je tako, pojavi se vest dana da će Jokić igrati, pa ja onda dobijam čestitke... Stvarno ne znam u ovom trenutku, ali iskreno rečeno, retko kad sam se osetio tako dobro kao 2002. godine kada je Gurović dao trojke u Indijanopolisu (na Svetskom prvenstvu, protiv SAD, prim. novin)".

Prema njegovim rečima, Jokić će se odazvati pozivu selektora Aleksandra Saše Đorđevića, ako se za to stvore i najmanji uslovi.

"Zaista želim da se to desi. Ako bude bilo imalo šanse za to, to će se desiti. A, ako on bude igrao, verujem da možemo da ih pobedimo (reprezentaciju SAD, prim. novin)", dodao je Ražnatović.

Komentarišući Denverovu sezonu, agent srpskog Ol-star košarkaša rekao je...

"Igrao je i malo preko plana, malo su ispali iz forme u poslednjih mesec dana, ali su uz malo sreće izborili poziciju broj dva na tabeli Zapada. Ipak, igraju protiv dobre ekipe, San Antonija, i posle prvog poraza kod kuće jako je moguće da ne nastave plej-of", dodao je Ražnatović.

Crveno-beli navode da su "neprijatno iznenađeni izlaganjem trenera Budućnosti na konferenciji za medije nakon druge utakmice finala plej-ofa ABA lige".

Košarkaški klub Crvena zvezda mts u ponedeljak se saopštenjem na svom zvaničnom sajtu osvrnuo na izjave trenera Budućnosti Jasmina Repeše, nakon meča u kome su crveno-beli slavili rezultatom 107:69 i povećali vođstvo u finalnoj plej-of seriji ABA lige na 2:0.

SAOPŠTENJE

"KK Crvena zvezda mts ima dugu i ponosnu istoriju u kojoj je organizovao zahtevne i važne utakmice, među kojima je i više desetina u doigravanjima, Evrolige, Evrokupa, ABA ili srpske lige...

Svoje izlaganje gospodin Repeša prebacio je sa poraza svog tima, na ovim prostorima, uvek popularan 'teren' politike i odnosa među narodima na prostorima bivše Jugoslavije, i time grubo zamenio teze u svom izlaganju. Svako može da pogreši, pa i gospodin Repeša, ali za vrlo informisanog i umerenog čoveka kakvog ga je znala (do nedelje) košarkaška publika u Srbiji i Beogradu, prosto nam je neverovatno da se nije informisao oko 'izvesnih događaja' koji su obeležili prošlogodišnju završnicu plej ofa istog ovog takmičenja.

Zaista nam je žao ako je gospodin Repeša pretrpeo duševni i psihički bol u Beogradu, ali smatramo da je to proizvod nervoze izazvane obavezama koje je preuzeo od svojih nalogodavaca, koji ga plaćaju. Mi tu ne možemo da pomognemo, jer je u pitanju njegov privatni aranžman.

Zarad istine, ako se gospodin Repeša nije informisao, ili znao, mi kao klub smo tu da ga podsetimo šta se dešavalo prošlog prolećau Podgorici: Organizovani napad na igrače KK Crvena zvezda mts odmah po dolasku u hotel 'Podgorica', bacanje petardi i topovskih udara na igrače prilikom predstavljanja igrača pre početka utakmice, fizički napad na svakoga u hali ko je imao neko obeležje Crvene zvezde, organizovana skandiranja 'Ubij Cigana...Četnici...' bacanje svinjskih odrezaka na klupu Crvene zvezde sa namerom da se ponizi tada igrač Crvene zvezde Alen Omić, rušenje zaštitne ograde iza klupe sa igračima Crvene zvezde, predsednik kluba koji je u gledalištu stojeći pratio utakmicu van svih, bilo kakvih protokola koji postoje o organizaciji jedne utakmice i bio zasut najgrubljim uvredama, kao i članovi njegove porodice... Ima toga još što gospodin Repeša 'ne zna', ali bi nam trebalo mnogo prostora i vremena da prebrojimo sve 'propuste' u prošlogodišnjem finalu plej ofa, od dolaska delegacije KK Crvena zvezda mts u Podgoricu. Nije zaboravljeno, ali neko pokušava da predstavi kao da se to nije dogodilo?

KK Crvena zvezda mts nikada se nije slagao, niti podržavao bilo kakvo nasilje na sportskim borilištima, i uvek će apelovati da sport ostane sport. I zaista ne znamo o kakvoj atmosferi linča je govorio trener KK Budućnost VOLI? Međutim, kao klub za koji navijaju milioni ljudi, nećemo dozvoliti ni da neko 'zaboravlja' pojedina dešavanja iz prošlosezonskog finala, a posebno da menja teze i 'priprema teren' za identičnu atmosferu u Podgorici, kao ona koja je viđena prošle godine na istom mestu. Niti to može da radi gospodin Repeša, a još manje pojedini 'analitički' portali finansirani od strane raznih sumnjivih izvora, koji su od ponedeljka počeli da 'podgrevaju' atmosferu 'šokirani' onim što su 'videli i doživeli' u Beogradu?

Mi nismo zaboravili šta se dešavalo u Podgorici u aprilu 2018. godine, a očigledno da nisu ni mnogobrojni navijači Crvene zvezde i srpska javnost.

Koliko su bili 'ugroženi' u Beogradu, govori i podatak, da su pojedinci iz delegacije KK Budućnost VOLI, verbalno i fizički nasrnuli na ljude za zapisničkim stolom, pomoćne sudije, nezadovoljni pojedinim skandiranjima sa tribina (na koje je zvanični spiker svaki put pravovremeno reagovao) o čemu postoji i zapisnik delegata utakmice, koji je to sve video i uneo u svoj zapisnik.

Gospodin Repeša bi trebalo da zna, da kao što ne postoji kolektivna odgovornost navijača Crvene zvezde za atmosferu u hali, tako ne postoji ni kolektivna amnezija kod istih, koji su videli i pamte, što su na prvom mestu kao ljudi, doživeli mnogi u delegaciji KK Crvena zvezda mts tokom prošlogodišnjeg boravka u Podgorici.

KK Crvena zvezda mts kao klub za koji navijaju milioni ljudi, svestan je svoje društvene odgovornosti.Zato pozivamo brojne navijače Crvene zvezde u Crnoj Gori i Podgorici da se ponašaju fer i korektno u dvorani 'Morača', bodre našu ekipu, ujedno imajući u vidu odlične odnose sa navijačkom grupom 'Varvari' iz Podgorice".

Zvezdin as između redova je poručio da neće igrati u nastavku finalne serije ABA plej-ofa.

Plej-of ABA lige za Stratosa Perperoglua je, izgleda, završen u momentu kada se maksimalno zahuktao i zaigrao kao u svojim najboljim danima.

Grčki veteran u nedelju je sa 17 poena (šut 7/8) predvodio Crvenu zvezdu do ubedljive pobede i vođstva od 2:0 protiv Budućnosti, ali je prilikom doskoka na kraju treće četvrtine povredio list desne noge.

Po načinu na koji je izašao sa terena, moglo se pretpostaviti da je u pitanju ozbiljna povreda mišića, a sam Perperoglu je objavom na Instagramu nagovestio da će ekipa u narednom periodu morati bez njega.

"Velika pobeda i još korak bliže tituli. Hvala svima na podršci i porukama ohrabrenja. Sve se dešava sa razlogom, a ja imam veru da će moji saigrači dovršiti posao. Još jedna pobeda do cilja", napisao je 34-godišnji krilni košarkaš.

View this post on Instagram

Great win tonight and one step closer to the title. Thank you all for your support and encouraging messages. Everything happens for a reason and I have faith that my teammates will finish the job. 1 more to go #togodbetheglory @crvenazvezdakk

A post shared by Stratos Perperoglou (@stratos_perperoglou) on Apr 14, 2019 at 1:25pm PDT

Crveno-beli u Podgoricu lete u utorak predveče, a pored Perperoglua, trener Milan Tomić ne može da računa na plejmejkera Džoa Reglenda, koji je još u prvom polufinalnom meču protiv Partizana povredio koleno.

Zvezdi je za titulu prvaka potrebna još jedna pobeda.

Treći meč na programu je u sredu od 19.00, a ako bude potrebe za četvrtim i petim, termini su petak i ponedeljak u isto vreme.

Čović: Krvavo stečena pobeda

Portland Trejlblejzersi prekinuli su seriju od 10 poraza u plej-of mečevima.

U zemlji od 330 miliona stanovnika, nije nimalo lako postati poznat i steći popularnost samo jednom objavom na društvenim mrežama, ali to jeste pošlo za rukom izvesnoj Dženifer Vilijams, navijačici Golden Stejt Voriorsa koja živi u Čikagu.

Prošlog leta, jedan portal je reciklirao staru izjavu beka Portlanda Si Džej Mekoluma, u kojoj kaže kako nikada ne bi postupio kao Kevin Durent, koji se kao superzvezda priključio ekipi Golden Stejta - i bez njega dovoljno kvalitetnom da osvoji titulu.

Mekolum, koji je tu izjavu dao u afektu, poručio je na Twitteru da živi srećan i spokojan život i da mediji takvim citatima stvaraju pogrešnu sliku o njemu.

"Dobij jednu plej-of utakmicu, pa onda pričaj", napisala mu je na to pomenuta navijačica, a Mekolum joj odgovorio: "Pokušavam, Dženifer".

Blejzersi su tog leta "bolovali" zbog neočekivanih 0:4 protiv Nju Orleans Pelikansa u prvom kolu plej-ofa, a sezonu pre, takođe u prvom kolu ih je "počistio" Golden Stejt. Kada se tome dodaju dva poraza od Voriorsa za kraj polufinala Zapada 2016. godine, Portland je u poslednjih 10 plej-of mečeva imao skor 0-10!

Rečenica "Pokušavam, Dženifer" postala je internet mim i nešto poput motivacione poruke, a sama Vilijamsova na njoj je napravila mali biznis, proizvodnjom majica sa tim natpisom.

I, kada su mnogi očekivali da se negativna serija nastavi, Lilard i ekipa su u nedelju uveče odigrali sjajno protiv Oklahoma Siti Tandera i poveli u seriji 1:0.

Portland je na svom Twitter profilu ubrzo objavio poruku "Ova je za tebe, Dženifer"!

THIS ONE'S FOR YOU, JENNIFER! pic.twitter.com/KWumcGpMDF

— Trail Blazers (@trailblazers) April 14, 2019

You’re welcome Portland https://t.co/M2Mm7PAayV

— Jennifer Williams (@ChocDelight1980) April 14, 2019

Šampion se u nedelju uveče raspao u krcatom "Pioniru" pod napadima crveno-belih u odbrani.

Košarkaši Crvene zvezde mts i Budućnosti složili su se posle prve utakmice u "Pioniru" da druga neće biti ista.

U isto vreme su i bili u pravu i nisu.

Iako su crveno i plavo-beli pretpostavljali da ih čeka 40 minuta sa mnogo više neizvesnosti i nadigravanja posle onih 91:72 u petak uveče, ispostavilo se da je razlika između dva tima bila samo još veća u korist domaćina. U jednom trenutku i celih 40 razlike!

Beograđani su pred selidbu u Podgoricu na treći duel bili još ubedljiviji, precizniji i konkretniji nego 48 sati ranije, pa je na semaforu na kraju ostalo ispisano - 107:69 za sigurnih 2:0 u reprizi prošlogodišnjeg finala.

Peti trijumf u isto toliko ovosezonskih duela protiv Budućnosti doveo je ekipu Milana Tomića na korak do najvažnijeg cilja u sezoni - osvajanja titule i karte za Evroligu.

Računajući i susret na ABA Superkupu u Laktašima, Zvezda je u tih pet utakmica savladala branioca ABA titule ukupnom razlikom od 101 poena.

Posle još jednog odličnog timskog nastupa, u kojem je Zvezdin zbirni indeks korisnosti bio 133, a Budućnosti 60, crveno-beli su govorili trezveno i ukazivali na činjenicu da ništa nije gotovo.

Dobrić posle dva meča finala i dalje nema promašaj iz igre: 7/7 za dva, 2/2 za tri, a jedina lopta koju nije probacio kroz obruč stigla je sa linije penala - 4/5. Igrao je 35 minuta ukupno.

"Uvek ima stvari koje možemo da uradimo bolje kada je naša igra u pitanju. Moramo da ostanemo fokusirani, nema radovanja, slavlja... Važno je da znamo da ništa nije gotovo", izjavio je Ognjen Dobrić, Zvezdin "fajter" kome su navijači u jednom trenutku skandirali ime i prezime.

U osvrtu na trijumf za 2:0, u kojem je najveće Zvezdino vođstvo iznosilo 40 poena, on je naglasio ključne elemente uspeha

"Mislim da su presudni bili naša energija i koncentracija koju smo imali 40 minuta. Tu nisu mogli da nas isprate", dodao je on.

Crvena zvezda mts bila je u nedelju u vođstvu 34 minuta utakmice, imala je drastično više poena igrača sa klupe (73:42), postigla je više poena posle grešaka rivala (22:12), imala veći broj asistencija (20:13)...

Kapiten crveno-belih Branko Lazić rekao je da mu dodatno prija stil kojim je njegov tim izborio "meč lopte".

"Odigrali smo zaista sjajno i drago mi je što smo na ovaj način pobedili. Bila je još bolja od prve, iako ima tu još dosta stvari koje su mogle da budu i bolje, ali OK. U seriji je 2:0 i u ovim utakmicama je najbitnije da se pobedi. Napravili smo još jedan korak ka cilju. Iskoristićemo dva dana za odmor, pripremu i idemo dole da damo sve od sebe da završimo seriju", izjavio je defanzivni lider Zvezde, koji igra za svoj četvrti šampionski prsten ABA lige.

Upitan da li prvak Srbije može da odigra bolje, Lazić je rekao kratko:

"Videćemo".

Potom je dodao...

"Biće sigurno teže, oni će dati sve od sebe da vrate seriju u Beograd, a mi ćemo dati sve od sebe da završimo seriju dole".

Poput trenera Milana Tomića, i on je naglasio da razlog još jednog trijumfa pre svega leži u defanzivi.

"Ključ je odbrana. Time smo izvršili pritisak na njihove bekove i shodno tome utakmica je tekla na taj način - iz odbrane smo postizali lake poene, dobijali smo samopouzdanje, kasnije je krenuo šut... Tih 67 odsto pogodaka govori o tom samopouzdanju".

Zvezda opet izgleda sigurno i pobeđuje ubedljivo kao na početku sezone.

"To jeste poenta, da tempiraš formu da u ovim trenucima, kad je najbitnije, budeš na najboljem mogućem nivou".

Da li su u svlačionici očekivali da ovako ubedljivo pobeđuju?

"Nismo očekivali, ali to je sve proizvod naše timske igre i timske odbrane. Shodno tome je došao i rezultat, razlika, procenti i sve", rekao je Lazić.

"Najbitnija je bila odbrana, ne toliko napad. U odbrani smo imali fokus na Kolu i Gordiću... Kad odigraš dobro u odbrani, biće lakih poena u kontranapadu", izjava Milana Tomića na konferenciji za novinare.

Bili Beron, najbolji strelac prvog meča, nije bio tako šuterski raspoložen u nedelju (1/5 za tri), ali je ipak završio meč sa dvocifrenim napadačkim učinkom (10 poena) i nakon duela pohvalio karakter ekipe.

"Moramo da nastavimo da radimo. Ostao je još korak i samo o tome razmišljamo. Znamo da neće biti lako u sredu. Očekivao sam da večeras bude teško, ali igrali smo dobro u odbrani, zaustavili smo njihove nalete...", poručio je Beron, takođe prepoznavši u defanzivi "okidač" za Zvezdinu igru, kao i za još jaču podršku sa tribina.

Amerikanac je svestan da će u "Morači" u sredu biti teže.

"Bilo je dobro u poslednjih par dana, ali oni će hteti da se vrate ovde. Videćemo šta će biti. Imaju odličan tim, imaju mnogo talenta, njihovi navijači će biti glasni... Biće teže, definitivno".

Pogledajte najzanimljivije detalje utakmice Zvezda - Budućnost 107:89.

.flowplayer .fp-ui .ad-time:before { content: ': ' }

Izvor: MONDO/Arena sport

Posle Durenta i Beverlija, isključen je i centar Detroita zbog teškog faula na kandidatom za MVP trofej. "Brada" se igrao sa Jutom, Džordž promašio sve u Oregonu. Indijana dala 18 poena za dve četvrtine...

Andre Dramond isključen je rano jutros u Milvokiju zbog teškog prekršaja na Janisu Adetokunbu, napravljenog iz očaja u trenucima kada su (8) Detroit Pistonsi nezaustavljivo hitali ka ubedljivom porazu na otvaranju plej-of serije sa najboljim timom konferencije.

Pre toga, MVP kandidat na kratko je ostao u magnovenju zbog udarca koji mu je zadao Ton Mejker, ali ništa nije moglo da zaustavi ni Grka, ni (1) Bakse na putu ka prvoj od četiri potrebne pobede za polufinale Istoka - 121:86.

Pitanje je da li bi "loši momci" bili konkurentni u ovoj seriji i da na putu ka volšebnom plasmanu u "nokaut" fazu nisu ostali bez prvog igrača, Blejka Grifina. Bez njega, međutim, stvari su delovale prilično loše u noći u kojoj je Adetokunbo do poluvremena već imao 17 poena i deset skokova, na kraju 24 i 17, uz četiri asistencije.

Od prve četvrtine, završene rezultatom 38:18, teško je bilo prepoznati takmičarsku košarku osim kada je trebalo uneti mnogo snage u faul, pa je tako Dramond postao treći isključeni igrač u dve plej-of noći posle Kevina Durenta i Patrika Beverlija na otvaranju serije između prvog i osmog na Zapadu.

Tamo, Džejms Harden poigravao se sa (5) Jutom Džez pred svojim navijačima u Teksasu i do 14 poena i sedam asistencija na poluvremenu stigao bez odlaska na liniju penala. U drugom poluvremenu izveo je tri slobodna bacanja i, uz asistenciju zdravih Krisa Pola (14 poena, 7 asistencija i Erika Gordona (17 poena, 3 skoka), lako obavio posao u korist (4) Hjuston Roketsa - 122:90.

"Brada" je kao prošlogodišnji MVP ligaškog dela sezone zakoračio u plej-of sa 29 poena (11/26 iz igre), osam skokova i deset asistencija. "Džezere", a povremeno i njihovog prvog centra Rudija Gobera, u reketu je fino "razgrnuo" Klint Kapela, koji je za 32 minuta na parketu pomogao da razlika ode na 24 poena u korist "raketa".

Završio je susret sa 16 poena i 12 skokova.

Gober je bio najefikasniji u ekipi trenera Kvina Snajdera, koji je od Donovana Mičela dobio 19, a Rikija Rubija 15 poena. Od rezervista, svih osam koje je uvodio u igru, dobio je ukupno 18 poena od čega je Džeja Krauder sam ubacio polovinu.

Pravi plej-of prethodne noći igrao se samo u Oregonu, gde je Enes Kanter ispratio bivše saigrače iz Oklahoma Sitija na istezanje sa 20 poena, 18 skokova i dve asistencije za "plus 15" sa njim na parketu.

Stiven Adams odgovorio je sa 17 poena, devet skokova i tri asistencije, ali Pol Džordž nije mogao da odgovori nikome ništa pa su (3) Portland Trejlblejzersi iskoristili domaći teren i poveli 1:0 u potencijalno najzanimljivijoj seriji prve runde - 104:99.

Džordž je sve vreme "povlačio" nazad (6) Tander, šutirajući 4/15 za tri poena, a 8/24 iz igre. To dovoljno govori koliko je učinak od 26 poena, deset skokova i četiri ukradene lopte zapravo "varka".

Rasel Vestbruk zabeležio je tripl-dabl od 24 poena, deset skokova i deset asistencija, ali ni sam nije mogao da pogodi van linije 7,24 iz četiri pokušaja. U isto vreme, neverovatnom Demijanu Lilardu nije bila potrebna linija, pogađao je trojke i sa devet metara pa je sa 30 poena (5/11 za tri), četiri skoka i četiri asistencije bio centralna figura meča u kojoj njegov partner, Si-Džej Mekalum, nije razočarao poput Džordža. Postigao je 24 poena uz tri trojke iz sedam pokušaja i umeo da se "skloni" po strani kada je bio trenutak da Lilard i Kanter napadnu obruč gostiju.

Prva utakmica između (4) Boston Seltiksa i (5) Indijana Pejsersa odigrana je u "Gardenu" još u nedelju uveče i više je ličila na meč Fajnal-fora Evrolige - 84:74, uz podatak da su gosti nekako uspeli vođstvo od 33:43 iz druge da pretvore u zaostatak od 84:62 u četvrtoj deonici.

Drugim rečima, da postignu 19 poena za skoro dve pune četvrtine.

Kanter je potpisao za Blejzerse 13. februara, šest dana nakon što su ga Njujork Niksi isplatili i oslobodili obaveza u nastavku sezone. Malo je reći da je dobro odmenio teško povređenog Jusufa Nurkića, koji neće igrati košarku ove sezone.

Rezultati:

(1) Milvoki - (8) Detroit 121:86, rezultat u seriji 1:0

/Adetokunbo 24, 17 sk, 4 as - Kenard 21, 4 sk, 2 as/

[embed]http://youtu.be/6JJgpSR2hHg[/embed]

Izvor: YouTube

(4) Boston - (5) Indijana 84:74, rezultat u seriji 1:0

/Irving 20, 5 sk, 7 as - Jang 7, 4 sk, 6 as/

[embed]http://youtu.be/XZ4QdzBDbSs[/embed]

Izvor: YouTube

(3) Portland - (6) Oklahoma 104:99, rezultat u seriji 1:0

/Kanter 20, 18 sk, 2 as - Vestbruk 24, 10 sk, 10 as/

[embed]http://youtu.be/f46TU31gGKs[/embed]

Izvor: YouTube

(4) Hjuston - (5) Juta 122:90, rezultat u seriji 1:0

/Harden 29, 8 sk, 10 as - Gober 22, 12 sk/

[embed]http://youtu.be/YXeklyFUYvM[/embed]

Izvor: YouTube

Zvezdin trener izbegavao da posle trijumfa odgovori na opširan govor svog kolege, naglasivši da priča samo o košarci. Pred treći meč u Podgorici: "Rezultat je 0:0".

Računajući i ABA Superkup, Crvena zvezda mts i peti put je savladala Budućnost ove sezone i ubedljivim nastupom stekla "meč lopte" za titulu i kartu za Evroligu.

Nakon utakmice, u kojoj je njegov tim deklasirao branioca titule, Milan Tomić je zahvalio navijačima na podršci i rekao da je samo jednom doživeo sličnu atmosferu - na klupi Olimpijakosa kada je gostovao u Štark areni, upravo Crvenoj zvezdi.

"Hvala publici i navijačima što su došli u ovolikom broju i što su nam stvarno pomogli da dobijemo još jednu utakmicu i da napravimo 2:0. Bez njihove podrške sigurno bi bilo mnogo teže. Za 30 godina u košarci sigurno da ovakvu atmosferu nikad nisam doživeo. Jesam jedino kada sam igrao sa Olimpijakosom u Areni".

Kratko analizirajući utakmicu, rekao je...

"Mislim da smo svih 40 minuta dominirali, to govori i rezultat, ali to ne znači ništa. Igra se na tri pobede i moramo da budemo spremni da odigramo još kvalitetnije u Podgorici tu prvu utakmicu i da idemo na pobedu".

Na pitanje o povredi Stratosa Perperoglua, rekao je da nema konkretnu informaciju.

"List je u pitanju, ali ne mogu u ovom trenutku ništa više da vam kažem. Na pregledima je".

Upitan za govor trenera Budućnosti Jasmina Repeše, koji je rekao da nikad nije igrao u sličnoj "atmosferi linča", odgovorio je...

"Komentarišem samo košarku. Bavim se samo košarkom. Zahvalio sam se navijačima na podršci. Svako može da daje izjavu kakvu god hoće. Sigurno je i Budućnost igrala i derbije protiv Partizana, i mi smo, ne shvatam..."

"Bilo je 6.000 ljudi u hali, da li da ne navijaju za Zvezdu? Molim vas, samo pitanja u vezi sa košarkom", dodao je Tomić.

.flowplayer .fp-ui .ad-time:before { content: ': ' }

Izvor: MONDO/Arena sport

U osvrtu na nastup svog tima, rekao je da su crveno-beli ostvarili trijumf pre svega timskom igrom.

"Igrali smo tako, timski, od prve sekunde i prvog minuta. Ako imamo 20 asistencija i 7 grešaka, to je znak da smo odigrali timski. Odžo, Čović, Dobrić, Stratos... To je sve timski odigran posao. Najbitnija je bila odbrana, ne toliko napad. U odbrani smo imali fokus na Kolu i Gordiću... Kad odigraš dobro u odbrani, biće lakih poena u kontranapadu".

Upitan da li je Čović bio faktor iznenađenja za Podgoričane, Tomić je odgovorio:

"Pa, gospodin Repeša je pre prve utakmice rekao da je Filip u odličnoj formi. Kako onda nisu očekivali?".

Na konstataciju da je Zvezda i treću važnu utakmicu u nizu završila revijalno, Tomić je rekao da njegov tim ima samopouzdanje.

"Igramo lepu, agresivnu i brzu košarku. I posle treće utakmice protiv Partizana, gde smo dobili lako i ovde dve protiv Budućnosti... To je dobro za naš tim. Što se tiče samopouzdanja, moramo biti spremni za Podgoricu. Ne smemo da stanemo posle 40 razlike. Ne, ne... ABA liga se uzima kada se dobije treća utakmica".

Upitan za odličan učinak svog tima ove sezone protiv Budućnosti, Tomić je odgovorio kratko:

"Rezultat je 0:0".

Potom je ispričao priču...

"Pratiš basket dugo godina... Sećaš se utakmice Olimpijakos-Sijena, plej-of za ulazak na F4... Bilo je 56 razlike u Pireju, a sledeću smo izgubili i nismo se ni plasirali na F4. Sve se to samo piše. Moraš da budeš koncentrisan, rekao sam to igračima i posle prve utakmice... Imamo treću utakmicu, ne živi se od prošlosti", naglasio je Tomić.

Trener Budućnosti najviše govorio o atmosferi posle debakla svog tima u "Pioniru".

Budućnost se vraća u Podgoricu sa uzastopnim porazima i uzdrmana nakon uvodnih mečeva regionalnog finala protiv Zvezde.

Nakon neuspeha i u drugoj utakmici, trener šampiona ABA lige Jasmin Repeša stavio je teren u drugi plan i više govorio o svojim utiscima koji se tiču ambijenta, uvreda, skandiranja, pljuvanja...

"Što se tiče utisaka, pre toga bih čestitao stručnom štabu i igračima Crvene zvezde na dobro odigranoj utakmici i na ne zasluženoj, nego više nego zasluženoj pobedi", počeo je on.

"Što se tiče utisaka, utisci na mene su sasvim nešto drugo nego košarkaški. Prošao sam u 57 godina sve, teške terene i teške utakmice i zahtevne utakmice i sa reprezentacijom i na fajnal-forovima i prvenstvima, međutim žao mi je što moram reći da ovakav linč nikada nisam ni doživeo, ni video u svom životu. Žao mi je što je to tako, pre svega radi košarke i radi svih nas, radi vas...", dodao je Repeša.

"Mislim da ovo nema nikakve veze sa sportom. Od dolaska ovde, do završetka samog, da moram baciti odelo jer je puno hrkotine... To je nešto što verovatno ni u Srbiji niko ne opravdava. Igrao sam derbije u Bolonji, koji ima puno tenzije, ali kažem, sve to ima granicu do koje se ide. Strašno mi je žao i krivo, nemojte me pogrešno razumeti. Među svojim prijateljima imam veliki broj Srba i dragi su mi da vam ne mogu objasniti. Ne dajem ih za sve na svetu", nastavio je u i u dahu produžio monolog.

"Sačuvao sam ih kad su bili teški trenuci i ostali smo svi zajedno. Međutim, ovo... Najblaža reč koja se može reći je 'psihijatrija najvećeg reda'. Ko je kumovao i zašto je to tako... To je iz oblasti ljudi koji se bave time".

"I da se igra u Podgorici, ne vidim smisao apsolutno nikakav. Jer to nema veze sa sportom, to je debelo prešlo granice sporta, daleko je od granica terena... I strašno mi je žao. Neću dalje, jer bih onda morao da pričam još neke stvari koje pre svega kao čovek, a ne kao trener ne bi trebalo da kažem. Osetio sam potrebu da to kažem... Trebao sam doneti sako, da vidite na šta to liči. Ničim izazvan. Ne znam ko je od nas bilo kojim gestom i reakcijom i na terenu i van njega napravio nešto da bi to bio takav linč... Još jedno, ne umanjujem zasluge Zvezde za pobedu, za zasluženo 2:0 i za njihov odnos koji jesu imali".

Na pitanje da li je ovo zaista najgora atmosfera u kojoj je igrao, uz podsećanje na prve utakmice srpskih i hrvatskih timova posle rata, poput Partizana i Cibone, Repeša je odgovorio...

"Apsolutno kažem da se ovo ne može nazvati atmosferom, već linčom. Ne kažem da nije bilo takvih stvari, ali ako treba da ih bude i za narednih 20 i 40 godina, onda to neka vama ide na dušu. Ne znam šta vam moram reći. Najteže je onome ko je izgubio onoga najbližeg, sina, brata, sestru dece. Bilo je i ovde svega, bombardovanja... Ali, danas, 2019. godine ovakav odnos... Oprosti mi, ali ja to ne prihvatam".

Upitan da govori o igri svog tima, rekao je da ne može pod ovakvim utiskom da priča o igri.

"Ne mogu posle ovakvog poraza dati bilo kakve komentare na igru. Mislim da je besmisleno. Od dolaska, od guranja, pljuvanja, tunela... Raspitaj se šta je sve bilo... Verovatno je tu bilo i straha. Ne bih ulazio u to. Posle 'minus 40' nema smisla pričati šta je bilo dobro, a šta nije".

.flowplayer .fp-ui .ad-time:before { content: ': ' }

Izvor: MONDO/Arena sport

Da li veruje u preokret?

"Uvek verujem i preokretao sam i pre nego što sam to uradio sa Cedevitom (protiv Budućnosti od 0:2 do 3:2 u polufinalu 2015. godine - prim. aut). I u Italiji sam sa šestog mesta eliminisao Kantu i Romu sa Pešićem, Karltonom Majersom, Santjagom... Što se tiče sportskog dela - apsolutno verujem. Međutim, molim vas, razumite me kao čoveka, ne kao trenera. Ne znam uopšte kako sada sačekati Zvezdu dole kao čovek i kao trener? Šta ja imam bilo kome reći, kada moram da zgužvam i bacim odelo? Zaštitiću svakoga, kao što sam svakoga na svetu. Međutim... Ne mogu razumeti, zaista, i neću razumeti neke stvari. Mislim da je to otišlo predaleko".

Repeša je rekao da zna da je i prošle godine bilo tenzije u finalu, ali da se nije bavio time.

"Juče sam video suseda iz Čapljine koji sad živi tu, ručali smo. Zvezdaš je veći nego svi zajedno. Ako sad počnem da pričam, pogrešno ćete me shvatiti. U svojoj porodici imam sve i moj najveći dobitak nije ni sportski, ni ekonomski, već najveći da sam ih sve zadržao. To mi je najveći dobitak".

"Ko je kriv? Ustaše, šiptari, pravoslavci, Crnogorci, Nemci, Slovenci... Ne znam ko više nije kriv. To je kolektivna histerija. Gledajte ljude u oči, kako pene, pljuju, galame... To ne mogu da shvatim. Strah me je da me pogrešno ne shvatite. Samo to".

Još jednom uputan da govori o košarci, Repeša je dodao:

"Posle minus 40 ne bih radio analizu. Besmisleno je. Zvezda je u obe utakmice bila bolja i čestitam im za to".