Sport

Odlična partija i pobeda Voždovca protiv Napretka na početku prolećnog dela Superlige Srbije. "Zmajevi" posle 22 minuta vodili 3:0…

Na popularni "krov" nije došlo mnogo publike, ali to nije smetalo raspoloženim igračima Voždovca da odigraju izvanredno prvo poluvreme na početku prolećnog dela Superlige Srbije i da u drugom rutinski odrade posao uz još jedan pogodak.

Voždovac – Napredak 4:0 (3:0)!

Prvih 45 minuta 22. kola obeležili su uraganski napadi "zmajeva" i tri efektna gola za svega 20-ak minuta. Praktično, pitanje pobednika bilo je rešeno, a da se igrači nisu ni pošteno zagrejali.

Mrežu Napretka "načeo" je Miloš Mihajlov već u devetom minutu.

Defanzivac domaće ekipe se majstorski ubacio posle kornera, iskoristio neopreznost odbrane Kruševljana i glavom savladao Nikolu Petrovića.

Tačno deset minuta kasnije bilo je 2:0. Voždovac je brzo izveo prekid na polovini Napretka, Filip Stuparević je izbio u prvi plan i vrlo lepo "bocnuo" loptu preko golmana gostujućeg sastava. Šokantan početak za tim Milorada Kosanovića bio je još gori samo tri minuta kasnije, u 22. Opet je važnu ulogu imao Stuparević, dobio je od Predraga Sikimića idealnu loptu po desnom krilu, na drugoj stranu još bolje se ubacio Alen Mašović, koji je na odličan centaršut reagovao iz prve i po treći put zatresao mrežu Napretka.

Nastavljena Superliga Srbije, interesovanje - NULA!

Stuparević, fudbaler koji će od leta igrati na pozajmici u Udinezeu, je epitet junaka utakmice definitivno stekao u 68. minutu.

.flowplayer .fp-ui .ad-time:before { content: ': ' }

Izvor: TV Arena sport/MONDO

Voždovac je apsolutno kontrolisao dešavanja na terenu od trećeg do četvrtog pogotka, nedozvoljavajući gostima da ih ugroze. Lako su "zmajevi" izlazili na kraj sa nepovezanim napadima Napretka i sa, očiglednom, lošijom spremom. Iz takve igre "sevnula" je kontra, koju je golom završio Stuparević. Njegov udarac sa 16 metara išao je po sredini, a lopta se kroz noge Petrovića "uvukla" u gol.

Milorad Kosanović, šef stručnog štaba Kruševljana, bio je razočaran posle debija ovog "proleća".

"Imaćemo vrlo, vrlo težak posao. Platili smo ceh bolestima, neradu, nemogućnosti da se neke stvari slože... Izgubili smo vrlo naivno utakmicu, praktično bez ozbiljne igre protivnika, sami smo sebi dali sva četiri gola", rekao je Kosanović, trener Napretka.

Dragan Aničić utakmicu je video na drugačiji način.

"Trudićemo se da uđemo u plej-of, imamo još osam utakmica. U prvih pola sata smo pokazali šta treba da krasi jednu ekipu, nadam se da ćemo to produžiti na 60-70 minuta. Da ne zakeram, izuzetno sam zadovoljan, jer nije mala stvar pobediti Napredak 4:0", istakao je trener Voždovca.

Voždovac je napredovao na tabeli i sada je na 10. mestu sa 22 boda. Napredak će ostati na šestom mestu sa 33, jer sedmoplasirani Proleter, Radnik i Vojvodina imaju po 28.

Rezultati 22. kolo:

Voždovac – Napredak 4:0 (3:0)

/Mihajlov 9, Stuparević 19, 68, Mašović 22/

u subotu:

13.00 Bačka – Partizan (TV Arena sport 1)

14.00 Mačva – Mladost

14.00 Proleter – Radnik

15.00 Radnički – Čukarički

16.00 Crvena zvezda – Vojvodina (TV Arena sport 1)

u nedelju

14.00 Dinamo – Spartak

14.00 Rad – Zemun

TABELA: Crvena zvezda 59, Radnički 50, Partizan 44, Čukarički 39, Mladost 33, Napredak (+1) 33, Proleter 28, Vojvodina 28, Radnik 28, Mačva 22, Voždovac (+1) 22, Spartak 19, Bačka 18, Rad 16, Zemun 15, Dinamo 10 bodova.

***Prvih osam klubova takmičenje posle 30. kola nastavlja u plej-ofu, a drugih osam u borbi za opstanak, odnosno plej-autu.

Rudolf Ingram Junior ima samo sedam godina, ali ga već sada nazivaju novim Useinom Boltom.

Najbrži dečak u Sjedinjenim Američkim Državama, a vjerovatno i u celom svetu, je sedmogodišnji Rudolf Ingram koji svojom brzinom ostavlja bez daha bilo da se bavi američkim fudbalom ili atletikom.

Naime, mali Rudolf je aktuelni trostruki prvak SAD u trčanju, a zanimljivo je da se bavi i američkim fudbalom u kojem je njegov tim, takođe, osvojio Superboul za mališane, i to bez izgubljene utakmice.

Pažnju publike je privukao učestvujući u trci na sto metara, koju je Rudolf istrčao za samo 13,48 sekundi, što je američki rekord za njegov uzrast.

Dečak je, takođe, privukao pažnju američke košarkaške zvezde Lebrona Džejmsa i tima američkog fudbala Tampa Bej Bakanirs.

Rudolf je počeo da trenira sa svega četiri godine.

"Mogu da mu omoguće svu opremu koja mu je potrebna da bi bio sjajan, ali njegova snaga, radna etika i volja za uspehom su to što ga pokreće i dovodi do rezultata. On ne voli da se oseća kao gubitnik. On želi uvek da pobedi", rekao je njegov otac.

View this post on Instagram

My Father Told Me (@ftf_kool ) That You Win Mentally Before You Win Physically I’m #1 Before The Race Start #Focus #BeGreat

A post shared by Blaze The Great (@blaze_813) on Feb 11, 2019 at 5:11am PST

On vodi dečakov profil na Instagramu i prati njegove treninge. Kaže da svom sinu pokušava da obezbedi normalan život.

View this post on Instagram

Only The Beginning Father Son Duo @ftf_kool

A post shared by Blaze The Great (@blaze_813) on Feb 12, 2019 at 3:12pm PST

"Nikad nisam propustio trening, nikad nisam propustio utakmicu i pratim sve njegove treninge. On je velika zvezda ostalim ljudima, a za mene je samo beba. Ja sam snimatelj, trener, njegov vozač i sve to bez plate. Moja želja je da ga vidim srećnog kako radi ono što voli", rekao je tata Rudolfa Ingrama.

Leri, Majk i Barkli dobijali su mečeve, ali Dominik Vilkins je uvek dobijao duel.

"The Human Highlight Film" - Zašto ovaj nadimak?

Ako pogledate par klipova na "Jutjubu" biće vam jasno. Jedno je zakucati na "Slam Dunk" takmičenju, a sasvim drugo to uraditi na ozbiljnoj utakmici. Dominik je u igri vrlo lako izvodio zakucavanja iz takmičenja. Dao nam je poseban doživaljaj gledanja košarke, a protivnicima poseban doživljaj sportskog poniženja, zakucavajući neretko preko dvojice igrača. I dalje se pamti ono tomahavk zakucavanje protiv Dejvida Robinsona u punoj snazi. To su mogli samo posebni, a Nik je to svakako bio. Jedini igrači posle njega koji su imali tu silinu zakucavanja u igri bili su Šon Kemp i Vins Karter.

Mlad sam da se sećam njegovih igara sa vrhunca karijere, jer je Dominik ušao u NBA ligu iste godine kada sam se rodio. Stariji su imali tu privilegiju da ga gledaju, ali zahvaljujući "Jutjubu" možemo da se podsetimo njegovih utakmica i poteza. Mislim da je on čovek koji je najviše puta izveo 360 stepeni okret i položio loptu u koš. Neka me neko ispravi ako grešim, ali Nik je to radio bar 20-tak puta tokom sezone. I to je izgledalo prilično lako.

Vilkins je najveća legenda Atlanta Houksa. Bez ikakve dileme. Odigrao je najviše utakmica za Atlantu. Drugi je kradljivac u istoriji ove franšize, iza neprikosnovenog Mukija Blejloka. Ubedljivo je prvi u ukupnom broju poena ispred Boba Petita. Isto tako je prvi po ofanzivnom rejtingu, što je sasvim očekivano. Bio je devet puta "All star", nekoliko puta biran je u najbolje timove lige, a sa drugim "Dream Teamom" osvojio je zlato na Svetskom prvenstvu u Kanadi. Titule u Evropi su dalje u tekstu. Strpite se.

Bio je vrhunski napadač, ne šuter, već baš napadač. Pored toga igrao je jako dobru i čvrstu defanzivu, ali to je već karakteristika tog perioda košarke, kada je odbrana morala da bude jaka. Prosek poena do odlaska u Boston bio je oko 27 poena po meču. Računajte da su tada odbrane bilo višestruko jače nego danas, jer je važila parola - ili si jak ili te nema na mapi. Pored svega toga, ostaje žal što nije sa Atlantom postigao više. Maksimum je bilo polufinale Istoka. Nisu uspeli nijednom da dobace do finala iako im na putu uglavnom nisu stajali Bulsi ni Pistonsi. U jednom momentu su imali strašnu petorku koju su činili Dominik Vilkins, Dok Rivers, Kevin Vilis, Džon Betl i Mozes Meloun, gde se čini da je bek šuter Betl bio najslabija karika.

Vilkins je imao blistave sezone u Atlanti, bio je najbolji strelac lige, ali mnogo češće iza svog najvećeg rivala Majkla Džordana. Sa njim je gajio zdrav i dugotrajan rivalitet. Što na utakmicama, što tokom "All star" događaja. Kako je bio poznat kao jedan od najboljih, ako ne i najbolji kucač NBA lige, bio je gotovo redovan na tim takmičenjima. Prvo je održano davne 1984. godine, kada je završio treći. Tada su od njega bili bolji Džulijus Irving i Leri Nens senior. Rivalstvo koje je počelo 1985. godine, kada je pobedio Džordana u finalu, nastavljeno je tek 1988.

Trebalo je da se ono nastavi odmah sledeće godine, ali je Džordana povreda sprečila da se pojavi, Vilkins bi rekao - strah od poraza. U tom finalu Vilkins je poražen od saigrača, Entonija "Spad" Veba, najnižeg košarkaša koji je pobedio u zakucavanjima od kada postoji ovo takmičenje.

U finalu 1988. godine konačno su se veliki rivali sreli drugi put. Džordan je odneo pobedu sa dva poena razlike. Bio je to leteći šou njih dvojice. To je onaj momenat legendarnog zakucavanja sa linije slobodnih bacanja. OK, ne baš odraz sa same linije, jer je levim stopalom zgazio unutar reketa. Vilkins i dalje misli da je opljačkan na tom takmičenju. Kaže da mu je mnogo ljudi iz košarke reklo da je opljačkan i da je zaslužio titulu.

Poslednje takmičenje na kome je učestvovao i u kome nam je dao užitak da gledamo varijacije njegovih "windmill" zakucavanja desilo se 1990. godine. Rivali su mu u polufinalu bili Pipen, Kemp i dva Kenija, Smit i Voker. Pipen je na tom takmičenju poranio sa zakucavanjem, jer je izveo ono što je Džordan uradio, ali sa linije bacanja. Previše rano. Prva runda. I tada nije dobio punih 50 poena. Još jedan razlog da Vilkins ostane pri tvrdnji da je opljačkan. Zanimljiv detalj je to što je Džordan sedeo iza Dominika na klupi i zajedno su kroz smeh komentarisali sva dešavanja. Vrlo je verovatno da mu je tada opet pomenuo da je dobio titulu nezasluženo i da je trebalo da pripadne njemu.

[embed]http://youtu.be/zl0G71v8K68[/embed]

Izvor: Youtube/xNikeFlash

Nije rivalitet bio izražen samo u duelima sa Džordanom, već i sa genijalnim Lerijem Birdom. Svima je u sećanju sedma utakmica serije Seltiksa i Hoksa. Gledao sam je na kaseti dosta kasnije, jer sam u tom trenutku imao samo šest godina i nisam znao šta je NBA liga. I da, na VHS-u, kakav CD, kakav USB... samo kasete i video rekorderi! Seltiksi su dobili seriju sa 4:3, ali ostaće upamćen duel Lerija i Dominika. Vilkins je postigao 47 poena to veče, šutirajući iz igre 19 od 23. Bird je ubacio 34 poena, od toga čak 20 u poslednjoj četvrtini. U tom delu "majstorice" samo su postojala njih dvojica. Igrali su svoje minijature, jedan protiv drugog. To je bila jedna od onih utakmica koju gledate bez treptaja. Samo buljite u ekran i pitate se da li su oni zaista toliko dobri. Da, jesu.

Kada je osvojio titulu najboljeg strelca priznao je da je godinama jurio za poenima kako bi prestigao Majkla Džordana. Kada ga je prestigao, mogao je da odahne, ali samo na kratko. Nastavio je da ga juri sledećih sedam godina, da bi na kraju rekao da diže ruke i da je preteško juriti Džordana na tom polju. Iako je Dominik bio mašina za postizanje koševa. Eto, toliko je Majk bio dobar...

Kada se vratio u Atlantu, ali u dresu Klipersa, doživeo je desetominutne ovacije. Cela hala je bila na nogama. Dočekali su svog heroja onako kako dolikuje. Pre toga su čelnici Hoksa odlučili da se klade na Denija Meninga i da će ih on odvesti u plej-of umesto Vilkinsa, ali su pogrešili. Nik je stigao u svoju Atlantu, postigao četiri poena do poluvremena. Na poluvremenu je seo sam u svlačionici i rekao sebi: "OK je Nik. Smiri se, opusti se i radi ono što najbolje znaš da radiš". A to je bilo punjenje koša rivala. Rekao je Marku Džeksonu da mu da loptu i da se pomeri. U drugom poluvremenu je ubacio 32, za ukupno 36 poena na svom terenu. Tada je imao 34 godine i prosek od skoro 30 poena po meču, ali je odigrao samo 25 utakmica te sezone i to je jedan od razloga očajnog učinka Klipersa, iako su imali prilično konkurentan sastav.

U toj trci za Džordanom, bio je očigledno jako inspirisan. U karijeri je imao dva meča sa rekordnim brojem poena, kada je postigao po 57. Prva utakmica je bila protiv Netsa, a druga protiv Bulsa. U toj utakmici protiv Bulsa pokazao je koliko je dobar igrač bio. Bio je blizak prijatelj sa Majkom, isto tako i sa Barklijem. Često se sastajao sa njima pre i posle utakmica. Ali na terenu to nije ništa značilo. Te godine dobili su Bulse sa skoro 30 poena razlike, a Vilkins je postigao pomenutih 57 poena. Posle toga je izjavio: "To je bio Čikago. To su bili Bulsi. Da, to jeste nešto posebno. Trener me je izveo iz igre kada smo bili na 20 razlike, rekavši da sam dovoljno igrao. Hteo sam da oborim rekord, ali nisam mogao, jer me je držao na klupi skoro celu poslednju četvrtinu".

Bio je rođeni takmičar. Nešto najbliže Džordanu u tom vremenu, uz Klajda Drekslera. Koliko je voleo da poentira i takmiči se, uvideo je Majk Fratelo kada je postao trener Houksa. Posle Nikove "ruki" sezone seli su da popričaju kako mogu da unaprede igru celog tima. Vilkins je kratko odgovorio: "Pa, mogu da postižem više poena". Prilično lako za njega. Posle toga je usledilo pitanje ko u ligi može da skače više od njega, on je odgovorio: "Niko, treneru. Ja skačem najviše". Isti odgovor je stigao i kada je Fratelo pitao ko je najbrži igrač u ligi. Vilkins je pucao od samopouzdanja i to ga čini jednim od najvećih ikada. U početku je osrednje šutirao bacanja, da bi kasnije unajmio jednog od najboljih trenera za šut da bi podigao bacanja na preko 80 odsto. Jednom je od 23 bacanja koja je šutnuo pogodio svih 23, nesvestan da je postavio rekord.

[embed]http://youtu.be/AS5putGxdcI[/embed]

Izvor: Youtube/NBA

Ako bi navodili sve njegove rekordne utakmice trebalo bi još dosta redova, kao npr. onu protiv Loših momaka iz Detroita, kada je u plej-ofu ubacio čak 50 poena protiv najbolje odbrane u ligi ili kada je postigao 30 poena odmah posle oporavka od povrede Ahilove tetive, kada su ga već svi otpisali. Ali, ne možemo da ne pomenemo "revolveraški" duel njega i njegovog velikog prijatelja Čarlsa Barklija, još dok je Barkli igrao za Filadelfiju. Utakmica je završena pobedom Atlante 112:110, gde je Vilkins postigao 49 poena, a Barkli 47. Barkli je bio posebno motivisan, jer je bio besan posle "All star" utakmice, a razlog je bio trener Houksa, Majk Fratelo, koji ga je uveo u igru na samo pet minuta. Barkli je hteo da im ubaci bar 50 poena, ali je Dominik bio više motivisan. Barkli je samo bio besan. Da sve ovo začinim na kraju - iako nije bio dobar šuter za tri poena, mada je znao da pogodi kad je trebalo, jedne noći je sa 37 poena spakovao čak osam trojki. Time je držao timski rekord sve dok ga nije oborio Stiv Smit, čuveni šuter Houksa.

Jedino za čime Vilkins i danas žali je to što je propustio rekordnu sezonu Bulsa i njegovog ljutog rivala, Majkla Džordana. Jer da je Dominik bio tu, Bulsi ne bi postavili rekord u najmanjem broju poraza, koji je kasnije oboren. Bar Dominik tako tvrdi, a ko smo mi da kažemo drugačije?

U ovom članku ću više pričati njegovu evropsku priču, jer sam imao prilike da gledam veliki broj Vilkinsovih utakmica u Evropi. U te dve sezone je ostavio mnogo jak pečat, jedan od najjačih kada se uzmu u obzir svi NBA igrači u evropskoj košarci. Pogotovo ako uzmete u obzir njegove godine, kada je igrao te dve sezone. Pored toga svi su se kladili da neće uspeti u Evropi. Godine, navike, nova sredina, druga filozofija igre i potpuno drugo shvatanje košarke. A dolazi kod jugoslovenskog trenera koji ne priznaje zvezde i kod koga su svi isti. A uz to već ima tri titule prvaka Evrope, dve sa Jugoplastikom i jednu sa Limožom koju je osvojio na odbranu i kontrolu protoka lopte.

PAO mu je bio prvi tim u Evropi posle 15 sezona u NBA ligi. Stigao je kao veteran, sa 35 godina, među zelene iz Atine. Jeste nabacio malo jaču kilažu, ali mu ona nije oduzela sposobnost da zakucava onako kako smo od njega navikli. PAO je u toj sezoni igrao pod komandom Bože Maljkovića. Taj tim je bio pažljivo sastavljen, a činili su ga legendarni plejmejker Janakis, sjajni strelac Alvertis, sa centra je reketom gospodario Stojko Vranković i uvek zahvalni Ikonomu. Na sve to je stigla ideja o dovođenju NBA igrača. Pao je dogovor sa Vilkinsom i on je posle duge NBA karijere rešio da krene put Evrope. U Atini ga je sačekalo oko 5.000 ljudi. On je bio jedan od tih 5.000. Septembarski dan na atinskom aerodromu je bio dan za pamćenje. Imao je doček vredan grčkih junaka iz istorije. Košarkaški Odisej je stigao u Atinu. Ako ste mislili da je to bilo sve od dočeka, prevarili ste se. Na prvom treningu - ne na utakmici, već na treningu - okupilo se skoro 13.000 ljudi. Ako se pitate koliko je PAO platio Dominika, radi se o cifri od sedam miliona dolara za dve sezone. A navijači Panatinaikosa mogu da zahvale i tadašnjoj upravi Seltiksa, koja je dovela Nika. Vilkins nije bio zadovoljan svojom ulogom u ekipi Bostona i to ga je nateralo da NBA ligu zameni Evropom.

Predsednik kluba mu je ispunjavao svaku želju, iako je Maljković ponavljao da je slab u defanzivi i da je sa njim nemoguća saradnja. Prvi deo sezone je bio prepun trzavica. Pljuštale su optužbe da nije dovoljno posvećen, da ne trenira dovoljno jako, a pored toga često je putovao za SAD. Na to se nadovezala smrt njegovog oca, kada je morao da napusti Atinu. Kada se vratio, čekala ga je kazna od 50.000 dolara koju, uzgred, nikada nije ni platio. Pritom je Vilkins optužio Maljkovića da ga tretira kao psa. Razlog je taj što se Vilkins vratio odmah za sledeću utakmicu, ali je Maljković odbio da ga uvede u igru, rekavši da igraju samo oni koji treniraju. To je bio klasični odnos, dobar i loš policajac, gde je predsednik bio dobar, a Maljković loš.

Kada su u intervjuu za hrvatski portal "Jutarnji" pitali Božu o tituli prvaka Evrope sa Panatinaikosom i o ključnim igračima, Vilkinsu i Vrankoviću, on je izjavio da je imao puno problema u prvom delu sezone sa Vilkinsom, poput izbegavanja treninga i nošenja inhalatora za astmu, iako niko nikada nije ustanovio da on ima astmu. Bar je nije imao dok je igrao u NBA ligi. Tu se kao neka vrsta medijatora našao Dino Rađa, sa kojim je Vilkins igrao u Bostonu. Rađa mu je rekao da je Boža korektan čovek i da je potrebno da trenira malo više kako bi dobio njegovo poštovanje. Na sreću svih, Vilkins je poslušao savet i sam doneo pobedu "zelenima" u Kupu. Kasnije, zajedno sa Stojkom, bio je najzaslužniji za evropsku titulu.

[embed]http://youtu.be/gRypK5TDNBg[/embed]

Izvor: Youtube/Trifillakia.gr

Sa 35, a kasnije punih 36 godina, Vilkins je imao preko 20 poena u proseku u toj sezoni koju je odigrao za PAO. Na putu do evropske titule je imao fantastičnih utakmica, ali su i takvi bili na korak od toga da ostanu bez Fajnal fora. Igrali su četvrtfinale protiv Benetona, koji je tada imao prilično jaku i uigranu ekipu. Igrom je dirigovao Danijele Bonora, Riki Pitis je šutirao iz svih pozicija, a posebno je voleo trojke iz koraka. Henri Vilijams je predvodio ekipu šuterski, dok je reketom gospodario Željko Rebrača, koji će kasnije dres Benetona zameniti upravo dresom Panatinaikosa. Igrala se treća utakmica koja je odlučivala ko će na Fajnal for. To je bio šuterski okršaj Vilijamsa i Vilkinsa. Vilkins je imao tu sposobnost da zadrži svoju formu i preciznost šuta dok je u padu. To mu je omogućilo da izbegne blokade i ima dovoljno vremena da razmisli šta će uraditi. U tome mu je obilato pomogla još jedna sposobnost, da može da "leti". Njegovo zadržavanje u vazduhu je bilo jako slično onome što je radio Džordan. Obojica su iz tog razloga mogli da promene odluku leteći ka košu, jer je taj let trajao prilično dugo.

Da se vratimo na tu utakmicu protiv Benetona. PAO je poveo osam razlike na pet minuta do kraja, ali Beneton je uspeo da se vrati. Vilkins je postigao poslednje poene, za vođstvo od pola koša pred poslednji napad Benetona. Lopta je išla na Rebraču koji je horogom pokušao da poentira preko Vrankovića, ali je lopta odbila da uđe u koš. PAO je kupio kartu za Fajnal for.

Ovaj F4 je igran u Parizu, što je posebno značilo Vilkinsu. On je tu bio domaći. Nik je rođen u Parizu, pre nego što je otišao nazad za Ameriku. Otac je bio vojno lice i bio je stacioniran u Francuskoj. U polufinalu su išli na CSKA gde je glavnu reč vodio Vasilij Karašev, uz Panova i Kudeljina. Vilkins je sa 36 godina spakovao 35 poena "armejcima" i poslao ih u borbu za treće mesto.

Finale je bilo posebna priča. Karnišovas je igrao u transu i držao Barsu u igri. Vilkins je po pravilu bio najbolji strelac, ali je Vranković bio van igre. Na minut do kraja PAO je vodio pola koša i imao napad. Lopta je otišla na Vilkinsa kome je očišćena strana da igra "1 na 1". Inteligentno je primetio da će biti udvojen i napravio je brzi prodor između dva igrača Barse. Šutnuo je "flouter", a meni ni danas nije jasno kako je ta lopta izašla iz koša. Stojko je pokupio ofanzivni skok kako bi dao ceo napad zelenima, iako je imao čist zicer koji bi značio tri poena viška. Janakis se na predaji lopte spetljao, okliznuo i otvorio čistu kontru Barsi.

I onda se desio istorijski trenutak.

Stojko Vranković se pojavljuje, skače sa isprekidane linije ispod bacanja i udara blokadu. Da li je bila silazna putanja ili ne? Da li je lopta prvo udarila u tablu ili ne? Dugo je trajalo većanje sudija. Sa tatom sam gledao ovu utakmicu i sećam se njegovog nerviranja jer je navijao za Barsu. Ja sam bio za PAO. I oni su dobili utakmicu sa pola koša razlike, uz sumnju da je blokada bila čista. Stojko je postao junak jednog dela Atine sa nula poena, ali zlata vrednom blokadom i ofanzivnim skokom. Vilkins je pokazao šta sve može sa 36 godina.

[embed]http://youtu.be/1_X_W5yylpk[/embed]

Izvor: Youtube/PaoRetro

Usledio je povratak u NBA ligu, gde je sa 37 godina bio prvi strelac Sparsa, iako je većinom ulazio sa klupe. To je jedna od najgorih sezona koju su Sparsi ikada imali, ali individualno jako dobra za Dominika. Sa prosekom od skoro 19 poena, uveliko kao veteran, pokazao je koliki je atleta i koliko je moćan igrač. Povreda Dejvida Robinsona je mogla da nagovesti izuzetno lošu sezonu sa samo 20 pobeda. Na pola te sezone je stigao i Greg Popović, koji je od tog momenta promenio tok istorije za Sparse.

Vilkins je posle jedne sezone rešio da se vrati u Evropu, ali je Grčku zamenio Italijom. Put ga je naneo u Fortitudo iz Bolonje, tada Timsistem. I tu su se desili dueli sa ljutim protivnikom iz istog grada, Kinderom, koji je te sezone osvojio Evroligu na Fajnal foru na kome je učestvovao i Partizan. U Kinder se tada vratio Predrag Danilović posle svoje odiseje po NBA ligi. Tim su uz njega činili Rašo Nesterović, iritantni Abio, čelični Zoran Savić, fantastični šuter Rigodo i Ugo Skonokini. Oba tima su imala zapaženo mesto u Evroligi.

Na strani Timsistema, pored Vilkinsa, bio je Karlton Majers. Dejvid Rivers je stigao iz Olimpijakosa sa iskustvom osvajanja trofeja. Galanda i Fućka su činili tandem izuzetno pokretljivih krilnih centara. Kjaćig je držao stameno mesto ispod koša. Njega ste baš teško mogli da pomerite iz ležišta, uz Dena Geja koji je znao jako dobro da čuva reket. Partizan je tada bio u grupi sa Timsistemom i sećam se svake utakmice, posebno ovih protiv Timsistema. Vilkins je i sa 38 godina oduševljavao svojim šutem u koga se više pouzdao nego u zakucavanja. Pokušavao sam da imitiram njegov šut na treninzima, jer je omogućavao da lako izbegnete blokade, što sam opisao u redovima iznad.

Timsistem je u četvrtfinalu išao na gradskog rivala. Prvu utakmicu Vilkins je propustio, što oslikava laku pobedu Kindera. Već u sledećoj Kinder je pobedio samo košem razlike, a 38-godišnji Vilkins je ubacio 23 poena u šuterskom okršaju sa Danilovićem, koji je postigao isti broj poena na drugoj strani. Pitanje je šta bi se desilo u toj seriji da je Vilkins igrao prvu utakmicu. Ovako, ostali su bez titule u Evropi, a zatim i u Italiji, gde ju je takođe pokupio Kinder, a Danilović bio MVP. Finale je bilo strašno uzbudljivo i rešeno je u "majstorici" (3:2). Ta serija je ostala zabeležena u istoriji Palakanestra kao jedna od najuzbudljivijih finalnih serija, naročito peta utakmica koja je otišla u produžetak. Timsistem je 13 sekundi pre kraja vodio sa četiri razlike, a onda je na scenu stupio Saša Danilović. Pogodio je trojku uz faul. A faul je upravo napravio Vilkins. Zatim je Dejvid Rivers izgubio loptu, otišli su u produžetak i titula je pripala najljućem rivalu.

[embed]http://youtu.be/8IKCDu5O4AY[/embed]

Izvor: Youtube/Paolo Lorenzi

Nekoliko puta je izjavio da mu Bolonja nedostaje. Tu je posebno zavoleo italijansku kuhinju, bez koje danas ne može. To pokazuje i održavanje kilaže na zavidnom nivou. Iako boluje od dijatebesa ne odriče se italijanske kuhinje. Šalu na stranu, deda i otac su mu preminuli od dijatebesa, a Dominik iako je dugo odbijao činjenicu da boluje, na kraju je prihvatio stanje kakvo jeste. Sve je krenulo od karakterističnih simptoma i morao je nešto da menja i to brzo. Kako je bio posevećen na terenu, tako je počeo da bude posvećen u odnosu na svoje zdravlje. Umesto galona sokova koje je pio kao igrač, sada je pio galone vode. Svega se odrekao, ali paste nije mogao. To mu je ostalo od Bolonje.

Dominik Vilkins je tri puta dobio pečat besmrtnosti. Prvi, kada je njegov dres sa brojem 21 podignut pod svod "Filips arene", januara 2001. godine. Zatim je stigao i drugi pečat, u vidu ulaska u Kuću slavnih, 2006. godine. Na bini je sa njim stajao njegov idol, Džulijus "Dr. J" Irving. Vilkins je nekoliko puta napominjao da je Irving neko ko je uveo atletska zakucavanja u igri i umetnost u igru. Od njega je, priznaje, dobio ideju za sva svoja zakucavanja i slobodu da ih obilato koristi u igri. A, treći pečat je stigao 2015. godine, kada je otkrivena statua Dominika Vilkinsa ispred dvorane Houksa. Figura oslikava njegovo čuveno "windmill" zakucavanje koje su kasnije počeli da koriste mnogi igrači u NBA ligi, ali i šire.

Kao jedna od najvećih legendi lige i sigurno najveća legenda Houksa dobio je svoje zasluženo i večno mesto ispred hale u kojoj je godinama dizao na noge svakog navijača koji je dolazio na utakmice. Njegov dugogodišnji saigrač Dok Rivers opisao ga je ovako: "On je bio neki drugi svet. Isto kao Majk ili Leri. To je bilo zlatno doba lige i ne lažem vas kada vam to kažem. U toj utakmici protiv Seltiksa, ja sam u jednom momentu stao, kleknuo i uživao u duelima Nika sa Lerijem, takođe sa Majkom ili Barklijem. Svi oni su dobijali mečeve, ali bi Dominik uvek dobio duel".

Ako je verovati Riversu, Dominik je čovek koji nije imao loš dan i koji je stalno pričao o košarci. Danas radi u svojim Houksima kao zamenik predsednika košarkaških operacija, još od 2004. godine, pokušavajući da postavi neke nove, uspešne Houkse. Prvi put mu je to uspelo sa Horfordom, Džošom Smitom, Tigom i ostalim mladim zvezdama. Sada sklapa neku novu slagalicu sa supertalentovanim Kolinsom, Prinsom i Trejom Jangom. Nadam se da ćemo već za par sezona gledati Houkse kao učesnike plej-ofa. Imaju Dominika i pobednički duh koji on nosi, tako da nema sumnje.

I dan danas žalim što nisam imao prilike da pratim te epske duele koje je Dominik vodio na terenima NBA lige. Ostaju samo snimci. Lošeg ili osrednjeg kvaliteta. Ali, nije toliko bitan kvalitet snimka, kad je čovek na snimku vanserijski. A Dominik je bio vanserijski i vanvremenski. I kao što kažu, forma je prolazna, ali je klasa večna. Živeo Nik!

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA

Na stadionu Voždovca svega nekoliko stotina gledalaca prati prvi duel 22. kola Superlige Srbije.

Posle dva meseca pauze, utakmicom "na krovu" između Voždovca i Napretka, nastavljena je Superliga Srbije.

Rekli bismo, dugo je trajalo i baš smo se uželeli domaćeg fudbala...

Možda!?

Sudeći po kadrovima koje smo zabeležili na stadionu "zmajeva", ljubitelja srpskog fudbala je sve manje. Tribine stadiona "na krovu" su skoro sablasno prazne, toliko da se stiče utisak da Voždovac odrađuje suspenziju stadiona.

"Dodaj", "zatvori", "ubaci se", "šta radiš to", bez problema se s obe klupe čuju instrukcije dvojice trenera Dragana Aničića i Milorada Kosanovića.

S obzirom na to da je zbog praznika, neradnog dana i lepog vremena, termin gotovo idealan - poražavajuće!

Da nema grupice popularnih "Invalida", navijačke frakcije koja podržava Voždovac, bili bismo uvereni da je reč o kazni. Ovako…

Ipak se nismo previše uželeli domaćeg fudbala.

U Nišu je u toku treće četvrtfinale Kupa "Radivoja Koraća"

Prvi polufinalni par završnice Kupa Radivoja Koraća je poznat: Partizan - FMP. U petak ćemo saznati drugi.

Prvi meč dana počeo je u 17.00 časova u "Čairu", gde Mega i Borac Čačak igraju potencijalno najuzbudljiviji meč četvrtfinala. Pratite utakmicu uz MONDO.

- PRVA ČETVRTINA -

Košarkaši Mege, večerašnji favoriti, izuzetno su loše napadački ušli u meč i pogodili samo četiri od uvodna 22 pokušaja. Za dva poena šutiraju 2/14!

U takvoj situaciji, nije iznenađenje što su Čačani završili prvu deonicu u rezultatskom "plusu", iako ni oni nisu previše iskoristili takav start ABA ligaša.

Naprotiv, Čačani šutiraju iz igre 3/14 i to dovoljno govori o tome kakav meč za sada gledaju ljubitelji košarke. Obe ekipe su u prvih desete minuta zajedno pogodile samo sedam od 36 šuteva! Četvrtfinale

Mega - Borac Čačak 17.00

Crvena zvezda mts - Dinamik 19.30 odigrano u četvrtak

FMP - Sveti Đorđe 112:58

Partizan - Novi Pazar 102:72

Polufinale u subotu

FMP - Partizan 17.00

Mega/Borac - Zvezda/Dinamik 19.30

Finale u nedelju, od 17 časova.

Rezultat duela protiv Pari Sen Žermena neće najviše zaboleti stručni štab "crvenih đavola". Mnogo lošije vesti stigle su od lekara...

Do poluvremena utakmice protiv PSŽ-a, Mančester junajted ostao je značajno oslabljen. Već tada, kada su Antoni Marsijal i Džesi Lingard morali da sednu kraj terena zbog povreda, bilo je jasno koliko će ekipa Ole Gunar Solskjera imati težak posao.

A, onda su počeli da "padaju" golovi Parižana...

.flowplayer .fp-ui .ad-time:before { content: ': ' }

Izvor: MONDO/Arenasport

Dva dana posle tog meča na Old Trafordu, iz Mančestera su stigle veoma nepovoljne vesti po "crvene đavole": Entoni Marsijal i Džesi Lingard, jako važni Solskjerovi igrači, moraće da odsustvu po tri nedelje zbog povreda.

"Mislim da nekoliko sedmica neću moći da računam na njih. Uradili su sjajan posao za nas i bili veoma važni", izjavio je Norvežanin.

Bez njih dvojice, u prvi plan će biti "izbačeni" Aleksis Sančez i Romelu Lukaku, jer će povređeni tandem odsustvovati sa jako bitnih utakmica - protiv Čelsija u FA Kupu (ponedeljak), a zatim i u okršajima protiv Liverpula, Kristal Palasa, Arsenala (sve u Premijer ligi), kao i u revanšu protiv Pari Sen Žermena.

Dečak od 12 godina, koji se zove i preziva kao jedan od najboljih mladih fudbalera sveta, uskoro bi mogao da zaigra na Parku prinčeva.

Kilijan Mbape je pred vratima Pari sen Žermena.

Daleko poznatiji Mbape već dve sezone nastupa u dresu "svetaca", a sada bi, doduše u pogonu mlađih kategorija, mogao da mu se priključi imenjak i prezimenjak.

Talentovani Kilijan Mbape, dečak od samo 12 godina, na skeneru je skauta PSŽ-a i prema informacijama iz Francuske uskoro bi mogao da postane član popularnog kluba.

Mlađi Mbape je rođen 2007. godine i član je omladinske škole u kojoj je svojevremeno prve korake u fudbalu napravio Pol Pogba.

Otac mladog fudbalera stalno mora da objašnjava da ime sinu nije dao po poznatom fudbaleru, jer je između dvojice Kilijana razlika osam godina i kada se mlađi rodio, stariji je imao tek 12 godina i bio je daleko od svetskih zvezda.

"Ljudi me pitaju da li sam ime sinu dao po fudbaleru. Verovatno ne razmišljaju mnogo, jer svi zaboravljaju da je između njih razlika samo osam godina. Očigledno je da tada Kilijan Mbape nije bio tako veliki fudbaler i poznat kao danas", rekao je Erik, otac mlađeg Kilijana Mbapea.

Ipak, Erikova želja je da njegov sin jednog dana dostigne slavu starijeg kolege.

"Naravno da bih voleo da moj sin jednog dana postane sjajan fudbaler i da zaigra u PSŽ-u, ali sam isto tako svestan koliko je to teško postići", rekao je otac mladog igrača.

Timovi iz Aleksandrovca i Bara pojačali su se pred nastavak ABA lige

Poslednjeg dana prelaznog roka u ABA ligi redove su dopunili Igokea i Mornar.

Igokea je u svoje redove dovela dosadašnjeg igrača OKK Beograda Novaka Musića, člana mlade reprezentacije Srbije.

IT'S OFFICIAL: @BCIgokea signed with Novak Musić!More at: https://t.co/WSCS0Ap7IK#ABALigapic.twitter.com/G7WEXtlQct

— ABA Liga (@ABA_League) February 15, 2019

Reč je o pleju (20 godina, 189 centimetara), koji je ove sezone u KLS prosečno beležio 14,6 poena, 3,8 skokova i pet asistencija po meču.

Osim za ekipu OKK Beograda, nastupao je i za Megu, Smederevo i Beovuk.

Mornar je angažovao starog znanca.

Ivan Jelenić (33 godine, 191 centimetar) četvrti put u karijeri će obući dres Barana, čiji je bio i kapiten.

IT'S OFFICIAL: Ivan Jelenić joined @MornarBar... for the fourth time!More at: https://t.co/ku6xBkKYgt#ABALigapic.twitter.com/LPm9yMT5eu

— ABA Liga (@ABA_League) February 15, 2019

U člana ABA lige stiže iz Lovćena, a tokom karijere nastupao je i za Budućnost, Vojvodinu, Ksanti, Temišvar, Ulcinj, Spartak iz Subotice.

Nepredviđena okolnost ponovo je stvorila šansu da se Luka Dončić ipak pojavi na glavnom događaju u Šarlotu.

Iako je bio jedan od igrača sa najvećim brojem glasova u izboru za Ol star utakmicu, Luka Dončić ipak nije ušao u izbor za jedan od dva tima.

Međutim, situacija bi mogla da se promeni u njegovu korist u poslednjem trenutku.

Centar Nju Orleansa Entoni Dejvis trebalo bi da u nedelju bude rezerva na Zapadu (u ekipi Lebrona Džejmsa), ali se ipak povredio u poslednjoj utakmici uoči puta na Ol star.

Dejvis je na poluvremenu osetio previše snažan bol u ramenu i nije mogao da pomera levu ruku, što je neizbežno dovelo u pitanje njegov nastup u Šarlotu.

Njegovo mesto mogao bi da zauzme upravo Dončić, ali mu to neće biti garantovano zato što konačnu odluku i o ovom pitanju donosi generalni komesar NBA lige, Adam Silver.

Prošlosezonski MVP Evrolige u svakom slučaju će biti na mestu događaja, jer je predviđeno da dan ranije učestvuje u "Rising stars challenge" utakmici, u kojoj će biti saigrač našem Bogdanu Bogdanoviću.

Predsednik Barselone izjavio je da nema razloga da trofejni srpski trener ne ostane u klubu i posle ove sezone.

Otkako je na klupi Žalgirisa pokazao veliki trenerski potencijal, a potom i kvalitet, Šarunas Jasikevičijus u španskim medijima figurira kao potencijalni šef stručnog štaba Barselone.

Litvanac je mlad, govori strane jezike, popularan je i zato što je tri sezone igrao za Barsu, osvojivši dve "duple krune" i Evroligu.

Međutim, status Svetislava Pešića (69) na klupi trofejnog kluba nije pod znakom pitanja. Evo šta je tim povodom rekao predsednik Barselone, Đozep Marija Bertomeu.

"Jasikevičijus neće doći, zato što imamo Pešića koji dobro radi svoj posao. Čim je prošle godine preuzeo tim, osvojili smo Kup, uspostavio je red i dao igračima samopouzdanje. On bi mogao da ostane u klubu još nekoliko godina", kaže Bertomeu.

Barselona je sa skorom 17-3 prva na tabeli ACB lige, plasirala se u polufinale Kupa kralja, dok u Evroligi ima odlične izglede da uđe u plej-of prvi put otkako se takmičenje igra po novom formatu (30 kola, svako sa svakim).

Katalonci su peti na tabeli sa 13 pobeda i devet poraza, dok su prethodne dve sezone završili na 13. mestu sa skorom 11-19, odnosno na 11. mestu sa skorom 12-18.

Ivana Jorović "odvezla" se na dva točka u finalnu rundu kvalifikacija na turniru u Dubaiju

Može li ko jače od Ivane Jorović? Pa, ne!

Srpska teniserka je u prvoj rundi kvalifikacija u Dubaiju održala teniski čas Valeriji Strahovoj.

Jorovićeva je Ukrajinki isporučila dva "đevreka", pošto je slavila maksimalnim rezultatom - 6:0, 6:0.

Nakon "čišćenja" rivalke posle 53 minuta igre, Ivana, koja je 12. nosilac, izborila je plasman u finalnu rundu kvalifikacija.

Rivalka u borbi za ulazak u glavni žreb turnira u Dubaiju biće joj Stefani Fogele iz Švajcarske, trenutno 84. na WTA listi i druga "kosturašica" u kvalifikacijama.

Turnir u Ujedinjenim Arapskim Emiratima igra se za nagradni fond od 2.828.000 dolara, a prvi nosilac je najbolja teniserka sveta Naomi Osaka.

Pogledajte kako je izgledala vožnja sa fudbalerima Crvene zvezde, šta je Erik Jirka na srpskom rekao o "večitom derbiju", a šta je Branko Jovičić pričao sa dečakom koji trenira za golmana.

Lepo iznenađenje organizovali su u Crvenoj zvezdi za svoje navijače, kojima je uoči prolećnog dela sezone omogućeno da se provozaju tramvajem zajedno sa četvoricom prvotimaca - Brankom Jovičićem, Milošem Vulićem, Aleksom Vukanovićem i Erikom Jirkom.

Posebno oslikan tramvaj u simbole crveno-belih krenuo je sa nekadašnje okretnice kod Sajma, kod Gospodarske mehane, išao kroz centar do Bogoslovije, zatim kroz Ruzveltovu, preklo Bulevara kralja Aleksandra i Beogradskom ulicom do Slavije, pa na Autokomandu i potom nazad do Sajma.

VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju VIDEO, FOTO: Kroz Beograd u Zvezdinom tramvaju

Tokom vožnje, fudbaleri su bili raspoloženi za fotografisanje sa navijačima, davanje autograma, ali i priču. Posebno Branko Jovičić, koji je odgovarao na brojna pitanja sedmogodišnjeg Matije koji bi voleo da jednog dana postane golman, pa ga je interesovalo kako izgleda njihov rad na treninzima srpskog šampiona.

"Da li golmani treniraju zajedno sa igračima?", pitao je Matija Zvezdinog vezistu, koji mu je odgovorio da imaju svog trenera, ali nekada rade i zajdeno.

U Zvezdi se ne praznuje: "Gatuzo" produžio ugovor!

Istovremeno, ostali igrači su davali intervjue, a Slovak Erik Jirka je to činio na srpskom jeziku.

Jedno od pitanja odnosilo se na predstojeći "večiti derbi" sa Partizanom (2. marta na stadionu Rajko Mitić).

"Kada sam bio u Spartaku iz Trnave pred prvu utakmicu sa Zvezdom gledao sam na internetu snimke navijača. Kada je derbi to je... Pfff! To je top, top", pod utiskom je i dalje novi fudbaler crveno-belih.

Igrači su se vozili do Autokomande, gde su napustili tramvaj i uputili se na trening, poslednji pred subotnju utakmicu sa Vojvodinom u 16 časova (prenos na TV Arena Sport).

.flowplayer .fp-ui .ad-time:before { content: ': ' }

Izvor: MONDO/J. Terzić

Na "Vavi" u subotu gostuje Partizan...

Trener Bačke Zoran Govedarica rekao je da on i njegovi igrači veruju da će izboriti pozitivan rezultat u meču protiv Partizana, kojim nastavljaju domaće prvenstvo.

"U subotu je istinski fudbalski praznik u Bačkoj Palanci. U goste nam dolazi ekipa Partizana, o kojoj ne bih da trošim reči, jer se zna šta Partizan predstavlja u srpskom fudbalu", rekao je Govedarica.

Meč koji će direktno prenositi TV Arena sport 1 počinje u 13 časova.

Ekipa Bačke prolećni deo sezone dočekuje na 13. mestu sa 18 bodova, tri više od Zemuna koji je u zoni ispadanja, dok su crno-beli treći, sa čak šest bodova manje od niškog Radničkog i 15 manje od vodeće Crvene zvezde.

"Mi smo po tabeli u mnogo teškoj situaciji, ali i moji igrači i ja pozitivno gledamo na sutrašnji spektakl na našem stadionu. Verujemo da imamo šanse da iznenadimo Partizan i ostvarimo dobar rezultat", naglasio je Govedarica.

Od ulaska Bačke u Superligu 2016. godine, ova dva tima su odmerila snage pet puta. Samo u prvom duelu bilo je 0:0, i to kada se igralo na neutralnom terenu u Novom Sadu, a naredna četiri meča dobio je Partizan.

Na stadionu "Slavko Maletin Vava" sastali su se samo jednom. Poslednjeg dana marta 2018, crno-beli su slavili rezultatom 1:2, a strelci su bili Ognjen Ožegović iz penala i Leandre Tavamba.

Počasni pogodak za domaće postigao je tada Luka Mićić, koji i dalje nosi plavi dres Bačke.

Od igrača koji su istrčali na "Rajka" u septembru 2017. tek poneki i dalje nosi crveno-bele boje beogradskog i novosadskog rivala.

Crveno-belim derbijem, prvim u Beogradu posle 510 dana i tri vezane utakmice u Novom Sadu, biće nastavljena superligaška trka za titulu, Evropu i opstanak.

Da li će i šampion nastaviti tamo gde je stao, kako u ligi, tako i u duelima sa Vojvodinom, saznaćemo u subotu predveče kada bude završen meč 22. kola.

O ovoj utakmici fudbaleri Crvene zvezde razmišljaju dva meseca, koliko je prošlo od odlaska na zimski odmor, pred koji je ekipa trenera Vladana Milojevića imala svih deset ligaških pobeda na "Rajku Mitiću" ove sezone, odnosno sedam u nizu u mečevima sa Vošom - kod kuće i na strani.

DOBRE VESTI ZA ZVEZDAŠE PRED NASTAVAK TRKE

Trokružni sistem takmičenja, gde se u plej-ofu ekipe sastaju samo jednom, doveo je do zanimljivog slučaja - fudbaleri Crvene zvezde i Vojvodine nisu odigrali utakmicu u Beogradu u 2018. godini. Prvu od četiri pobede nad Novosađanima, Milojević je zabeležio u septembru 2017, nakon čega se prošle i ove sezone igralo samo na "Karađorđu", gde je bilo 1:2, 1:2 i, letos, ubedljivih 1:4.

***

24. septembar 2017.

Crvena zvezda - Vojvodina 2:0 (1:0)

Strelci: Mičel Donald u 29. i Gelor Kanga u 63. minutu.

Crvena zvezda: Supić - Stojković, Savić, Le Talek, Rodić (24. Gobeljić) - Donald, Krstičić - Kanga (77. Pešić), Srnić, Radonjić (70. Adžić) - Boaći. Trener: Milojević.

Vojvodina: Rockov - Lakićević, Veselinović, Saničanin, Antić - Jovančić, Vukasović (74. Mesarović) - Avramovski (46. Park), Kojašević, Subotić - Mihajlović (63. Jovanović). Trener: Buač.

***

NADA U USPAVANKU I KRVAVA KOLENA

Crvena zvezda od utakmice sa Sarajevom 1983. nije izgubila na prolećnoj premijeri, dakle punih 36 godina (29-7-0). Vojvodina je bila protivnik crveno-belima samo jednom u tom periodu, u čuvenoj sezoni 1990/91, kada je pohod na titulu prvaka Evrope "najavljen" mršavim remijem 1:1 nakon čega je domaćin osvojio bod posle boljeg izvođenja penala (5:4).

"Ulazimo u ciljnu ravninu, a godinu ćemo otvoriti susretom koji nosi epitet derbija. Vojvodina je odlična ekipa i plasman na tabeli ne oslikava pravi kvalitet Novosađana", rekao je trener Milojević na konferenciji za medije, u vreme kada su se četvorica njegovih aduta vozila crveno-belim tramvajem ulicama Beograda i družila sa navijačima.

"Krećemo od nule. Za nas protiv Vojvodine počinje nova takmičarska godina i ni trenutak ne razmišljamo o prednosti. Očekuje nas niz izazova na dva fronta, a ovom prilikom pozvao bih sve navijače da nas podrže u što većem broju", izajvio je Milojević, koji je pomenuo i svog novog rivala sa klupe "lala", Radovana Krivokapića.

ZVEZDI "DUPLA KRUNA", DINAMO I RAD ISPADAJU

Ko će biti šampion u sezoni 2018/19?
Crvena zvezda 80% 1258 Partizan 15% 230 Radnički 4% 56 Čukarički 2% 32
Ko će biti šampion u sezoni 2018/19?
Crvena zvezda Partizan Radnički Čukarički ** Odgovor na pitanje je obavezan Do su bili "lale":

Mirko Ivanić (23/11/73)

Srđan Babić (1/1/38)

Dušan Jovančić (6/12/83)

Milan Pavkov (-/2/15)

*napomena: golovi/asistencije/utakmice

On je, posle Vladimira Buača, Ilije Stolice, Aleksandra Veselinovića i Dragana Okuke, peti trener Vojvodine u periodu od Milojevićevog povratka u Superligu iz Grčke i preuzimanja Crvene zvezde. Inače, Krivokapić je kao fudbaler nosio "desetku" i u Voši i u Zvezdi.

Novosađani su na zimsku pauzu otišli sa svega jednom pobedom na sedam mečeva u novembru i decembru.

"Angažmanom Mitoševića i Matića pojačali su konkurenciju u napadu i pokušali da poprave efikasnost. Predvodi ih mladi kolega Krivokapić koji ima sjajnu perspektivu i smatram da je on pravi izbor za to mesto", rekao je strateg Crvene zvezde, koji na raspolaganju ima četvoricu bivših igrača Vojvodine.

SVI PAROVI, SATNICA I TABELA PRED 22. KOLO

Srđanu Babiću, Dušanu Jovančiću i Milanu Pavkovu pred kraj prelaznog roka pridružio se i Mirko Ivanić, kao najzvučnije pojačanje šampiona za novo "Zvezdino proleće", a treba reći da su klub ove sezone napustila još dvojica bivših igrača Voše, Dejan Meleg i Abraham Frimpong,

"Novajlije su se odlično uklopile, ali deo zasluga pripada i starosedeocima koji su ih sjajno prihatili. Ovaj prelazni rok prvi je u kojem smo mogli da gledamo korak više i kreiramo tim za budućnost. Ovi igrači zalog su za više od jedne sezone. Svi će dobiti priliku da se nametnu i dokažu, a ocene nećemo donositi posle samo jedne utakmice lili poluvremena", izjavio je Milojević.

Crvena zvezda - Vojvodina, subota u 16.

Reprezentativac Srbije drugu godinu zaredom će nastupiti u meču "Zvezda u usponu" NBA lige.

Pedeset odsto!

Dvojica od četvorice aktuelnih NBA igrača iz Srbije nastupiće od petka do nedelje na Ol star vikendu u Šarlotu.

Nikola Jokić prvi put će biti učesnik glavne utakmice, u noći između nedelje i ponedeljka, a 24 sata ranije gledaćemo ga i u "Skills challenge", takmičenju u različitim košarkaškim veštinama koje se odvija po "nokaut" sistemu.

Pre nego što stupi na scenu popularni "Džoker", Bogdan Bogdanović će u noći između petka i subote, od 3.00 po srednjeevropskom vremenu, braniti MVP trofej na utakmici "Zvezda u usponu".

Bek Sakramenta selektiran je u Tim sveta, sastavljen od debitanata i igrača u drugoj NBA sezoni, u kome su još Luka Dončić, Ben Simons, Lauri Markanen, Diandre Ejton, Ou Dži Anunobi, Džedi Osman, Šaj Gildžus Aleksander, Rodions Kurucs i Džoš Okogi.

Njihov trener biće Dirk Novicki, a Tim SAD (trener Kajri Irving) činiće Bogdanovi saigrači Diaron Foks i Marvin Begli, zatim Donovan Mičel, Kajl Kuzma, Džejson Tejtum, Džon Kolins, Džeren Džekson, Tre Jang, Džeret Alen i Kevin Noks.

[embed]http://youtu.be/sLQkmlk4aVE[/embed]

Izvor: Youtube/NBA

Bogdanović je pre godinu dana u Los Anđelesu dao 26 poena, od toga sedam trojki i bio proglašen za igrača utakmice koju je Svet dobio rezultatom 155:124.

Reprezentativac Srbije te večeri je toliko dobro šutirao, da ga je komentator utakmice na NBA TV uporedio sa "bacačem plamena".

Pošto u predstojeći meč ulazi sa većim renomeom nego što ga je imao 2018, Bogdanu je posebnu pažnju poklonila i kompanija "Najk", čiju opremu nosi već godinama.

Model proizveden pod brendom asa Oklahome Pola Džordža, "PG 2.5", za ovu priliku je dizajniran tako da pokaže gde su Bogdanovi koreni. Prekrivene su orlovim krilima u bojama srpske zastave, crvenoj, plavoj i beloj, uz neizostavni broj osam na petama...

Nose i zanimljivo ime - "Кући", a kako izgledaju, možete pogledati OVDE.

Nekadašnji asovi Majkl Oven i Džo Kolo objasnili su zbog čega je "Stamford Bridž" mnogo atraktivnija destinacija za vrhunske fudbalere od "Emirejtsa".

Kada se pogleda tabela Premijer lige na kraju sezone 2017/18 i nakon dve trećine aktuelne sezone, može se reći da je uprkos blagom "mešanju karata" sve ostalo isto.

Prva četiri mesta zauzimaju Mančester siti, Liverpul, Totenhem i Mančester junajted. Timovi koji igraju osminu finala Lige šampiona, favoriti su za novi plasman u elitno kontinentalno takmičenje.

Na petoj i šestoj poziciji takođe su dobro poznati plavi i crveni dresovi Čelsija i Arsenala, timova koji su u četvrtak uveče igrali prve utakmice 1/16 finala Lige Evrope.

Za razliku od njihovih zemljaka, koji odmeravaju snage sa Pari sen Žermenom, Bajernom, Dortmundom... Čelsi je gostovao Malmeu (i pobedio 2:1), a Arsenal beloruskom BATE Borisovu i neprijatno iznenadio, izgubivši minimalnim rezultatom uz crveni karton Aleksandru Lakazetu.

Faktički su Čelsi i Arsenal u "istom košu", ali nekadašnji reprezentativac Engleske Majkl Oven je gostujući na kanalu "BT Sport" izjavio da "Stamford Bridž" jeste i biće daleko atraktivnija destinacija za vrhunske fudbalere nego severni London i stadion "Emirejts".

Ključna razlika je u ambicijama i mentalitetu dva kluba.

"Čelsi i Arsenal su kao lik i njegov odraz u ogledalu. Imaju isti broj bodova u Premijer ligi, istu gol-razliku i u istoj su fazi Lige Evrope. Deluje da je nemoguće razdvojiti ih. Ali, za koji biste klub radije igrali?", počeo je bivši golgeter Liverpula, Reala, i Njukasla.

"Svi kažu da su se nad Čelsijem nadvili crni oblaci, ali ja bih bez razmišljanja odabrao njih u odnosu na Arsenal".

Na njegove reči nadovezao se Džo Kol, koji je najbolje godine svoje ipak nedorečene karijere proveo u Čelsiju.

"Tamo uvek očekuju da budu u borbi za trofeje. Tako je poslednjih 20 godina i zato u slučaju loših rezultata odmah nastaje kriza. Arsenal verovatno još dugo neće osvojiti ništa, oni se nalaze u tranzicionom periodu koji traje 10 godina. Čelsi zahteva pobede i ako si dobar fudbaler, mnogo radije ćeš otići tamo, jer znaš da imaš veće šanse da nešto osvojiš".

"Plavci" se u ponedeljak u osmini finala FA kupa sastaju sa Mančester junajtedom, koji je u prethodnoj rundi kao gost eliminisao upravo Arsenal. Biće to repriza prošlosezonskog finala, koji je Čelsi dobio golom Edena Azara iz penala u 22. minutu.

U Srbiji je danas neradan dan, ali ne i u Ljutice Bogdana.

"Poziciju Gatuza" u Crvenoj zvezdi nastaviće da "drži" Branko Jovičić!

Ono što je borbeni vezista crveno-belih najavio u intervjuu za Mondo tokom priprema u Antaliji, ostvarilo mu se dan pred nastavak Superlige i derbija sa Vojvodinom. Čačanin je produžio ugovor sa šampionom koji je isticao u junu 2020, nakon čega su rešene dve dileme - nastaviće da se bori na terenu u crveno-belom dresu i, što je takođe važno, neće u sledeću sezonu ući kao potencijalno slobodan fudbaler na kom klub ne bi mogao da zaradi.

Pored toga, pregovaračka pozicija kluba stablinija je u slučaju kada je igrač dugoročno vezan ugovorom, a Jovičićev od danas važi do juna 2021.

.flowplayer .fp-ui .ad-time:before { content: ': ' }

Izvor: MONDO/Arena sport

U crveno-.belom tramvaju pored Jovičića bili su Aleksa Vukanović, Miloš Vulić i Erik Jirka, koji su tokom vožnje od Gospodarske mehane, preko centra, do Bogoslovije i nazad, delili autograme, slikali se sa navijačima i na simboličan način pokušali da evociraju uspomene na vremena kada se ovim prevoznim sredstvom odlazilo na stadion.

Jovičić je bio vidno zadovoljan danas prilikom druženja sa navijačima i vožnje crveno-belim tramvajem ulicama Beograda.

"Produžio sam ugovor na još godinu dana na moju veliku sreću. To mi je podjednako važno kao kada sam došao u Crvenu zvezdu. Nadam se da ćemo u budućnosti nastaviti sa odličnim rezultatima", rekao je i zahvalio se svima u klubu na poverenju.

"Zvezda je najveći srpski klub, a potpis novog ugovora je podstrek da radim još više".

Izvor: MONDO

Koliko je on važan za igru Crvene zvezde ove nedelje posvedočio je i kapiten ekipe, Nenad Milijaš, koji je njegovo ime prvo naveo u delu razgovora o "junacima iz drugog plana".

Jovičić je prema Milijaševim rečima jedan od igrača koji na terenu obavljaju važne zadatke za uspeh cele ekipe svesni da publika, možda, zbog toga ne dolazi na stadion, ali da u suprotnom ni tim, ni pojedinci ne bi mogli uopšte da prikažu igru zbog koje publika dolazi na stadion.

ZVEZDI "DUPLA KRUNA", DINAMO I RAD ISPADAJU

[embed]http://youtu.be/3PCqGolo5zE[/embed]

Izvor: YouTube/MONDO portal

"Bakula" je u Ljutice Bogdana stigao 8. jula 2017. iz redova Amkara iz Perma za nezvaničnih pola miliona evra i odmah je zauzeo mesto u timu kod trenera Vladana Milojevića, ali je već 6. avgusta doživeo tešku povredu na utakmici sa Čukaričkim (3:0) i zbog toga pauzirao tri i po meseca.

U finišu jesenjeg dela sezone, tačnije od polovine novembra, Milojević ga je postepeno uvodio u ritam i vraćao u takmičarsku formu, a zvanično je nastavio "tamo gde je stao" posle januarskih priprema u Antaliji, pa je na proleće 2018. dao veliki doprinos u odbrani prednosti stečene u prvom delu prvenstva i vraćanju šampionske titule u Ljutice Bogdana.

Do danas odigrao je 51 utakmicu u crveno-belom, postigao dva gola i zabeležio dve asistencije.