Legende na točkovima – fića, tristać i stojadin, vraćaju duh starog Beograda
Foto: Screenshot RTS
Pre nekoliko decenija vladali su beogradskim ulicama. Danas su fića, tristać, stojadin retkost u saobraćaju, ali ih ljudi pozdravljaju sa osmehom jer ih vraćaju u jedan mirniji, sporiji Beograd.
Stranci ih zovu oldtimerima, ali su to danas u stvari zmajevi. Prolaznici se od srca raduju kad vide legendarne „Zastavine“ automobile, turisti su oduševljeni, a svaki od njih star je između četiri i pet decenija.
„Ova ljubav je krenula tako što sam bio u Italiji u Pozitanu sa prijateljima. Iznajmili smo fiću, to mi se svidelo, panoramsko razgledanje grada po Italiji. I tako sam došao na ideju. Prvo vozilo koje sam kupio je fića. Zatim se rodila ljubav prema stojadinu, prema pezejcu, tristaću, fićinom kombiju, koga je bilo jako teško naći“, priča Marjan Ilić, vlasnik kolekcije „Zastavinih“ vozila.
O automobilima je učio od oca koji se, kako Marjan kaže, bavio starim vozilima.
„Stvorila se ljubav da krenem da sređujem i restauriram 'Zastavina' vozila. Beograđani – oduševljeni. Okreću se, mašu, gledaju, smeju se. Ovi automobili ih vraćaju u neko staro doba kako je nekad izgledao Beograd. Ovo je i za mene vremeplov nekih srpskih automobila koji su se proizvodili u Kragujevcu“, navodi Marjan.
Prema njegovim rečima, u Beogradu ima puno stranih gostiju koji se sa zadovoljstvom voze u starim „Zastavinim“ vozilima i iz naše zemlje iznose predivno iskustvo i oduševljenje. Velja Kalajdžić, komšija i stručnjak za održavanje, predstavlja tristaća od 1.500 kubika iz 1979. godine.
„Ovde je menjač spušten 1972. ili 1973. godine na patos. Ranije je bio gore kod volana, gde je možda čak i bilo lakše i zgodnije za vožnju jer se nisu splanjale ruke sa volana. Auto je jako lep za vožnju. Udoban je. Nije brz – i ne treba. Niko vam neće svirati što idete polako, nego vas svi pozdravljaju, mašu“, objašnjava Velja i ističe da uživa svaki put kada vozi ovaj auto.
Od posebne opreme – kočnica
Pezejac koji ima tačno pola veka je deo kolekcije. Ima osnovnu opremu, a od dodatne opreme, kaže u šali Velja, ima kočnicu.
„Šalu na stranu, auto je za svoje godine jako bezbedan i treba ga voziti tako što se poštuju te njegove godine. Inače je u principu siguran auto. Treba ga poštovati, ipak ovaj auto ima 50 godina i nema tu ni naglog ubrzanja, ni kočenja. Predviđati situaciju na putu i tako se vozi i uživa se u njemu“, naglašava Velja Kalajdžić.
U vreme nastanka ovih automobila nije bilo elektronskih podizača prozora. Vožnja ovim oldtajmerima vraća u neki mirniji Beograd, kad je bilo manje vozila na ulici, kad niko nigde nije toliko žurio.
„Danas su svi nekako u nekoj žurbi, nervozni i ljuti. Nema više tog propuštanja, osim u ovim starim automobilama. Ljudi obično pozdravljaju ovakve automobile, stari vozači se sećaju svoje mladosti“, kaže Velja.
Danas su oldtajmeri, a osamdesetih godina, beogradski šmekeri vozili su ozbiljne „Zastavine“ automobile.
Izvor i video prilog na sajtu Rts.rs
